Kako protiv vetra

by | sep 21, 2006 | Svaštara | 0 comments

Broj meteoropata u Evropi porastao je sa nekadašnjih 30 odsto u 1950. godini na sadašnjih 50 odsto, pri čemu su dame znatno osetljivije od muškaraca.

Visoko u vazduhu, osam kilometara iznad Zemljinih polova ili 16 kilometara iznad ekvatora vreme se slabo menja, i što bi rekli piloti, tamo je poprilično dosadno. Na tim visinama nema poniranja niti zanošenja aviona, a putnici ne znaju šta je to muka u stomaku. Ali kad se avion spušta, postepeno se oseća vreme, koje je, u suštini, atmosfersko stanje u određenom mestu i u određenom periodu. Meteorološke opservatorije na Zemlji ili u atmosferi, mere, registruju i izveštavaju nas o vremenskim promenama, tako da dobijamo podatke na osnovu kojih se lako organizujemo u datom danu.

Zahvaljujući meteorolozima unapred znamo hoće li biti toplo ili hladno, šta će s neba padati i odakle će i kakav će vetar duvati. Pošto je odavno utvrđena veza između zdravstvenih problema i vremenske situacije, lakše se sprečavaju neke bolesti od koji se ne mora, ali se može izgubiti glava. Nazeb, kijavicu, grip i zapaljenje pluća savlađujemo bez teškoća, ali sa karcinomom kože, sa bolestima srca i zglobova stvari stoje malo drugačije. Danas je svakome jasno da sunce i ultraljubičasto zračenje (UQ) prouzrokuju rak kože, ali pre samo pedesetak godina o tome se malo znalo i govorilo, a u vremenskim izveštajima nikome nije padalo na pamet da izveštava o UQ-indeksima ili o zaštitnim kremama i najpovoljnijem faktoru zaštite za taj dan.

Meteorolozi, međutim, imaju konkurenciju. To su osobe koje predosećaju promene vremena. Moja tetka, koja je sticajem prilika lekar, mogla bi biti meteorolog jer bez greške predviđa promene vremena, a naročito nailazak kišnih dana. Za nju nije važno da li na nebu ima ili nema oblaka ili oblačaka, niti kolika je spoljašnja temperatura. Bez greške će predvideti kišu, dva dana unapred. Tajni nema: pre petnaestak godina, žureći negde, moja tetka se okliznula na ledu i slomila je levu nogu, nešto iznad gležnja. Posle višemesečnog lečenja i, srećom, izlečenja, godinama pati od bolova na mestu preloma, pred svaku kišu. Pošto bi se kiša ispadala, kao rukom bi odnela sve bolove. I tako, dobar deo života bez omaške predviđa promenu vremena. Ona je meteoropata. 

Iako najveći broj lekara zna da vremenske okolnosti mogu izazvati pogoršanje već postojećih bolesti, poput srčane slabosti, ili astme, hipersenzitivnost na promenu klimatske situacije, meteoropatiju, ne smatraju bolešću. Razlog tome je brz gubitak svih simptoma "bolesti", odmah po prestanku nepovoljnih vremenskih uslova. Međutim, mnogi medicinski specijalisti drugačije gledaju na simptome i znake koji su izazvani promenom vremena i ne izbegavaju upotrebu izraza "meteoropatija", a konstituisali su i posebne medicinske centre za prevenciju i lečenje "bolesti od kojih se obično ne umire". Uzorne institucije u Bazelu, Beču i Frajburgu, modeli su po kojima bi se po Evropskoj uniji i okolnim zemljama mogla razviti slična "outpatient" služba.

Epidemiolog značajne svetske reputacije, dr Zoran Radovanović koji petnaestak godinama predaje na Kuvajtskom univerzitetu, prilikom povratka iz Pariza sa jednog stručnog sastanka na kome je bilo reči o uticaju klime na ljudsko zdravlje, izneo nam je podatak o povećanju broja meteoropata u Evropi: u 1950. bilo ih je 30 odsto dok se danas računa da ih ima oko 50 odsto, pri čemu su dame znatno osetljivije od muškaraca. Slična situacija je i u našoj sredini. Po statistici veoma gledanog "Vremenskog kanala" u Americi, broj ljudi osetljivih na promenu vremena nije manji od 70 odsto. Razlog povećanju broja meteoropata su globalne i velike klimatske promene, koje ne samo da deluju na nervni sistem, već i promenom kvaliteta vazduha u kome danas, više nego ikad, ima ugljen-dioksida, ugljen-monoksida i nevidljivih čestica iz automobilskih motora i industrijskih postrojenja. Sama činjenica da se kućna potrošnja energije gradskog stanovništva povećava u proseku za jedan odsto svake godine, uglavnom zbog češće upotrebe uređaja za klimatizaciju, govori mnogo. Evropsko udruženje za konzervaciju energije podnelo je prošle nedelje izveštaj u kome stoji da će emisija ugljen-dioksida iz domaćih erkondišna na našem kontinentu dostići 4,9 miliona tona po godini, već 2020. ovo će izazvati i opšte zagrevanje i zagađenje vazduha. Za petnaestak godina, očekuje se porast broja evropskih domaćinstava sa uređajima za klimatizaciju sa današnjih pet odsto na 16 odsto. U Americi, 70 odsto stanovništva uživa u klimatizaciji, ali zato imaju 70 odsto meteoropata.

Na kraju krajeva, pita se profesor Z. Radovanović, zar se u dnevnom govoru ne čuje svakog časa: "ubiće me vrućina", "poludeću od ovog vetra", "ugušiće me gasovi" i mnogo drugih govornih stereotipa koji pokazuju koliko vreme utiče na raspoloženje i efikasnost, ne samo ljudi, nego i svega živog na Zemlji. Mnoge životinje i biljke unapred osećaju promene vremena. Ptice nepogrešivo reaguju na pad barometarskog pritiska i ubrzavaju kljucanje i potragu za hranom. Mačke postaju nemirne, a mravi popravljaju i zatvaraju mravinjake.

Kad je već očigledno da sve živo reaguje na promene vremena, a neki ljudi bukvalno pate, nauka se našla u situaciji ili da prepozna "bolest" uslovljenu promenom vremena ili da sve te ljude, kad već ne može životinje, svrsta u hipohondre. Očigledno je da medicina ne objašnjava učinke kratkotrajnih i dugoročnih klimatskih promena, tako da je stvorena nova nauka pod nazivom biometeorologija. To je kombinacija više naučnih disciplina sa dominacijom meteorologije, biologije i kliničke medicine.

Zašto, u stvari, reagujemo na vreme i njegove promene? Izgleda da je naše odvajanje od prirode, kao i nov životni stil, uz uređaje za klimatizovanje prostorija, ovlaživače i grejače vazduha, sve zajedno doprinelo hipersenzitivnosti na uticaje okoline. Po svoj prilici, čula nam nisu više sposobna za izlaženje na kraj sa udarima izazvanim brzim promenama vremena. Dok je zdravlje perfektno, vremenski udari ostaju neprimećeni, ali čula oslabljenog ili ostarelog tela nisu u stanju da prihvate i obrade sve ono što na njih deluje. O svemu ovom naširoko piše Manfred Kaizer u svojoj knjizi "Kako vreme utiče na vaše zdravlje", koja je u fazi prevođenja na srpski jezik.

Naše telo reaguje na klimatske promene, a da toga i ne moramo biti svesni. Profesor Z. Radovanović iznosi niz zanimljivih podataka o ponašanju spermatozoida pod uslovima naglih promena temperature: u slučajevima velikih vrućina, testisi se slabije hlade (priroda se postarala da oni zbog hlađenja vise spolja), tako da se siroti spermatozoidi deformišu, a njihov repić koji ih kao propeler gura napred, prema jajnoj ćeliji, postaje usporen; na vrhu spermatozoida gubi se akrozom koji pri dodiru sa jajnom ćelijom oslobađa jednu hemijsku supstancu za probijanje spoljašnjeg sloja jajašca i olakšava prodiranje spermatozoida u njegovu unutrašnjost. To je razlog pogoršanja vitalnosti i drugih kvaliteta spermatozoida u letnjim mesecima, kao i smanjenog broja začeća od šest do deset odsto, ukoliko su temperature za 10 stepeni više od prosečnih. Profesor u šali kaže da to može biti jedan od razloga što nerotkinjama nikad nisu preporučivana banjska i manastirska lečenja tokom vrelih letnjih meseci.

Bebe napravljene u proleće obično su teže i duže od letnjih beba, a njihov najveći mortalitet događa se za vreme letnjih toplotnih udara. Iz jedne statistike urađene pregledom austrijskih vojnika, ispostavilo se da su svi osamnaestogodišnji regruti rođeni tokom proleća, u proseku za šest milimetara viši od svojih vršnjaka rođenih u jesen. Stručnjaci spekulišu uticajem različitog broja sunčanih sati kojima su tokom trudnoće bile izložene majke dveju različitih grupa ispitivanih vojnika.

Barometarski pritisak, vlažnost vazduha i srčane bolesti stoje u tako čvrstoj vezi da u mnogim velikim centrima za kardiohirurgiju ima hirurga koji odustaju od izvođenja rizičnih poduhvata ukoliko tih dana preti nagla promena atmosferskih uslova. Ovo je naročito upadljivo u Švajcarskoj, jer tamošnji doktori dobro znaju za loše dejstvo alpskih vetrova: povećavaju broj saobraćajnih udesa, broj samoubistava i ubistava. Uzajamna veza vremena i nesrećnih događanja je očigledna, iako ne potpuno objašnjena.

Kad na Beograd udari košava i kad se vazduh naglo ohladi na prelasku iz jeseni u zimu, krvni pritisak raste za najmanje 10 odsto, a broj srčanih bolesti se povećava između 15 i 20 odsto, ističe profesor patologije i naš istaknuti stručnjak za promene na koronarnim krvnim sudovima, doktor Dragan Velimirović. On nam daje podatak da tokom zime umire za 50 odsto više bolesnika nego za vreme letnjih temperaturnih udara. Tokom naglo nastale hladnoće, koža postaje bleda jer se krvni sudovi sužavaju, a krv se prebacuje u unutrašnje vitalne organe. Da bi smanjili tako povišeni krvni pritisak, bubrezi ubrzavaju eliminaciju vode, ali smanjenjem opšte zapremine tečnosti povećava se koncentracija holesterola i trombocita (najvažniji krvni elementi za zgrušavanje krvi), a brzina cirkulacije usporena je zbog povećane viskoznosti krvi za najmanje 20 odsto, objašnjava dr D. Velimirović. On se poziva na jednu studiju svojih kolega iz Francuske u kojoj je pokazano da srčani i moždani udari nastaju najčešće petog dana od naglog pada temperature, ali i da osobe iz rizičnih grupa obično predosećaju vremensku promenu.

Telesna temperatura održava se stabilnom, bez obzira na vrućinu i uvek ostaje, približno, na 36,9 stepeni. Aklimatizovane osobe na Arktiku imaju, kaže profesor, samo 0,2 stepena nižu telesnu temperaturu od onih koji žive na ekvatoru. Ali, sve to važi za zdrave ljude. Adaptacioni mehanizmi srčanih bolesnika nisu dovoljni, tako da se zbog toga mogu dogoditi ozbiljni problemi prilikom promene vremena.

Nikakva tajna nije da se svačije raspoloženje poboljšava u vedrim i sunčanim danima bez vetra i sa stabilnom temperaturom, pa makar to bilo i za vreme ciče zime. Nervni sistem i njegovi receptori na površini kože po celom telu reaguju tako da bi fiziološki status tela ostao neizmenjen. Nema paćenika od migrene koji ne znaju da im vetar donosi glavobolju. Jedino što im možda nije poznato jeste mehanizam reakcije potkožnih krvnih sudova na slepoočnicama i na vratu ispod potiljka, koji se na toploti šire i istezanjem povećavaju svoj prečnik, dovodeći do glavobolje ili migrene (najčešće, jednostrana glavobolja). Potpuno obrnuto događa se posle hladnog vetra koji izaziva grč mišića i suženje krvnih sudova, što je takođe praćeno glavoboljom.

Ali, vreme ne utiče samo na raspoloženje, niti je glavobolja glavni problem. Mnogo godina unazad, psihijatri razbijaju glavu pokušavajući da pronađu razloge šizofreniji, najozbiljnijoj mentalnoj bolesti. Nedavno je Australijanac, doktor Yon Mekgrat, izneo teoriju koja bi mogla biti ključ rešenja: među 60 miliona šizofreničnih bolesnika širom sveta, bolest se pojavljivala za 10 odsto češće između februara i aprila, za razliku od ostalih meseci, dok se u Brazilu najveći broj budućih šizofreničnih bolesnika rađa tačno 90 dana po završetku kišne sezone. Doktor Mekgrat je ovo doveo u vezu sa nedostatkom sunčane svetlosti koja je neophodna za sintezu vitamina D, čiji nedostatak na eksperimentalnim životinjama dovodi do nekih simptoma sličnih šizofreniji. Ukoliko bi se ovo pokazalo tačnim, onda bi nedostatak vitamina D za šizofreniju bio ono što je nedostatak folne kiseline za spinu bifidu, odnosno urođeni rascep kičmenog stuba.

Reumatizam i njegova uzajamna veza sa kišom i vlagom, tema je čestih razgovora naših starijih sugrađana. Nema reumatičara koji neće tačno predvideti nailazak vlažnog talasa. Razlog tome nije naročito komplikovan. Anatomski gledano, zglobovi su pokretni spojevi dveju ili više kostiju, zatvoreni su i zaštićeni sa unutrašnje strane finim i glatkim membranama, dok su spolja grublji i jači omotači, ojačani ligamentima. Međutim, u reumatičnih bolesnika oni su patološki izmenjeni zbog novostvorenih naslaga na okrajcima kostiju i zbog mnogo nenormalnih krvnih sudova koji su mlitavi i lako se prepunjavaju krvlju. Prilikom pada barometarskog pritiska, koji pod normalnim okolnostima deluje na celo telo, javlja se dekompresija, membrane u zglobu se olabavljuju, krvni sudovi se prepunjavaju, a patološki zadebljani okrajci kostiju otiču, što nadražuje nervne završetke i izaziva bol.

Sličan proces odigrava se i na patrljku odsečene noge ili ruke. Ožiljak u kome ima bezbroj nervnih završetaka, širi se prilikom pada barometarskog pritiska i gnječi nerve koji su tu slepo završeni. U mozgu postoji šema celog tela, koja se aktivira iritacijom nerava, tako da se javlja fantomski bol, recimo, palca, prsta ili bilo kog dela amputiranog uda. To nije mali i lak problem, a da je tako najbolje znaju bolesnici i lekari, jer ga još uvek nisu rešili.

Kad se govori o vremenu, ne može se zanemariti elektromagnetska radijacija koja je svuda oko nas, a koju ne možemo registrovati svojim čulima i privesti je svesti. Ukoliko ne prihvatimo nepotvrđene i, manje ili više, senzacionalističke izveštaje o štetnom dejstvu elektromagnetske radijacije mobilnih telefona na mozak, možemo se osloniti na eksperiment izveden na Univerzitetu u Gisenu (Nemačka) gde je 1999. dokazano da simulirani elektromagnetski talasi iz atmosfere dovode do promena moždane aktivnosti. To je bila i potvrda istinitosti čuvene probe Luiđija Galvanija (1737- 1798) koji je u kičmenu moždinu mrtve žabe stavio tanku bakarnu žicu, a zatim je drugi kraj žice izneo na balkon; kad se naoblačilo uz grmljavinu, žaba je počela da se mrda. To je bio očigledan dokaz uticaja atmosferskih prilika na biološka tkiva.

Svojevremeno je profesor na Medicinskom fakultetu Beogradu, neurohirurg dr Rade Repac, pokazivao svojim studentima i kolegama kako se specijalnom kamerom može prikazati oslobađanje elektromagnetskih polja oko glave i tela ljudi, tj. stvaranje aure različitih oblika i boja. Time je želeo da objasni mogućnost interferencije spoljašnje radijacije, ali i zašto spoljašnji vremenskih uslovi mogu uticati na raspoloženje. U suštini, radilo se o praktičnoj potvrdi Kirlijanovog (Semjon Kirlijan) fenomena Senj, slučajno otkrivenog 1939, a kasnije razrađenog od strane dr Konstantina Korotkova, aktuelnog frontmena u ovoj oblasti koji je 18. i 19. marta ove godine održao svoj redovni seminar u Montrou u Švajcarskoj.

Šta se može učiniti na smanjenju uticaja vremena i loše okoline na naše zdravlje? Jedan od poznatih stručnjaka za kućnu ventilaciju, Englez Teri Diks, proslavio se izjavivši da prvo treba izbaciti sve erkondišne i primeniti tradicionalne oblike zaštite od vrućine, a potom – kako se stručnjaci dogovore.

Lista simptoma

U Evropi je utvrđena sledeća lista simptoma koji su posledica senzitivnosti na vreme:

– srčane smetnje i poremećaji cirkulacije

– glavobolja i migrene

– razdražljivost, agresivnost, strah, depresija, nemir, umor i pad koncentracije

– reumatički bolovi

– bolovi ožiljaka, preloma i osećaj fantomskog uda (iako je noga odsečena, oseća se, na primer, jak bol u palcu)

– poremećaji spavanja

– povraćanje

– vrtoglavice

Saveti

Medicinski stručnjaci savetuju:

– što manje nameštaja i prostorijama za život

– svakodnevni boravak napolju, bez obzira na vremenske uslove – najmanje jedan sat

– obavezno tuširanje sa naizmeničnom upotrebom tople i hladne vode

Ne izgleda suviše komplikovano da se ne bi probalo.

0 Comments

Submit a Comment