O pokusaju da i njega uklone, prvi put javno, za “Nezavisne novine”, govori Milan Veruovic, tjelohranitelj ubijenog premijera Zorana Djindjica

Piše: Intervju: Milan Veruovic,

Milan Veruovic, sef obezbjedjenja ubijenog premijera Srbije Zorana DJindjica

Poslije skoro dvije godine sudjenje optuzenima za ubistvo premijera Zorana DJindjica privodi se kraju bez obzira na sve nesuglasice i ne obaziruci se na nepotkrijepljene dokaze i izjave svjedoka koje se u potpunosti ne poklapaju sa onim sto pise u optuznici.

O tome, o pokusaju da i njega uklone, prvi put javno, za “Nezavisne novine”, govori Milan Veruovic, tjelohranitelj ubijenog premijera Zorana DJindjica, i sam tesko ranjen 12. marta 2003. godine u pokusaju da svojim tijelom zastiti DJindjica.

NN: Sta Vas navodi na zakljucak da je optuznica nepotpuna i da se Specijalni sud ne obazire na sve dokaze i iskaze svjedoka?
VERUOVIC: Konkretno, polozaj tela pokojnog premijera u trenutku kada je pogodjen i nerazjasnjene okolnosti u vezi postojanja dva mesta sa kojih je pucano na premijera i mene. Eksperti iz Visbadena nisu imali dovoljan broj informacija o samom dogadjaju, jer nisu imali podatke o mojoj i ulaznoj rani pokojnog premijera, da su svedoci izjavili da je bilo vise pucnjeva i da je postojala mogucnost da nije pucano samo iz zgrade u Ulici admirala Geprata. To znaci da su u Visbadenu vestaceni puska i mesto za koje se pretpostavilo da je mesto odakle se pucalo. Po tome su oni zakljucili da je pokojni premijer pogodjen iz Admirala Geprata tako sto je bio okrenut licem ka autu u trenutku kada je hteo da udje u vozilo i udaljen od zgrade Vlade Srbije cetiri do cetiri i po metra, sto je totalno kontradiktorno od onoga sto se tog dana desilo. Nesporno je da je on pogodjen na samom pragu zgrade, da je licem propao kroz vrata i upao celom duzinom tela u zgradu Vlade. Osim toga, da postoje nepotpuni materijalni dokazi potvrdili su balisticari i vestaci koji se u optuznici delimicno pozivaju na taj izvestaj iz Visbadena, a delimicno ga menjaju i opovrgavaju.

NN: Sta tvrde nasi strucnjaci?

VERUOVIC: Obducent dr Dusan Dunjic i balisticar Milan Kunjadic su, pozivajuci se na to vestacenje iz Visbadena, potvrdili samo sumnju da je pucano iz Admirala Geprata, ali ne i da je odatle pogodjen premijer. Dunjic i Kunjadic tvrde da su nemacki strucnjaci napravili lapsus i da ostecenje na zidu zgrade nije napravio metak koji je prosao kroz Zorana DJindjica, vec onaj koji je prosao kroz mene. A to jeste kljucni momenat u ovoj zavrsnoj fazi i ne smemo da dozvolimo da taj deo istine ostane nerazjasnjen. Zbog cega su strucnjaci u Visbadenu imali nepotpune informacije i zasto to kasnije nije upotpunjeno sa misljenjem nasih vestaka i balisticara, nije mi jasno.
Pri tom, Dunjic i Kunjadic tvrde da nisu mogli da vestace mnoge materijalne dokaze jer je uvidjaj uradjen neuobicajeno lose. Na primer, tragovi krvi nisu mogli da budu vestaceni jer su nepropisno uzeti, pa su se u medjuvremenu ubudjali. Zatim, nadjena je trecina jednog zrna metka iz puske za koju se pretpostavlja da je iz nje pucano. To zrno je u Visbadenu vestaceno na DNK, jer svaki metak koji prodje kroz telo na sebi mora da nosi tragove krv i analiza mora da bude pozitivna. U ovom slucaju nisu nadjeni uzorci krvi. To objasnjava postojanje tog treceg metka, koji je, kako pricam sve vreme, pogodio premijera, rikosetirao i udario u zid zgrade.

Osim toga, puno materijalnih dokaza nedostaje, a jedan od njih, i pri tom osnovni, jeste metak koji je pogodio premijera. Nasi balisticari nemaju objasnjenje gde je on zavrsio. Apsolutno je neprihvatljivo za mene kao ostecenog, za javnost, kao i za Sud, da prihvatimo da se taj metak pretvorio u vazduh i jednostavno nestao. Za sve to neko mora da bude odgovoran, kao i za to sto je tadasnji republicki javni tuzilac Rade Terzic pozvan tek 45 minuta posle ubistva i to iz americke ambasade u Beogradu.

I kada je rec o slucaju “Ibarska magistrala”, da nije, slucajno, i tu bio problem u uvidjaju? Da li je to mozda rukopis koji mi vec nekoliko puta poslednjih godina citamo u Srbiji? Mislim da jeste i to je sustina.

NN: Kako je reagovao Sud na sve ove cinjenice?

VERUOVIC: Sud se ne zaustavlja na tim materijalnim dokazima iako mu je sve to poznato. Iako analiza na DNK nadjenih delova zrna ukazuje da nije proslo ni kroz moje, ni kroz premijerovo telo, Dunjic i Kunjadic to negiraju objasnjavajuci da je ono ipak proslo kroz mene, napravilo ostecenje na zidu zgrade, odbilo se i naslo u hodniku zgrade Vlade. To su osnovne stvari i materijani dokazi koji su ostali narazjasnjeni. Mislim da bi bilo katastrofalno da to tako i ostane. Sama pomisao na to da cete nekog osuditi, a da ste ostavili toliko nerazjasnjenog prostora, znaci da ste upravo tom koga ste osudili ostavili prostor da se sutra brani, da se na nekom drugostepenom sudu zali i opovrgne presudu, a politicari dizu ruke od toga. Svima su u pocetku bila puna usta otkrivanja istine, a sada se vezuju samo za ono sto mogu da iskoriste protiv politickih neistomisljenika.

NN: Imate li jos dokaza o postojanju treceg metka?

VERUOVIC: Razlike u promeru ulaznih rana na premijerovom i mom telu. Moja rana je promera 6x7mm, a njegova 33×32 mm. Kunjadic to objasnjava pozivajuci se na neku knjigu o balistici u kojoj pise da odstupanja u promerima ulazne rane u odnosu na kalibar mogu da budu manja zbog rastegljivosti koze, sto znaci da su ulazne rane u vecini slucajeva manje od kalibra kojim je napravljena rana. U mom slucaju je nesporno da je bio kalibar zrna o kome se sve vreme govori 7,62 mm, ali u slucaju pokojnog premijera ta cinjenica ne moze da stoji. Kunjadic je pokusao to da objasni time da je ustrel kod premijera DJindjica napravio tako veliku ranu jer je metak udario u rebarni deo pa je kost vratila krv koja je rasporila ranu sa unutrasnje strane. Medjutim, u navedenoj knjizi se kaze da postoji mogucnost razlicitih velicina ulaznih rana, ali samo u slucaju ako je pogodak u lobanju, zbog tvde kosti. U tom slucaju kalibar 7,62 mm pravi ulaznu ranu 12 do 13 mm, ali nikako 32 do 33. Znaci, Kunjadic se pozvao na knjigu koja govori sasvim suprotno od onoga sto on treba da objasni. Zasto je njima cilj da dokazu da je ostecenje na zidu zgrade napravio metak koji je izasao iz mene, a ne da je to bio treci hitac? I sada ponavljam, meni se apsolutno nista nije ucinilo, tog dana su tri puta pucali na nas. To su posvedocila jos osmorica ljudi iz obezbedjenja i zena koja zivi u zgradi koja gleda u dvoriste zgrade Vlade.

NN: Zasto Vase iskaze Sud nije uzeo u ozbiljnije razmatranje?

VERUOVIC: Ne znam, ali desavaju se apsurdne stvari. Rajko Danilovic, zastupnik porodice DJindjic, cita novine dok balisticar i vestak objasnjavaju navode optuznice. On nema nijedno dodatno pitanje i pored toga sto mu Marko Kljajevic, predsednik Suda, daje mogucnost da pita gde je zavrsio metak koji je pogodio Zorana DJindjica. Ali, ne dobija odgovor. Dopunska pitanja nisu imali ni tuzilac, ni Sudsko vece.

NN: Kako to tumacite?

VERUOVIC: Mogu samo da budem tendenciozan u odgovoru pa da ponovo pokusaju da me diskredituju. Nisam zastupnik teorije treceg metka, nikakvih teorija, vec zastupnik istine 12. marta, a kroz nju cemo lako utvrditi i sve nedostatke i sve propuste. Danas nemamo odgovorne, ali imamo unapredjene. Na primer, covek je pune dve godine istraznim organima tvrdio da su kamere bile iskljucene po nalogu generalnog sekretara Vlade Srbije Maje Vasic, a Maju Vasic ni u istraznom, ni u policijskom postupku niko nije pitao da li je rekla da se kamere iskljuce. Toliko je bilo vazno ljudima koji su vodili istragu da dodju do istine. Ona je tek kasnije izjavila da to nije bilo u njenoj ingerenciji i da nikada nije komunicirala sa tim covekom. Da li ce neko biti za to odgovoran?

NN: Posto tvrdite da je optuznica nepotpuna, da li to znaci da javnost ne zna pravu istinu i da ce optuzeni biti osudjeni na osnovu takvih dokaza?

VERUOVIC: Javnost je “pokrivena” objasnjenjem novinara Milosa Vasica da su mu eksperti za eho rekli da je to sto smo culi kao tri pucnja u stvari bio eho. Ali, na sudu se sudi po materijalnim dokazima, tamo nema da li vas volim ili mrzim, da li ste u srodstvu ili niste. Upravo te nerazjasnjene cinjenice su osnov Jovanovicevom advokatu da podnese zalbu nekom drugostepenom sudu i da se za to uhvate kao za bovu oni koji su neosporno krivi.

Planirali su atentat i na tome radili godinu dana. O tome su pricali svi ljudi iz vrha sluzbe koji su dolazili na Sud. Nista njima nije bilo napoznato i to jos u februaru kada je uhapsen Bagzi. Ni to da Bagzi nije na auto-putu vozio kamion iz ko zna kojih razloga, vec da bi nas zaustavio i omogucio da pokusaju atentat. Vrh sluzbe je to znao bolje nego mi koji smo bili u obezbedjenju, ali po tome nisu postupili i istorija ce pokazati zbog cega.

NN: To znaci da ovakav postupak ide na ruku okrivljenima i da se oni sutra mogu naci na slobodi?

VERUOVIC: Apsolutno.

NN: Da li dovodite u vezu predaju Milorada Ulemeka Legije sa propustima u optuznici i da li mislite da se predao tek kada je saznao za njih?

VERUOVIC: Apsolutno.

NN: To onda znaci da se svi krivci ne nalaze na optuzenickoj klupi? Ko nedostaje?

VERUOVIC: Sto se mene tice, potpuno je jasno da nisu uhapseni svi krivci, a moja izjava o imenima bila bi ishitrena. Medjutim, oni se ne mogu sakriti, u to sam siguran. Ako javnost bude zainteresovana za ovaj slucaj u vecoj meri nego do sada, ne moze nista da promakne. Istina je nesto sto je zivo i ona ce da ispliva pre ili posle. Ono sto niko do sada nije analizirao i sto je ostalo nerazjasnjeno jeste sta je bio politicki pravac Zorana DJindjica i u odnosu na to kada je ubijen. Zoran DJindjic “pretio” je da postane neprikosnoven politicar u Srbiji narednih desetak godina. Upravo je to nekome smetalo. Ali, sigurno da bez ljudi sa strane ovakvo politicko ubistvo ne bi moglo da ima utemeljenje i ne bi moglo da se izvede.

NN: Mozete li da detaljno opisete dogadjaj iz septembra 2004. godine kod hotela “Hajat”? Da li je to bio pokusaj Vaseg ubistva?

VERUOVIC: Po nalogu ministra Jocica u maju 2004. godine okarakterisan sam kao covek cija je bezbednost ugrozena i po tom nalogu mi je dodeljeno policijsko obezbedjenje. Te veceri, u septembru prosle godine, sa suprugom i prijateljima izasao sam na veceru, posle koje smo krenuli kuci. Bilo je oko pola jedan posle ponoci. Stali smo na semaforu kod hotela “Hajat”. Sedeo sam na mestu suvozaca i u retrovizoru video da nam se jedan automobil priblizava sredinom puta, neodredjeno, ni levom ni desnom trakom i da trazi ugao nepogodan za vozace, koji na retrovizoru ne moze da se primeti. U trenutku kada nam je taj auto vec prisao, kada sam mogao da vidim senke, video sam da ih je trojica u kolima i da imaju kape na glavama, video sam da je covek koji sedi na zadnjem sedistu izmedju prednja dva okrenut ka staklu koje gleda ka nama. Drzao je nesto u rukama i pretpostavio sam da je automatska puska. U tom trenutku vozac nasih kola je iznenada krenuo na njih, oni su izgubili kontrolu i nastala je trka 15 do 20 metara. Okrenuli smo se pod rucnom kocnicom, kao u filmu, i usli u suprotan smer. Na taj nacin uspeli smo da promenimo trasu kojom smo isli prema mojoj kuci, koja je, verovatno, bila logisticki pokrivena sa njihove strane.

NN: To znaci da nekome smetate?

VERUOVIC: Apsolutno. Ubedjen sam da je to bio pokusaj atentata iako su mnogi to hteli da ospore.

NN: Da li su ti ljudi ikada pronadjeni?

VERUOVIC: Ne, cak nisam dobio ni bilo kakvo objasnjenje, informaciju o tome sa koje strane bi to moglo da ide. Isto tako, do danas nisam dobio objasnjenje zasto sam i po kojim okolnostima dobio status zasticenog lica.

NN: Premijer DJindjice je ubijen u akciji “Stop Hagu”. Poslije “Sablje” ova akcija vise nikada nije pomenuta. Zasto?

VERUOVIC: To je zanimljivo pitanje. Cak ni oni ljudi koji sebe na politickim tribinama nazivaju njegovim naslednicima i nosiocima njegove ideje vise ne pominju tu grupu “Stop Hagu” i antihaski lobi. Ministar policije u njegovoj vladi posle akcije “Sablja” pruzio je jasnu podrsku generalu Sretenu Lukicu, tadasnjem nacelniku Resora javne bezbednosti, pozvao policajce da protestuju na mitingu i javno pruze podrsku neizrucenju Lukica Hagu. Mislim da to Dusan Mihajlovic nikada ne bi uradio za vreme vlasti i zivota Zorana DJindjica i da to nije bila Vlada za koju se borio DJindjic, sto se najocitije vidi bas na tom konkretnom slucaju.

NN: Kako komentarisete to sto clanove DJindjicevog obezbjedjenja, kojima ste Vi bili sef, optuzuju za nestrucnost i neprofesionalnost?

VERUOVIC: Nemacki strucnjaci napravili su elaborat o ugrozenosti pokojnog premijera i zakljucili da je njemu pretila opasnost i na mestu stanovanja i na radnom mestu, tj. u Vladi Srbije. Taj dokument postoji u Institutu za bezbednost i niko nije postupio po njemu, vec se polemise o tome da li su pratioci bili strucni i da li je premijer ubijen zbog nase navodne neprofesionalnosti. To je nacin da se tvrdi da je Zoran DJindjic bio samovoljan i da je doveo nestrucne i nesposobne ljude da ga cuvaju, kao i da nije dozvoljavao da ga cuva drzava. Tako se izbegava odgovornost drzavnih institucija koje su bile u obavezi da ga cuvaju. Prica o tome da je DJindjic bio okruzen mafijasima jeste formulacija koja je trebalo da sakrije Bircaninovu ulicu, mozda kao drugo mesto sa kojeg je pucano na nas.

NN: Da li to znaci da su bile kriminalizovane institucije bezbjednosti i u vrijeme DJindjiceve vlade?

VERUOVIC: Jesu, ali tu postoji jos apsurda. Beba Popovic prica kako se DJindjic obratio britanskom premijeru Toniju Bleru za pomoc krajem avgusta 2002. godine. Prema toj prici ekspertske grupe iz Engleske dosle su u Srbiju da obucavaju neke pripadnike policije za borbu protiv organizovanog kriminala, ali niko nikada nije podneo izvestaj drzavnim institucijama o tome cime su se bavile te sluzbe, sta su radile u Srbiji, na ciji poziv su dolazile i ko je bio zaduzen za njihov kontakt. Kako to neko na licnu odgovornost, pa makar bio i premijer, moze da primi stranu obavestajnu sluzbu, koja je mozda mogla da mu radi o glavi. Ovom izjavom Beba Popovic nesmotreno loptu ubacuje u kos okrivljenih.

NN: Ko je imao koristi od DJindjicevog ubistva?

VERUOVIC: Kazu da su politicki motivi stali u policijskoj akciji “Sablja”. Sest meseci posle DJindjiceve smrti mi smo drzali vlast i Zoran Zivkovic je bio premijer. Danas se ne istrazuje ubistvo premijera zato sto se svi plase da sutra ne budu prozvani za neki nemar, za nesto sto su nesmotreno izjavili, a nisu na to mislili ili su bas mislili tako ili su bas u tome ucestvovali.

Tadic jedini zainteresovan

NN: Da li ste usamljeni u Vasem traganju za istinom?

VERUOVIC: Jedino Boris Tadic pokazuje interesovanje da se ta stvar ispetlja do kraja. Nisam imao prilike da razgovaram sa sadasnjim premijerom i ljudima iz DS, jer bi oni to koristili za svoje politicke poene. Mislim da otkrivanjem istine treba da se bave svi, pa i sadasnji ministar policije Dragan Jocic, ali ne da bi politicki poentirao, nego zato sto je to njegov zadatak. Zorana DJindjica mogli su da ubiju na auto-putu, ispred njegove kuce, a ubili su ga ispred zgrade Vlade. Bojim se da je to uradjeno smisljeno, da bi nam pokazali da su institucije bezbednosti rasturene.

“Beba Popovic je lagao”

NN: Nedavno je Vladimir – Beba Popovic u svjedocenju na sudjenju ubicama premijera DJindjica opovrgao Vasu pricu o trecem metku. Da li je to znak da postoji sukob na relaciji Veruovic – Popovic i, ako postoji, koji su njegovi motivi?

VERUOVIC: Upravo to, Popovic ima motiv. On je taj koji je izasao iz gradskog SUP-a 12. marta 2003. godine ubedjen da je istina ono sto su mu rekli tamo ili ne znam vec gde. Ubedjen je u to sto je cuo od ljudi i institucija koji danas “nisu odgovorni” za ubistvo premijera i opovrgava ono sto sam rekao ja, koji sam, a on to dobro zna, sa pokojnim premijerom proveo toliko vremena i u onom opozicionom periodu kada je bio najozloglaseniji covek u Srbiji. Bio sam sa njim u situacijama i na mestima na kojima ti neki njegovi “prijatelji” nisu hteli da okace ni svoj kaput, a ja sam tamo stavljao svoju glavu. Apsolutno mi je i danas ostao nejasan motiv ljudi, ne samo Bebe Popovica, nego cele vlasti koja je nasledila fotelju Zorana DJindjica.
Ova optuznica je pisana upravo onoliko dugo koliko je trajala Zivkovica vlada. Koga da okrivimo za to sto nemamo odgovorne, za to sto je uvidjaj traljavo napravljen? Radili su ga oni ljudi i institucije za koje su Zoranovi naslednici bili odgovorni u tom trenutku. Zasto Beba Popovic, koji je prema sopstvenom priznanju predlozio Gorana Petrovica za nacelnika Resora drzavne bezbednosti, ne prizna da je odgovoran za to sto te institucije nisu dobro radile, posto je imenovao njihove sefove?

Nisam izasao u javnost nesmotreno, neodmereno, ishitreno, emotivno kako su to hteli da predstave. Jesam emotivno vezan za pokojnog premijera i njegovu porodicu, ali trezveno razmisljam sve vreme. Ono sto sam govorio svojoj supruzi i najblizim prijateljima na Odeljenju intenzivne nege kada su me skinuli sa aparata to i danas pricam. Moja istina se nije promenila. Ne razumem koji je motiv Bebe Popovic da kaze da se sa mnom video 20 puta u toku osam meseci posle ubistva i da sam tek tada spomenuo treci metak. Istina je da smo se videli dva puta, jednom na vencanju kod Cedomira Jovanovica i drugi put u njegovoj agenciji “Spektra”.

Isto tako, ne znam koji je motiv nekih ljudi da nose moje policijske dosijee, koji su pisani u vreme Milosevica od 1990. do 1999. godine, u neke novinske redakcije u pokusaju da me diskredituju. Tog dana svesno sam pokusao da zastitim Zorana zrtvujuci sebe. Koji je njihov motiv da u mene nemaju poverenja, pa su personalizovali slucaj “Milan Veruovic”?

A Beba Popovic je slagao ne samo to, vec i da sam branio ljudima da odu u SUP Beograd i daju izjave kada smo uhapsili Bagzija, dok se ja ne vratim iz Banje Luke. To je laz pred kojom cute i danasnji ministar policije i Generalni inspektorat. Oni mogu da provere da su pripadnici DJindjicevog obezbedjenja, koji su priveli Bagzija, dali izjavu da sam to isto ucinio i ja po povratku iz Banje Luke i da je u prijavi navedeno da je svedok rekao da je na auto-pijaci kamion prodao DJuri Mutavom. Dakle, policija je znala da su Bagzi i Mutavi clanovi “zemunskog klana”. Tada DJuru Mutavog niko nije zvao na informativni razgovor, a Bagzija su optuzili za falsifikovanje licne karte. Opstrukciju su napravili upravo oni koji su Bebu Popovica, Cedu Jovanovica, Dusana Mihajlovica, Nenada Milica i Zorana Zivkovica kasnije ubedili da je sve ono sto pricam emotivni sok.

Pokusavao sam da im to objasnim pre nego sto sam izasao u javnost. Razgovarao sam sa premijerom Zivkovicem i trazio da ne posustane, da sagleda sve okolnosti i organizuje tim nezavisnih pravnika koji ce imati uvid u predmet i dati ocenu svega sto je napisano. Posto su se oglusili o to, izasao sam u javnost, pa je sad ispalo da sam ja zaverenik price.

Nezavisne Novine