Juce potpisani sporazum o izmjeni Ustavne povelje, kojim se insistira na medjunarodno priznatim demokratskim standardima, mogao bi da komplikuje ideju o crnogorskoj nezavisnosti, ocijenili su politicki analiticari. Venecijanska komisija jos ranije je upozoravala da su u crnogorskom Zakonu o referendumu sporne odredbe o cenzusu.

Evropska komisija za demokratiju, koja djeluje pod okriljem Savjeta Evrope, donijela je akt kojim su date osnovne smjernice za sve referendumske procese, pa i one koji bi se organizovali u nasoj zemlji.

Docent beogradskog Pravnog fakulteta, Miodrag Jovanovic, kaze da nema preciznih uputstava za referendume o nezavisnosti, da su iskustva razlicita, ali i istice da se osnovne odredbe tog dokumenta odnose na relevantnu vecinu koja bi na referendumu trebalo da bude ostvarena. “Ono sto smo imali jeste vec jedna reakcija koja je u slucaju Crne Gore i predloga zakona koji je u jednom trenutku bio kao predmet razmatranja ove Komisije upravo odbacen kao neprihvatljiv, a resenje je bilo prosta vecina odnosno 50 plus jedan glas od izaslih na izbore, sto, naravno, u slucaju jako niske izlaznosti, recimo bojkota opozicije, moze da dovede u pitanje legitimitet tako jedne vazne odluke kakvo je glasanje o nezavisnosti drzave”, rekao je Jovanovic.

Strucnjaci upozoravaju da izmjena Ustavne povelje koja se odnosi na referendum sasvim sigurno znaci da Crna Gora mora da racuna na to da ce Savjet Evrope, Evropska unija i OEBS striktno nadzirati proceduru izjasnjavanja.

Prema postojecem crnogorskom Zakonu o referendumu iz 2001. godine, izjasnjavanje bi bilo vazece ako se odazove pedeset odsto glasaca, dok odluku donosi prosta vecina izaslih. To, prakticno, znaci da bi 25 odsto birackog tijela u Crnoj Gori moglo da odluci o nezavisnosti te drzave clanice.

RTS