Beograd ne pristaje na krsenje Povelje, Podgorica manevrise

Piše: Politika

Mada su neke izjave crnogorskih politicara posle proslonedeljne sednice Saveta za evropske integracije mogle da navedu na pomisao da se srpsko-crnogorska izborna klackalica” donekle umiruje i da samo treba sacekati na novi susret najvisih drzavnih funkcionera da bismo se u to i uverili, prekjucerasnja poseta premijera Srbije Briselu gotovo u potpunosti potire takvu nadu. Jer, sasvim je jasno, sudeci prema Kostunicinim recima, da Srbija ne odustaje od postovanja Ustavne povelje kad je rec o odrzavanju neposrednih izbora za Skupstinu SCG pocetkom godine. A nema ni naznake da ce Crna Gora takve izbore prihvatiti. Naprotiv, samo se njeni celnici poslednjih dana dovijaju da svoju staru ideju drugacije “upakuju” i plasiraju.

Ogoljena pozadina spora na relaciji Beograd–Podgorica, koji se ovih dana cas zapetljava cas raspetljava (zavisno od toga odakle dolaze komentari) glasi: ukoliko bi Srbija opet pristala na ustupak, da izbori ponovo budu posredni, bio bi to “kompromis na kompromis”.

Za sta sluze zakoni

Pre dve godine, prilikom sklapanja Beogradskog sporazuma, ona je napravila dvogodisnji ustupak, da izbori budu prvo posredni, uz potpis druge strane da ce se nakon tog roka ici na neposredno biranje poslanika.

Ukoliko bi, dakle, ona opet napravila korak nazad, bila bi to druga crnogorska “pobeda “, koja bi tamosnjoj vlasti, prema uverenju mnogih, izbrisala mnoge politicke rizike koje bi joj neminovno doneo “referendum pre referenduma”.

Ovdasnji analiticari tvrde da je upravo neizvesnost – koju bi donela eventualna provera volje crnogorskih biraca – osnovni razlog zbog kojih se zvanicna Crna Gora ne usudjuju da sprovede ono sto je svojevremeno dogovoreno u prisustvu predstavnika Evropske unije, a zatim zapisano i u Povelji.

Ustupak koji podrazumeva krsenje Ustavne povelje Beograd nikad nece podrzati – bio je odlucan predsednik vlade Srbije, posle susreta sa Havijerom Solanom, i tako osujetio moguci zakljucak da ce Srbija, bez obzira na to sto ce sama ici na neposredne izbore, Crnoj Gori “progledati kroz prste” njeno resenje.

Stavise, premijer je podvukao da ocekuje da Crna Gora ispuni svoj deo obaveza i da tu nece biti nikakvog odstupanja. Ne moze se, objasnio je, krsiti ustavni zakon “jer to bi znacilo dogovorno i krsenje ustava jedne zemlje”.

Koliko je za njega, dakle, neprihvatljiva promena postupka putem kojeg poslanici treba da stignu u parlament drzavne zajednice, toliko ne prihvata ni odlaganje izbora, za sta se zalaze druga strana.

Sustinu Kostunicinog misljenja prethodno je, cini nam se, veoma razlozno objasnio Slobodan Samardzic, njegov savetnik, navodeci da se Ustavna povelja “ne moze menjati po potrebi i volji drzavnika, “jer ako bi se politicki lideri mogli dogovarati, onda nam zakoni ne bi bili potrebni”.

Crnogorska racunica

Pre tri dana, crnogorski premijer Milo DJukanovic izjavio je, medjutim, da je na proslonedeljnom sastanku najvisih zvanicnika Crne Gore, Srbije i drzavne zajednice postignut visok stepen saglasnosti i razumevanja oko pitanja izbora za Skupstinu SCG, dodajuci da bi Podgorica i Beograd do kraja decembra trebalo da imaju usaglasen stav o izboru za parlament drzavne zajednice.

Da li zbog tog “svedoka” ili zbog neceg drugog, tek crnogorski zvanicnici sada, pravdajuci svoj predlog prevashodno time da bi neposredni izbori bili “neracionalno resenje”, ocigledno, prema misljenju posmatraca iz Beograda, manevrisu, nudeci neke drugacije predloge, uz osnovnu ideju da se izbori svakako odloze “godinu, godinu i po”, za period nakon referenduma. Posle toga, racunaju, nece biti ni potrebni.

U tom pravcu, otisao je visoki funkcioner Demokratske partije socijalista Miodrag Vukovic. On je istakao da njima odgovara da se posredno produzi mandat za godinu dana aktuelnom sazivu parlamenta zajednice, odnosno crnogorskoj delegaciji, i najavio da bi Crna Gora mogla da usvoji zakon o neposrednim izborima za parlament drzavne zajednice. Ali, “uz klauzulu da ce se primenjivati tek nakon odrzanog referenduma o drzavnom statusu”.

Sta bi ovim drugim – prividom – bilo postignuto? Formalno, Crna Gora bi donela propis koji bi, recimo, mogao da, opet formalno, posluzi predsedniku Svetozaru Marovicu da raspise izbore za Skupstinu SCG, cime bi se, formalno, postovala Ustavna povelja, a neposredni izbori – obavili samo u jednoj drzavi clanici.

“Iza brda” se, izgleda, jos mnogo toga “valja”. Prema onome sto je u ovom trenutku dostupno javnosti, Beograd i Podgorica su, zakljucujemo, i dalje u ociglednom raskoraku. Sta, onda, kaze Evropska unija?

Srpski premijer izjavljuje da ona nastoji da nadje politicko resenje za ovaj problem.

Biljana Cpajak