Saopstenje za javnost Ministarstva ekonomije

Objavljeno: 27.08.2004, 20:29h

Dosadasnjim aktivnostima, koje su preduzete na projektu Buk Bijela, nije doslo do povrede zakonske regulative Republike Crne Gore

Dosadasnjim aktivnostima, koje su preduzete na projektu Buk Bijela, nije doslo do povrede zakonske regulative Republike Crne Gore

O projektu Buk Bijela raspravljalo se na Vladi Crne Gore vise puta. Posledni put 29. aprila 2004. kada je data saglasnost na Sporazum o saradnji, koji jos nije potpisan. Ukoliko se potpise, stupice na snagu pod uslovom da se obezbijede neophodne saglasnosti i ratifikacija predvidjena nacionalnim zakonodavstvima sporazumnih strana, sto je i propisano clanom 20 Sporazuma.

Ideja o izgradnji HES Buk Bijela nije nova. Prisutna je u nasoj javnosti vec 30-tak godina. Normalno je da tako veliki projekat nosi sa sobom i odredjene nesuglasice i razlicita misljenja.

Tako je i u Sjedinjenim americkim drzavama vodjena velika rasprava o izgradnji dvije hidrocentrale na rijeci Kolorado. Samo za potrebe izgradnje jedne hidrocentrale potopljeno je oko 250 kilometara kanjona te rijeke.

Bilo je normalno i za ocekivati da zbog toga ce biti mnogo, i bilo je puno razlicitih misljenja i stavova u vezi njegove izgradnje.

Sredinom sezdesetih godina poceta je studija u cilju definisanja ekonomski isplativog koriscenja hidroenergetskog potencijala rijeke Drine.

Osamdesetih godina uradjena je investiciona tehnicka dokumentacija (Glavni, Idejni projekti, tenderi i investicioni program).

Pocetkom devedesetih godina, izmedju EP BiH i EPCG potpisan je ugovor o zajednickom finansiranju, izgradnji i koriscenju HE ““Buk Bijela”“ (odnos dvije trecine prema jednoj trecini u raspodjeli zajednickog potencijala osnova je za raspodjelu investicionih sredstava, vlasnistva i prava koriscenja proizvedene energije).

Potom je uradjena je projektna dokumentacija, raspisan i okoncan oglas za javnu medjunarodnu licitaciju (sredina 2004.godine).

Dakle, ova inicijativa nastala u periodu kada Crna Gora nije imala deficit elektricne energije, vec je bila izvoznik. Sada postoji deficit od 1/3 ukupne potrosnje, koji je postao realnost sa kojom se svakodnevno suocavamo i koji iznosi oko 50 miliona eura na godisnjem nivou. Pronalazenje rjesenja za prevazilazenje ovog problema javlja se kao nuznost.

Izvjesno je da svaki novi izvor elektricne energije stvara na odredjeni nacin ekoloske probleme, nezavisno da li je rijec o hidrocentrali, termocentrali , vjetrenjaci ili atomskoj centrala.

Sa druge strane, potrosnja elektricne energije sve vise raste i Crna Gora ce se morati opredijeliti za izgradnju novih izvora elektricne energije. Naravno, prilikom izgradnje tih novih izvora, mora se voditi racuna o zastiti zivotne sredine.

Tako se i u ovom slucaju sprovodi neophodna procedura, koja ce pokazati da li je na najbolji nacin utvrdjen balans izmedju ta dva suprotna interesa tj. obezbjedjenja elektricne energije i zastite zivotne sredine.

Upravo, uvazavajuci znacaj zastite zivotne sredine, sa predstavnicima Republike Srpske su usaglasena pitanja koja ce biti obuhvacena revizijom ekoloske studije, sa posebnim akcentom na uticaj HES Buk Bijela na biljni i zivotinjski svijet I socijalno-ekonomske prilike. Ta studija ce takodje usresredjena na uticaj HES na kulturno-istorijske spomenike, nacionalne parkove, kanjon rijeke Tare, parkove prirode, stroge rezervate, posebne rezervate (botanicki, zooloski, geoloski, hidroloski, itd.), zasticene krajolike, spomenike parkovne arhitekture (hortikulturni spomenici), turisticko-rekreativnu dimenziju Tare I na bezbjednost i zdravlje ljudi.

Na osnovu svega recenog jasno je da dosadasnjim aktivnostima, koje su preduzete na projektu Buk Bijela, nije doslo do povrede zakonske regulative Republike Crne Gore.

27.08.2004.

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register