U svojoj nekadasnjoj predizbornoj kampanji secamo se da je cela Srbija bila izlepljena plakatima na kojima Arkan, uz osmeh, pruza ruku \”prijateljstva\” jednom Albancu (obucenom u albansku tradicionalnu nosnju, sa tipicnom albanskom belom kapicom, sto je trebalo da predstavi postovanje Albanaca kao takvih)

U svojoj nekadasnjoj predizbornoj kampanji secamo se da je cela Srbija bila izlepljena plakatima na kojima Arkan, uz osmeh, pruza ruku “prijateljstva” jednom Albancu (obucenom u albansku tradicionalnu nosnju, sa tipicnom albanskom belom kapicom, sto je trebalo da predstavi postovanje Albanaca kao takvih).

Meni je tada dosla na um ideja da ispod svakog plakata dopisujem reci pravog objasnjenja te slike koje glasi:

“POSLEDNJI POZDRAV”

Na zalost, kasniji dogadjaji su potvrdili da ovaj komentar nije bio samo moja sala. A danas, dok gledam na TV-u spot radikala, kako T. Nikolic u poseti beogradskom muftiji pokazuje naklonost prema muslimanima tj. brigu za njihovu izgorelu dzamiju, pitam da se li izmedju ove dve pojave postoji ikakva dublja razlika.

Radikali su imali priliku da otkriju svoj realan stav prema pravima nacionalnih i verskih manjina u nasoj zemlji u zadnjih desetak godina i pokazali su. Na sta ovo sada lici? Na scenu iz filma “Veliki diktator” Carli Caplina u kojoj Hitler odlucuje da privremeno promeni odnos prema Jevrejima da bi dobio finansijsku pomoc od jednog jevrejskog bankara bogatasa. U jevrejskom getu je zbunjenost, jer nacisti, umesto prezira, odjedanput pokazuju ljubaznost – prikazuje se scena kako kupe ispalo voce iz korpe jedne Jevrejske i vracaju joj u korpu, itd.

Istorija se ponavlja – nacizam, arkanizam, seseljizam – nazivi se lako menjaju ali bit ostaje ista.

Milos Bogdanovic