Kljucno pitanje jeste: kad cemo se osloboditi Voje manijaka? Dok to ne znamo, sve ostalo je nebitno. Cak i fucking predsednicki izbori

Ne smemo da dozvolimo da u evropskim prestonicama ponova zavlada umor od resavanja srpskih politickih enigmi i sujeta

Sada bi saborni Tadic mogao da okupi patrijarha i Amfilohija, Dobricu i Matiju, svoga tatu i Mihajla Markovica, Mladju i Labusa, Dzajica i Zecevica, Biljanu Kovacevic Vuco i Biljanu Srbljenovic, Djoku Balasevica i Djoku Marjanovica

Ovakva i ovolika “predizborna tisina” cedo je Miloseviceve epohe, no fascinantno je da ama bas nikome u postmilosevicevskim godinama nije palo na pamet da sa njom mozda i nije sve u najboljem redu

Iza politickih kampanja stoji povelika masinerija: kreativnih timova, savetnika, analiticara, strucnjaka za razdeljke i kravate, pr-ova, grafickih dizajnera

Ishod proslonedeljnih izbora izbacio je na povrsinu bar tri bitne stvari. Dve su i te kako pozitivne: izbegnuto je radikalsko useljenje u zgradu na Andricevom vencu i time nevolje koje bi iz toga proistekle

Pobeda Borisa Tadica na predsednickim izborima trebalo bi da oznaci novo poglavlje u odnosima izmedju Srbije i Crne Gore

Vodeci kosovski novinar upozorava novog sefa Misije Ujedinjenih Nacija na Kosovu, UNMIK, da bi mogao zazaliti sto je ikada preuzeo tu duznost

Niko od tri poslednja v.d. predsednika nije koristio famozni kabinet. Da li je tamnozelena tapacirana predsednicka stolica zaista ukleta?

Crna Gora, iako ratnicka i slobodarska zemlja, jos od 1916. godine nema sopstveni sistem odbrane. Tako je od vremena kada je kralj Nikola, u Prvom svjetskom ratu, komandu nad crnogorskom vojskom povjerio srpskom generalu Petru Pesicu