Akademska istorija, prepuna je uzročno-posledičnih odnosa koji su korisni, ali ne i zanimljivi. Međutim, to bi mogla da promeni nova knjiga Faramerca Dabhojvale (Faramerz Dabhoiwala) „Poreklo seksa: Istorija prve seksualne revolucije“.

Ta knjiga opisuje kako je seks postao moderan u Engleskoj 18. veka i sponu između tog perioda i sadašnjih stavova prema seksu. Mi možda mislimo da je seks nešto primalno i nepromenljivo, ali Dabhjovala dokazuje da to ne može biti dalje od istine.

„Poreklo seksa“ počinje anegdotom iz 1612.

Nevenčani par optužen je za bludničenje i vanbračno rođenje deteta i doveden pred sud. Osuđeni su na svlačenje do struka, šibanje pred Vestminsterskom kapijom i razjarenom publikom i proterivanje iz grada. To je značilo da moraju napustiti porodice, prijatelje i posao. Tako javno posramljeni, morali su da okončaju življenje na kakvo su navikli.

Ma koliko ekstremno zvuče takve kazne, Dabhojvala smatra da su ih ljudi generalno podržavali. Čak su i članovi aristokratije bivali kažnjavani za preljubu ili druge seksualne zločine.

Za razliku od njih, nekoliko vekova kasnije, Londonci su ulagali u bolnice za spas i preporod „posrnulih žena“. To je bila ogromna promena: od kulture koju Dabhojvala naziva seksualnom disciplinom, do mišljenja da je seksualni užitak normalna stvar.

Uzroci ove promene su brojni i složeni i naročito teški za objašnjavanje zato što savremeni ljudi pretpostavljaju da su svi u prošlosti razmišljali kao mi, ali su imali veći stepen represije i dužu listu zabranjenih aktivnosti.

Dabhojvalin najzahtevniji zadatak bio je predstavljanje dovoljno jasne slike preprosvetiteljske koncepcije seksa, kako bi čitalac mogao da spozna značaj revolucije u 18. veku.

Možda ste čuli, recimo, da su srednjevekovne žene smatrane erotičnim preljubnicama. To je istina. Ipak, ne zbog toga što su ljudi tog perioda žene smatrali pohotnijim od muškaraca – svi su bili podložni grešnim željama. Žene su, međutim, smatrane moralno slabijim od muškraca, manje sposobnim da se kontrolišu i zato podložnim nečasnim porivima.

Srednjevekovni koncept muškosti duguje mnogo klasičnom modelu, jer slavi autarhičnost, ali uz hrišćansku sumnju da je seks grešan čak i kad je u braku.

Kako je to rekao Sveti Pavle, “bolje se venčati, nego goreti” – ali je najboljim ipak smatran celibat.

Svi vekovi imali su svoje seksualne odmetnike, ali oni nisu relevantan pokazatelj života ljudi tog vremena. Dabhojvala koristi stopu nelegalnih rođenja kao pokazatelj koliko se preljubničkog seksa događalo u određenim epohama.

Takođe, on je ispitao sudske arhive sa suđenja preljubnicima, roditeljima kopiladi i drugim seksualnim prestupnicima. Srednjevekovni model seksualne discipline, ispostavlja se, bio je veoma efikasan, a Akt o preljubi koji je doneo puritanski Parlament 1650. od preljube je napravio zločin.

Samo jedan procenat dece rođene 1650. na svet su donele nevenčane majke. Do 1800. bilo je 24 odsto, štaviše, 40 odsto žena je u brak ulazilo u drugom stanju.

Šta se desilo između 1650. i 1800?

Prema Dabhojvali, u 18. veku došlo je do rađanja ideje o seksualnim slobodama. Reforma je podrivala autoritet verskih lidera, jer javni autoriteti više nisu mogli da se mešaju u lične izbore ljudi.

Ove ideje Prosvetiteljstva inspirisale su američku Revoluciju i uspevaju da i dalje budu oslonac u borbi ljudi za prava gejeva.

Međutim, u 18. veku žene su smatrane vlasništvom muškaraca i trpele posledice “oslobađanja” muškaraca od veneričnih bolesti do prezira. Smatralo se da one “prirodno” imaju manju seksualnu želju od muškaraca, pa su bile mahom seksualno pasivne.

Nije nikakvo čudo da je u takvim okolnostima cvetala prostitucija.

Istovremeno, postojanje prvog masovnog medija dovelo je do proslavljanja prve moderne kurtizane, poput Kiti Fišer, čija su dela, izgled i vickaste replike bile su redovno na naslovnim stranama.

Termin “pornografija” ili “pisanja prostitutki”, cvetao je u to vreme jer su mnoge žene pisale i objavljivale priče iz sopstvenog života. Prosvetiteljstvo bilo je složen društveni i filozofski fenomen i naravno, seksualni moral nije mogao sasvim da se ukine.

Ipak, kako Dabhojvala primećuje, u opštoj zapadnjačkoj koncepciji seksualnosti kao nečeg ličnog, ključni element identiteta i stvar privatnosti, a ne društvenog morala, rođen je u 18. veku.

U tri veka koja su usledila nije promenjeno gotovo ništa.

Da li biste se vi složete sa takvim zaključkom? Da li se heteroseksualci i dalje bore za seksualne slobode?