Viši ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske odnose Vladimir Gligorov kaže da Vlada ne treba da daje garancije privatnim preduzećima i strateškim partnerima jer se tako izlaže riziku što se najbolje vidi na primjeru Kombinata aluminijuma, za koji je već plaćeno 23,4 miliona eura.

„Generalno nije dobro davati garancije, ali vjerujem da je to bilo neophodno u okolnostima sa kojima se Crna Gora suočavala. Ipak, to zavisi od političkog stanovišta i stava javnosti, koji bi trebalo da se obrazuje u pravcu da država ne treba da preuzima odgovornost za kompanije”, rekao je Gligorov za Dan.

Na pitanje može li Crna Gora pretrpjeti udar ukoliko se uvede stečaj u KAP-u i isplati odjednom 107 miliona eura garancija, Gligorov je rekao da je o tome  trebalo razmišljati kada su odobravane garancije.

„KAP je socijalno i političko pitanje. Vlada je ranije htjela nešto drugo da uradi sa fabrikom, ali je javnost htjela da se to sanira i zadrži. Da je Vlada htjela da zatvori fabriku, to bi bilo politički rđavo po nju, ali je i vraćanje garancije takođe rđavo.  Problem KAP-a nije samo problem Vlade, već kompletne javnosti. Zato bi u nekom momentu moralo da se o tome otvoreno razgovara i da se to skine sa dnevnog reda na drugi način. Da se plati što se platiti mora i da se ide dalje. Pretpostavljam da će to biti jedna od tema u pregovorima sa EU. Tada bi trebalo naći rješenje, jer KAP ne košta Crnu Goru godinu ili dvije, već decenijama”, rekao je Gligorov.

„Svuda je stanje složeno – privrede u stagnaciji, problemi na tržištu rada, bankarskom sistemu i javnim finansijama. Crna Gora se tu posebno ne izdvaja u odnosu na većinu zemalja na Balkanu, ali, ne spada u zemlje sa trenutno najgorim karakteristikama niti najsloženijom privrednom situacijom”, dodao je on.