Kada kažemo da je neko usamljen, najčešće ga zamišljamo izolovanog od drugih, tužnog, čak i depresivnog. I u velikoj meri smo u pravu. Međutim, kada kažemo da neko samuje, da je u samoći, slika koju zamišljamo gotovo da je ista kao prethodna. Ali, ovog puta nismo u pravu.

Samoća podrazumeva, naravno, da u blizini mena nikoga, ali ona ne znači i osećanje usamljenosti i ne nosi sa sobom loša osećanja, a čak može dovesti i do boljeg poznavanja sebe i stanja veće svesnosti o sopstvenim postupcima i razlozima za njih.

Živimo u svetu koji je jako brz, gde je komunikacija zlatno pravilo, a ogromne količine informacija se razmenjuju za svega nekoliko sekundi. I pored toga što ovakav svet ima puno dobrih strana kao što su dostupnost informacija i brže, praktičnije i efikasnije načine završavanja određenih poslova, ipak, on sa sobom nosi i veliki pritisak, osećanje preplavljenosti informacijama i zahtevima koje često može rezultovati preteranim reakcijama na sitne probleme i osećanjem da ne možemo da pratimo taj ritam.

U takvom svetu ponekad nam je potrebno osećanje da smo mi ti koji imamo kontrolu i „držimo volan u svojim rukama“. Jedno od konstruktivnih rešenja bilo bi da naučite da uživate u samoći, kao i da joj se povremeno prepustite.

Važne razlike samoće i usamljenosti

Da biste u samoći uživali važno je da znate razliku između usamljenosti i samoće. Iako se ove dve reči često koriste kao sinonimi, one to ni u kom slučaju nisu.

Spolja, one zaista mogu izgledati isto, obe karakteriše to da nema prisustva druge osobe. Ali tu, na površini, suštinski sva sličnost prestaje.

Usamljenost je negativno stanje koje obeležava osećanje izolacije. Nije redak slučaj da se, čak i kada smo okruženi ljudima, osećamo usamljenim, i to je jedan od najgorih oblika usamljenosti.

Usamljenost je osećanje koje signalizira da nešto nedostaje. Najčešće je to razumevanje drugih kada smo njima okruženi, a nedostatak drugih kada nismo, ali usamljenost ne definiše u potpunosti samo prisustvo drugog.

Samoća je situacija u kojoj smo sami, ali se ne osećamo usamljeno, u samoći nema osećanja izolacije, osećanja da smo na neki način izopšteni, da ne pripadamo i da nam nedostaje razumevanje drugih.

Samoća je pozitivno i konstruktivno stanje u kome se bavimo sobom, svojim mislima, osećanjima, ponašanjima i razlozima za ta ponašanja. U samoći možemo da analiziramo svoje postupke, napravimo strategiju ponašanja koja će biti najbolja za nas. Ovde, ipak, treba napomenuti da ono što je najbolje za nas ne sme i ne može biti štetno za druge, minimum zbog toga što će tuđa negativna energija koju smo svojim postupcima stvorili opet uticati loše na nas.

Samoća je stanje u kojem smo sebi divno i dovoljno društvo, stanje za analiziranje sebe i konstruktivna rešenja o tome kako se ponovo uključiti u svet.

Balans samoće i kontakta

Ekstremnost nikada i ni u čemu nije dobra. Postoji izreka koja promoviše vrednost balansa i glasi “zlatna sredina”. Zato treba biti oprezan u tome kako tumačimo i kako doživljavamo, bilo sebe ili svet oko nas.

Da bismo bili dobro balansirani, uravnoteženi i u stanju da radimo na sebi i svom ličnom razvoju, moramo postići ravnotežu između potrebe za samoćom i potrebe za društvom. Kada je previše ili premalo bilo jedne, bilo druge – to nije dobro.

Fokusiranost na socijalne kontakte današnje psihologije plasira sugestiju da, ukoliko imate potrebu da budete sami, mora biti da nešto nije u redu sa vama. Možda je vaša potreba za pripadanjem krenula u pogrešnom pravcu. Možda nemate zaista potrebu da budete sami, već ste anksiozni i izbegavate ljude.

Međutim, istraživanja su pokazala da neki ljudi zaista imaju potrebu da određenu količinu vremena provedu sami i da smatraju to vreme pozitivnim i konstruktivnim. Takođe i da to ne znači kako beže od ljudi.

Istraživanja u Americi došla su do zanimljivih rezultata. Rid Larson je ispitivao učenike prvog razreda srednnje škole i došao do zaključka da starija deca, odnosno deca koja ulaze u pubertet, biraju da više vremena provode sami. Ono što je važno je da su se njihovo emotivno doživljavanje i razvoj poboljšali nakon nekog vremena koje su proveli sami.

Oni adolescenti koji su proveli optimalno vreme sami, ni previše, ni premalo – ispostavili su se kao mentalno, psihološki najzdraviji. Svet u kome živimo je svet komunikacije ili pre razmene informacija. Svakodnevno neko od nas nešto zahteva i očekuje, traži, telefon često zvoni, čak se i kompjuter oglašava bilo nekim zvucima ili signalima koji zahtevaju naš odgovor.

Ali je svet takav i važno je da se u velikoj meri u njega uklopimo, da smo u stanju da odgovorimo na većinu zahteva koji se pred nas postavljaju i da budemo u kontaktu sa njim. Međutim, u svetlu svega toga, često zaboravljamo i koliko je važno biti u stanju da se isključimo iz njega povremeno i da stavimo u stranu trenutne i momentalne zahteve koje ljudi pred nas postavljaju.

Jer, na kraju i tako ne možemo svima ugoditi, zar ne? Postoji još jedno zanimljivo istraživanje Rida Larsona u kome su ljudima slali poruke u nepravilnim vremenskim intervalima i kada bi im stigla poruka oni su izveštavali o svojim iskustvima. Nije iznenađujuće to što su rezultati pokazali da su ljudi bili mnogo manje svesni sebe kada su sami nego kada su u prisustvu drugih ljudi.

Samoća i kreativnost

Sposobnost da se bude sam je povezana sa kreativnošću. Istraživanja koja su sprovođena na adolescentima pokazala su da oni adolescent koji nisu u stanju da tolerišu da budu sami imaju značajno manju verovatnoću da će ispoljiti svoje kreativne sposobnosti.

Osim očiglednog razloga zašto je dobro povremeno biti manje svestan sebe jer to predstavlja određen vid odmora, koji su drugi razlozi? Neki stručnjaci smatraju da je jedan od razloga kreativnost. Istraživanja koja su sprovođena na adolescentima pokazala su da oni adolescent koji nisu u stanju da tolerišu da budu sami imaju značajno manju verovatnoću da će ispoljiti svoje kreativne sposobnosti.

Tačno je, naravno, da drugi ljudi mogu biti naporni, da nam mogu skretati pažnju i oduzimati vreme, ali kada govorimo o samoći, i o tome da treba biti odvojen od ljudi neko vreme, fokus nije na ljudima koji nas nerviraju ili na onima koji su previše zahtevajući i zavisni.

Čak i kada smo okruženi divnim ljudima, onima sa kojima nam veoma prija da provodimo vreme, čak i tada oni zauzimaju određeni deo naših emocionalnih i kognitivnih resursa. Mada vam se može činiti da nije tako ili je u pitanju jako nizak nivo intenziteta, vi ipak koristite deo svoje psihičke, mentalne energije na razmišljanje o tome koje su njihove potrebe i brige, ili na razmišljanje o tome kakav utisak ostavljate na njih.

Ovo je slučaj čak i onda kada niste nesigurni u sebe i kada nemate poroblema sa samopouzdanjem. Postoji još jedna mogućnost koja crpi vase resurse, ma kako malo. To je situacija u kojoj prosto osećate nečije prisustvo u prostoriji, osećate da sa nekim delite prostor, makar i onda kada između vas nema komunikacije i/ili razgovora.

U samoći postoji sloboda, i to ne samo sloboda od ograničenja koja dolaze sa prisustvom drugih ljudi, već i sloboda da radimo šta god želimo i sloboda da pustimo naše misli da lutaju. To je još jedan od razloga zašto je samoća, kada je umerena i ne prelazi u ekstrem, predstavlja pre karakteristiku snage nego razlog za zabrinutost. Ovo je posebno tačno onda kada samoća rezultuje konstruktivnoću i kreativnošću.

Ljudi koji uživaju u samoći, kako istraživanja pokazuju, imaju bolju sposobnost uživljavanja. Tako osobe koji biraju profesije koje zahtevaju samoću (kao što su istraživači polarnih oblasti) imaju bolju sposobnost da se užive u film koji gledaju ili saopštavaju o većem stepenu zadovoljstva u aktivnostima kao što su posmatranje prirode, meditacija i tome slično.

U samoći smo mnogo skloniji da, kada razmišljamo, pronalazimo nove načine za posmatranje sebe, ali i da postavimo listu prioriteta u svom životu koja je autentična i koja će nas, ukoliko je sledimo, činiti srećnijim i zadovoljnijim.

Takođe, kada u samoći razmišljamo o drugim ljudima, i tu nalazimo nove načine posmatranja tuđih postupaka i lakše dolazimo do razumevanja drugih, a samim tim i do načina da sa drugima bolje funkcionišemo, sarađujemo itd. Neki ljudi više vole samoću od drugih. To su ljudi koji često, mada ne uvek, više vole da budu sami nego sa partnerom.

Psihologiju čeka dalek put u istraživanjima na ovu temu, ali je moguće da ovi ljudi promene doživljavaju pre kao ugrožavajuće nego kao oslobađajuće i da su naučili da u određenim situacijama pronalaze smisao izvlačeći snagu iz unutrašnjih izvora zato što je spoljni sistem podrške zakazao.

Oni su naučili da je, u teškim situacijama, samoća najisplativija. Da li je i za vas i u kojoj meri morate odlučiti sami. Pronađite balans između samoće i društva. I onda u potpunosti uživajte u njemu.

Danas.rs