\”Oni koji su sve započeli sad se ližu\”, komentar je Slavonca koji u Batutovoj ulici na Zvezdari prodaje slavonski parket.
Piše: Dragan Banjac
Posle dosta vremena prošle sam godine u Hagu video starog prijatelja koga su, zajedno sa suprugom i dva odrasla sina, domaći »graničari« izgnali iz njegovog hercegovačkog gradića, iako mu je supruga (Slavenka, plemkinja, prerano skončala u Holandiji), kako balkanske političke protuve vole reći – Srpkinja. Potegao je (vozom preko Utrehta i Lajdena, oko 120 kilometara) iz svog Arnema (Arnhem) da se vidimo posle osamnaest godina. Dosta smo ćutali, nikako da otpočne divan… U jednom času se otvori, žali za Jugoslavijom, postavlja pitanje (»Je li moglo bez sranja?«) na koje zna odgovor. Očekuje da oćutim, znamo se dovoljno. Posle nekoliko rečenica vidim da je to drugi čovek, bez »vatre«, smiren. Kako ti je na »trulom zapadu«, pitam ga. Mučao je poduže, potom kaže da se već sedam-osam godina budi sa svešću da je Holanđanin. Koliko god donekle bilo oporo ovo me je saznanje oduševilo. I nama ovdašnjim uskoro će valjda većinsko osećanje biti da je domovina tamo gde (nam) je dobro. Pre nekoliko nedelja Mensuru Rokolju sam se javio iz Berlina. Proveravam šta radi, a on će: »Gledam fudbal, naši igraju, vode sa 4:0, super utakmica…« Tukli su Švedsku (konačno 4:1), istog dana kada su naše »patriote« naterale sudiju da u Đenovi prekine utakmicu protiv Italijana, a na peckanje »kakvi, bre, naši« prijatelj mi veli: »Nedavno sam bio kod djece (sinovi Alen i Goran su u Vankuveru – prim. D. B.) i na aerodromu mi ovdje policajac kaže ‘Dobro došli kući’. Ako to čuješ na surčinskom aerodromu poješću ti točkić sa kofera!«
*
Umesto bilo kakvog razglabanja o dosta rabljenom potezu jedne pevačice-kolumnistkinje (zašto tek sada Jelena K!) zakačio sam se za tekst profesora Nikole Samardžića (Filozofski fakultet Beograd) u podgoričkoj Pobjedi u kojem profesor, povodom parade ponosa (istog dana smo krenuli na sedmodnevni put u Berlin i Prag), kaže da su »huškači, finansijeri i nalogodavci na slobodi«. Samardžić otkriva »javnu tajnu« da »isti tajkunski dvojac stipendira većinu ministara i sve političke partije« i da »ruski partner u NIS-u, tome velikodušnom poklonu prethodne srpske vlade za podršku novom antievropskom kursu, svoj monopol nastoji da produži i nakon 2011. godine. Pominju se i saradnici bivšeg premijera kao mogući nalogodavci, poput onog koji je pritvoren pod sumnjom da su njegovi razgovori sa atentatorima na premijera Đinđića bili neobična koincidencija«.
Srbija i Crna Gora nisu uspele da uspostave ravnotežu vlasti i opozicije, tako da dele iste vrednosti demokratije i civilizacije. Navodno, evropski kredencijal srpske opozicije izgoreo bi zajedno s prestonicom da se novim poravnanjem nije zataškala politička pozadina uličnog nasilja, time i atentata, i ukupnih nastojanja da se putanja Srbije vrati u nedavnu prošlost, piše Samardžić i navodi da je za Srbiju »traganje za novim identitetom bolno«. Trauma gubitka jugoslovenskog i usvajanja novog, evropskog i demokratskog identiteta otvara prostor agresiji političke religije, koja osporava evropsku modernost, traga za azijatskim misticizmom, razdvaja polove, uvodi zarove i proskinezu, poziva na nacizam i boljševizam i podrškom vandalizmu preti građanskoj kulturi. Ako je 11. septembar ukazao da će XXI vek biti i doba političke religije, dovoljno je da se odgovori zasnivaju na vladavini prava, za šta Srbija nema političke hrabrosti, intelektualne snage, niti institucionalnog kapaciteta. Govor mržnje je spona iskaza i posledica. Sekularizam uređuje odnose koji nisu jednostavni. Uloga civilizacije je upravo da podstiče razvoj svih sloboda, tako da ne osporavaju jedna drugu. A iznad svega da odgovara na najteža pitanja, kaže Samardžić.
*
Posle događanja navijača u Đenovi, parade ponosa i godinama već sve tanjeg fudbalskog derbija desio se i 55. Sajam knjiga, praćen čudnim sloganom »pamet u glavu«. Poslednjih par godina ne bojkotujem ovo knjiško vašarište, iako sam s njim i dalje nezadovoljan. Dok sam bio mlađi uporno sam kamčio knjige i vraćao se s punom torbom, sada to ne činim a izdavači se ne sete da počaste, čak i oni koji znaju da bih im mogao načiniti reklamu.
Bilo je svega, raznih promocija, novih pisaca. Od mene slaba vajda, jednu sam dobio od autora, mladog pisca Miće Vujičića (Oštar start) i kupio knjigu dobre duše Mire Furlan. Dosta. Dok su me na jednom »duhovnom« štandu deca zatrpavala papirima, pesnik Ljubeta Labović (čije su pesme nedavno prevedene i na francuski) kaže da je »crkvenih« štandova izbrojao ravno šezdeset dva. Stoga mi je na Sajmu knjiga ponajbolje bilo ono na otvaranju, beseda Lasla Vegela, koji je smelo zapitao – da li su, posle ratova i masovnih grobnica, ostale bilo kakve književne iluzije? Da li još možemo verovati knjigama? Preživeli smo olujna vremena i nisam baš siguran da li su ona sasvim za nama. Nas u budućnost goni oluja napretka, poput Kleovog očajnog anđela kojeg je Valter Benjamin nazvao anđelom istorije. Oluja koja se digla u rajskom vrtu očerupala je i potom razapela njegova krila… Na tog anđela pomišljam u ovom svečanom trenutku, i pokušavam da dokučim na koju stranu okreće svoj pogled. Na koju će stranu da ga oduva olujni vetar koji nazivamo napretkom?
»Moje nade, ili možda samo iluzije, pothranjuje ubeđenje da kultura, i unutar
nje književnost, tu najdublju energiju zajednice drži budnom. Nama je kultura, nama su knjige neophodne bar onoliko koliko nam je neophodna Evropska unija. Jedna bez druge ne postoje. Svaka zajednica, to jest društvo, savladava svoje krize tako što okuplja svu svoju energiju, usredsređuje je, i potom, saobrazno svojoj sadašnjosti i budućnosti – neodložno stvara svoju novu prošlost. Ako nije u stanju to da učini, onda će prošlost, nažalost, ostati u ruševinama«, kazao je Vegel.
*
Hrvati i Srbi »izgrađuju odnose«. Predsednik naše zemlje odvažio se da ode u Vukovar i na Ovčaru, uputio je izvinjenje (hrvatski: isprika) »porodicama nevino stradalih žrtava« na tom poljoprivrednom dobru 1991. godine i poručio da se »priznanjem zločina i žaljenjem otvara put praštanju i pomirenju«. »Došao sam da se poklonim žrtvama, uputim reči izvinjenja i iskažem žaljenje. Da stvorimo mogućnost da Srbi i Hrvati i Srbija i Hrvatska mogu da grade bolju budućnost.« Iako je predsednik Srbije rekao (kiks!) da u Slavoniju ide »privatno« (nije trebalo da ide autobusom, ali ko je platio troškove puta za njega, Božidara Đelića, Veljka Odalovića, narodnog poslanika na čelu Komisije za nestala lica, savetnike Mlađana Đorđevića, Nebojšu Krstića i Jovana Ratkovića!), treba istaći da je Odalović u kancelariju vukovarskog gradonačelnika (Željko Sabo) uneo kutijetinu sa dosijeima iz vukovarske bolnice koji govore o sudbini većine od 340 nestalih 1991. godine. »Oni koji su sve započeli sad se ližu«, komentar je Slavonca (Nenad Mihailović) koji u Batutovoj ulici na Zvezdari prodaje slavonski parket.
(Napomena: Tekst je izvorno objavljen u autorovoj rubrici ‘Odozdo gledano’ u mesečniku ‘Republika’)
Nije mi jasno kakve veze ima komentar Slavonca sa Borisom Tadićem, Božom Đelićem i Nebojšom Krstićem? Da nisu oni započinjali ono zbog čega se Boris izvinio u Vukovaru?
Kritikovanje Borisa Tadića preko crnogorskih medija u jednom krugu režimskog bloka dočekuje se već dugo vremena sa neskirvenim oduševljenjem. Valjda zbog spoznaje da to jako prija ušima Gospodara koji, za razliku od Tadića, treba da se izvini za svoja nedjela s početka devedesetih.
Težak je to kompleks. Dok je Boris (sa Nebojšom Krstićem) početkom devedesetih obijao beogradske ulice protestvujući protiv ratne politike Miloševića, Đukanović je veličao lik i djelo Slobodana Miloševića i pozivao na prekrajanje granica i mrzio čak šah jer ga je podsjećao na hrvatski grb (da podsjetim: Lomi se javno pokajao čitavu deceniju nakon zločina u Dubrovniku, i tek onda kada mu je to izvinjenje bilo politički, odnosno finansijski isplativo).
Nego, da pucam u centar mete:
Pročitao sam u biografiji autora ovog bloga da je svojevremeno dopisivao za prorežimski crnogorski dnevni list prepoznatljiv po protažiranju tema smišljenih u radionicama Državne bezbjednosti. Pitam se, da li u tom detalju treba da tražim odgovor na ovo pitanje o vezi komentara Slavonca sa pijace i izvinjenja nevinim hrvatskim žrtvama koje je Boris Tadić izjavio u Vukovaru?
“Cuvaj se ljudi jedne knjige” -A izgleda da ste vi, Neone, “covijek jedne istine”. Samo vi u CG znate sto je Istina, Pravda, itd. Izvinjavm se – postoji jos takvih – ali necu da ih pominjem.
“Problem je sto oni koji znaju odgovore na sva pitanja – uglavnom ne razumiju pitanje”.
Vi jos zivite u devedestim godinama proslog vijeka. Ovo je dvadeset prvi vijek – a i ljudi se mogu promijeniti – na bolje, ili na gore.
Svako odgovara za sebe i svoje grijehe. Politicari se ravnaju uglavnom po svojim interesima, a znatno redje prema interesima gradjana. Vjerujte i Tadic se ”izvinjava” iz licnih i politickih interesa – i to je centar mete. Uostalom, sam je izjavio (prema g. Banjcu) da je dosao “privatno”?!? Dakle, ne izvinjava se u ime Srbije?
Ako je to tacno onda je primjedba Slavonca na mjestu. Nijesu tu u pitanju ljudi kao Tadic & co. radi se o tome da su ideje iste i da se sada “jedni kao izvinjavaju, a drugi kao primaju izvinjenje”. A iza svega toga stoje – jos uvijek – iste ideje koje su dovele do tih zlocina. Da li je nacionalizam u Hrvatskoj i Srbiji danas manji nego 90-ih? Onda su se zbog tih ideja ubijali medjusobno – sada se kao mire. A niko ne rjesava osnovni problem (u svim balkanskim drzavama) – NACIONALIZAM!!!!
Zato su nam i problemi uvijek isti – bez obzira na spoljasne promijene (“plus sa change, plus se la meme chose” ili u prevodu “sto se vise mijenja sve je vise isto”) .
P.S. Stalno se koristite “argumentom na covijeka”. Kakve veze ima za koga je g. Banjac pisao sa ovim njegovim danasnjim tekstom ? Vi i ne navodite sto je pisao – a ja vjerujem, sudeci po dosadasnjim tekstovima, da je veoma korektno pisao. Medjutim, zbog vase nesposobnosti da polemiste sa idejama vi se okomite na covijeka pa smatrate da ste time “pobijedli” u diskusiji. Sto zapravo zelite da implicirate?
Ruzno je to sto uvijek mislite ruzno o svim ljudima koji dugacije od vas misle. To ukazije na jednu ogromnu sujetu?
Е мој Неоне, чов(И)јече једне књиге! Покај се, покај се док си на вријеме, чов(И)јече деведесетих! Ти – који си неосјетљив на пром(И)јене, неспособан да полемишеш с идејама, који увијек користиш argumentum ad hominem (у преводу: “АРГУМЕНТ НА ЧОВ(И)ЈЕКА”) и мислиш ружно о свим људима који другачије од тебе мисле – покај се!
Како си се усудио да примијетиш да је Мило величао лик и дјело Милошевића, позивао на прекрајање граница и мрзио шах, а да истовремено не претпоставиш да се Борис извињава из личних и политичких интереса – чов(И)јече једне књиге? Осим тога, заборавио си да додаш да се Мило након трансформације претворио у једног предивног лабуда, модерног еуропског политичара који је одбацио било коју форму национализма и још с два, три бизнисмена – донио ДРЖАВУ! Знаш ли ти, грешниче, да је уважени аутор овог текста, у коментару на једну од својих колумни, утврдио да је Ђукановић, послије још једног олимпског и голооточког горостаса – Јова Капичића – НАЈВЕЋИ ЦРНОГОРАЦ?!? И ти си такве горостасе нашао да критикујеш, чов(И)јече једне књиге?
Можеш ли ти, чов(и)јече огромне сујете, да са мало више балансираности коментаришеш разне трансформизме домаћих политичара? Да нијесу можда ови наши имали какве користи од њиховог трансформизма, да им није којим случајем пут ка истини напунио џепове? Знаш добро да није тако Неоне, то су само непровјерене гласине, њихово идеолошко отрежњење и стицање самосвјесности су посљедице етичког сазријевања. Они сваког дана, у сваком погледу, све више напредују! Покај се, Неоне, покај се док си на вријеме!
Danilo,
povodom konstatacije da sam čovjek jedne istine, pitam vas: zar postoje dvije istine? Zar istina ima dva lica? Za vas i Miška Vukovića očigledno ima 🙂 Milo je iz vaše vizure vjerovatno pozivao na skretanje toka Neretve radi očuvanja mira na teritoriji Crne Gore (što je tumačenje M.V.)? I još jedno da vas priupitam s ovim u vezi, (iako postajem i sebi dosadan): Dal` je Boris huškao na rat ili Milo? Dal` se Boris izdigao sa dna Miloševićeve šovinističke kace ili Milo?
Ko je levitirao nad Gazimestanom 89 – Boris ili Milo? Ko je mijenjao ideološke stavove za 180 stepeni – Boris ili Milo? Ko je iz džempera i garsonjere uskočio u vile, armani i Centove avione, postao suvlasnik banaka i palata u godinama kada je država najviše osiromašila – Boris ili Milo Itd itd itd
Povodom tvrdnje/kvalifikacije „da samo ja znam što je istina i pravda u CG” – šta sam to neistinito ili problematično rekao u komentaru oko kojeg polemišete sa mnom? Zamjena teza je vaša omiljena tehnika dijaloga kada ponestane argumenata, odnosno kada se stvari istjeraju na čistinu.
Na vaše primjedbe o problem nacionalizma s kojim se suočavaju Srbija i Hrvatska, neću odgovarati jer su, iz moje perspektive, od vas veći nacionalizam na ovom forumu ispoljili samo egzotični likovi poput iščezlog Labuda Jovanovića.
Usput, mnogo mi se dopada poslednji komentar Perfektnog.
Sapienti sat.
@Danilo Stojanovic
Vi jos zivite u devedestim godinama proslog vijeka. Ovo je dvadeset prvi vijek – a i ljudi se mogu promijeniti – na bolje, ili na gore.
__________________-
Tacno tako prijatelju. Samo se idioti ne mijenjaju. Ali zar nije pravo da se i Milo kao i svi ostali zlocinci mijenjaju u istoj ustanovi-u zatvoru? A ako nije tako onda raspustite ZIKS i neka nam se zakonski prestupnici mijenjaju po crnogorskim ulicama, mozda imades srece da se sretnes sa nekim od njih.
“Sunce je svakog dana novo. Sve tece, sve se mjenja – ne mozes stati u istu rijeku dva puta” (Heraklit)
“O svakoj stvari postoje dva suprotna iskaza” (Protagora)
Ocito je da ova konfrontcija misljenja pociva (kao i uvjek) na problemu definisanja predmeta diskusije tj. osnovnih pojmova o kojima se raspravlja.
Prihvatam da sam i sam doprinio tom problemu stavljajuci akcenat na mogucnost promjene ljudi (sto je takodje moguce) a mislio sam vise na pravo svake osobe na promjenu stavova i misljenja – iz bilo kojih razloga. Dakle, ako prihvatimo da ljudi (veoma cesto) mjenjaju svoja misljenja onda mozemo naci neke tacke (spo) razumjevanja medju nama.
Naime, nikada nijesam branio, ili opravdavao, stavove koje je zastupao g. Djukanovic u 90-im godinama. Mogu bez ikakvih problema da se slozim u tome sa Neonom & co. da su ti stavovi bili potpuno pogresni i pogubni za CG.
Medjutim, njegovi stavovi i borba za nezavisnu CG u posljednjih desetak godina zasluzuju pohvalu. Dakle kada branim tezu da je promjena mislnjenja moguca (na bolje, ili na gore) mislim da su promjene u njegovim politickim stavovima sasvim pozitivne i znacajne. I veoma dobre za vecinu gradjana CG . Posto licno ne poznajem g. Djukanovica zaista bi bilo apsurdno tvrditi da se on kao covjek (na bolje) promjenio – mada je i to moguce.
Naravno, dopustam da neki ( posebno oni koji bi zlejeli da CG bude dio velike Srbije) te promjene ocjenjuju krajnje negativno (za njih). Ovdje bih samo primjetio da su ga ti isti onda obozavali – jer se sjecam da je krajem 90-ih na zidovima u knez Mihajlovoj ulici pisalo ogromnim slovima “Milo care”. Naravno, cim je promijenio stav postao je ‘’najveci mafijas , nacionalista, svercer duvana, itd. “
No, njihovo je pravo da mijenjaju svoja misljenja. Kao sto je i njihovo pravo da opsesivno mrze g. Djukanovica zbog nezavisnosti CG. Ne mogu im pomoci – neka zive s tom mrznjom – ocito im prija.
S druge strane B. Tadic je zaista poceo kao revolucionar i bio je bliski prijatelj i saradnik velikog Z. Djindjica. Ali je, poslije njegovog ubistva bio u koaliciji sa Djindjicevim smrtnim neprijateljom Kostunicom. I nije nista (do sada) uradio da se preispita politicka pozadina ubivstva njegovog velikog prijatelja i saborca Z. Djindjica (jednog od najvecih Srba u modernoj istoriji). To, po meni, predstavlja promjenu politickih misljenja i stavova na gore. Takodje, nemam neko povoljno misljenje o njemu kao politicaru – mislim da je sav na povrsini tj. pokusava da sarmira umjesto da rjesava ozbiljna pitanja pred kojima se Srbija nalazi. Najnoviji skandal oko Nobelove nagrade za mir jednu takvu ocjenu i potvrdjuje. Uopste, ne dopada mi se njegova politika – opet “spolja gladac – a unutra jadac”. Medjutim, ne sumnjam da ima dosta ljudi kao Neon koji izgleda izuzetno cijene njegovu politiku i njegovu licnost.
Neone, ono sto je po meni bilo nekorektno u vasoj kritici g. Banjca je bilo vase povezivanje njegovog teksta sa pisanjem, u proslosti (opet vi u proslost), u nekim novinama koje vi ocito ne volite i ruzna implikacija da pise po nalogu obavjestajnih sluzbi: “ Pročitao sam u biografiji autora ovog bloga da je svojevremeno dopisivao za prorežimski crnogorski dnevni list prepoznatljiv po protažiranju tema smišljenih u radionicama Državne bezbjednosti”
Na licne uvrede i podmetanja, kao i ocjene da sam “najveci nacionalista na ovim blogovima” nemam namjeru da odgovaram. Napadi na moju licnost (argumentum ad hominem) su samo dokaz vase nemoci da dokazete vase stavove.
Bas su me nasmijali ovi moji “protivnici”.
Upeli iz sve snage da dokazu da se ljudi “ne mogu promjeniti “ (bar ne”odredjeni “ ljudi ).
Bio sam ubijedjen, do sada, da su Liberali u 90-im godinama bili u smrtnoj opasnosti od veliko-srpskih, milosevicevskih snaga , kad odjednom zajedno velje-srpski nacionalisti i “liberali” u dzihadu protiv moje malenkosti? Blago meni kada sam (priznajem nehotice) pomirio dva smrtna neprijatelja Zar to nije ogromna promjena?
Ali vremena se mijenjaju, i ljudi se mijenjaju – neki na g
Zaboravte na tekst ispod mojeg potpisa – radi se o gresci. Dakle vazi samo ono sto je napisano u prvom dijelu.
Eto – jos jedan dokaz da se stavovi mogu brzo mijenjajati. Poceo sam odgovor u stilu mojih protivnika – ali sam uvidio da nema smisla razgovarati na tom nivou. Tako da sam napisao potpuno novi tekst.
“Prema juče objavljenim dokumentima na sajtu Vikiliks, predsjednik Srbije Boris Tadić i njegovi bliski saradnici pokušali su u najmanje tri navrata ove godine da utiču na SAD da promijene odnos prema Crnoj Gori zbog “ogromnog” problema organizovanog kriminala, pišu danas podgorički mediji.”
(bez komentara)
Fino i tacno ste njima sve objasnili gospodine Stojanovicu. Cestitamo vam na dobrim komentarima iz kojih se puno moze nauciti, kako da ljudski komentarisemo kao gradjani Crne Gore.
Ja bih dodao jos ovo: Boris Tadic je prije petnaestak dana bio na nekoj proslavi kod onoga (dobro poznatog) Vuka Draskovica. Intonirala se neka ‘himna’ koja je pocinjala sa: “Boze spasi, Boze hrani, srpskog kralja, srpski rod”!Tu je Boris Tadic prekrsio Ustav Srbije. Nije slusao Himnu koja Ustavom zasticena i koja pocinje: “Boze spasi srpske zemlje, srpski rod.” U Ustavu Srbije stoji da su drzavni simboli i Himna zasticeni, i oni koji javno izloze pogrdi mogu dobiti do tri mjeseca zatvora, ili platiti novcanu kaznu, itd. O kakvom Borisu Tadicu vi pricate! Naucio je puno od svoga oca, kao i onih iz Francuske ulice. Dalje, svi znamo sta se desavalo na brdovitom Balkanu.
Danilo, moja malenkost vjeruje u ideale klasičnog liberalizma koji se u modernoj politikologiji definiše kao libertarijanizam. Dakle, ja nikada nisam bio član društva koje se u Crnoj Gori naziva liberalima, mada u toj grupi ima ljudi koje izuzetno cijenim, poput recimo prof. Mirjane Kuljak. Ova opaska o “liberalima” i srpskim nacionalistima vam je dakle, neuspjela.
Sa Perfektnim nikada nisam bio u relaciji “mačka – miš”. Oduševljava me njegovo strpljenje i intelektualnost kojom polemiše sa crnogorskim šovinistima koje lično doživljavam kao najopakiji problem društva u kojem dišem.
Što se tiče moje primjedbe vezane za list (Re)Publika, vrlo sam uvjeren da nisam pogriješio u ocjeni. Konačno, pozicije koje danas zauzimaju direktori i urednici tog policijskog biltena potvrđuju moje riječi. Možemo nastaviti dijalog na ovu temu nakon razotkrivanja te udbaške prevare, koje je neminovno nakon odlaska Đukanovića.
Neone, Ako ste “libertarijanac” (libertarian) onda mi nije jasno zasto ste uvijek na suprotnoj strani od mojih stavova? Jer, da ste pazljivo citali moje tekstove, vidjeli bi da “nijesam najveci nacionalista na ovim blogovima” vec covjek koji ima slicne ideale kao i vi. Doduse, vase diskusije su cesto sa pozicija anarhizma (anti-drzavnosti), sto se nije slagalo sa mojim misljenjem da je (za gradjane CG) nezavisna drzava – u ovom trenutku – apsolutno neophodna da bi se izborili za svoju demokratiju i svoj identitet tj. identitet slobodnih gradjana – slobodne CG. Vjekovima nam je negiran nacionalni i drzavni identitet na osnovu laznih mitova i pogubnih politickih aspiracija tudje drzave. Vrijeme je da se izborimo za svoju drzavu, i svoje vrijednosti – a da lazne mitove i istorje posaljemo tamo gdje i spadaju – “na smetliste istorije”.
Iako sam se izvinio za gresku (prilkom prenosa teksta – prostor na portalu za odgovore je isuvise mali i nepregledan pa obicno pisem na punoj strani – a zatim prenosim tekst) i javno se ogradio od teksta na dnu strane (koji ocigledno nije dio mog teksta) vi ste (opet) nasli bas taj dio da komentarisete (znaci li to da se sa prvim dijelom slazete?). Kao sto sam rekao bio sam krenuo da odgovaram na napade – vama i vasim prijateljima. Medjutim, kada sam zavrsio i procitao tekst shvatio sam da je to “slijepa ulica” – i da tu nema pomaka. Tada sam napisao novi tekst iza kojega stojim. Medjutim, vi ste se zakacili upravo za taj drugi dio – sto ukazuje da je vama vise stalo do nadgornjavanja (upmanship) nego do istine?
Sto se tice vaseg prijatelja kojeg vi ocito smatrate velikim demokratom, a ja veliko-srbinom (procitajte njegove tekstove i na drugom portalu) – a mozda se obojica varamo? No, vasi prijatelji su vasi prijatelji – meni njegovi tekstovi “ne leze” jer su uvijek, i u svakoj prilici, negativni za CG. Zatim, ima u njegovim tekstovima puno licne zavisti, pizme, sarkazma, potcjenjivanja sagovornika, itd. – sve same negativnosti – tako da mi nije prijatno da citam njegove tekstove. Ali to je moje misljenje koje ne mora biti relevantno za vas, ili druge citaoce. Nemam zaista nista protiv vase “uzivancije” u njegovim tekstovima.
Kazete “crnogorski sovinisti” – sada mi je jasna vasa opaska o mojemu “nacionalizmu”. Mozete li mi definisati taj “crnogorski sovinizam” .
A i da mi odgovorite na jedno pitanje: Zasto vama NIKADA ne smeta “srpski sovinizam” ?
Kada ste vi ustali protiv te gomle lazi koja iz Beograda svakodnevno zapljuskuje CG vec stopedeset godina i vise? Ako ste za slobodu, pravdu & jednakost – zasto ne vidite (mnogo vece i opasnije) zlo sa druge strane? Ako nista drugo, “crnogorski sovinizam” nije uperen protiv Srbije, a “srpski sovinizam” je tako otvoreno i ocigledno okrenut protiv CG.
Nikada nijesam mrzio, niti imao predrasude prema nekom narodu (pa ni srbijanskom) – ali sam oduvijek mrzio lazi i nepravdu, imperijalisticke ideologije i nacionalisticke religije koje samo donose smrt i bijedu za covjecanstvo. Zaista sam se trudio, vise puta, da razjasnim da ja nemam nista protiv Srba – ali imam sve protiv ”veliko-srpstva”i njihovog “ideoloskog & vjerskog inzinjeringa” ove drzave koje je podijelilo familije i gradjane. Ima li veceg apsurda od cinjenice da u CG u istoj familiji obitavaju dva posebna “etnicka naroda”. Pa ipak, iako smatram da je “pitanje srpstva u CG” prvenstveno pitanje ideologije i dugotrajne vjerske i kulturne indoktrinacije – a ne pitanje etnickog porijekla, nemam nista protiv ljudi koji sebe smatraju za Srbe. To je njihovo demokratski pravo. Osim toga, imam Srba i u mojoj porodici. I volim ih kao svoju bracu, i ne marim za to kako se izjasnjavaju. Cijenim i postujem njihov izbor. Zato sto vidim u njima u prvom redu ljude – a sve ostalo je marginalno.
I dalje smatram da ste pogrijesili prema g. Banjcu – jer, bez obzira za koga, i sto je pisao u proslosti – njegov tekst koji smo svi komentarisali je bio napisan prije nekoliko dana. I nije imao nikakve veze sa udbasima. Vama je bilo najvaznije da nekako povezete g. Banjca sa prorezimskim listom (i udbasima i tajnim sluzbma) i time ste “oborili njegove stavove”. Opet “argumentum ad hominem”? Pametan ste covjek pa valjda mozete razluciti da te dvije stvari ne moraju biti, i nijesu (najcesce) povezane. Pokusajte da se usmjerite na tekst, a ne na vase kvalifikacije ljudi koji ga pisu.
Ono sto je napisao g. Banjac u svom blogu nece promijeniti odlazak g. Djukanovica i “otkrica o radu tajnih sluzbi”. Nesto cisto sumnjam da ce se to i desiti? Vjerovatno ce se naci i neki “crnogorski Kostunica” da, u ime “visih interesa drzave CG”, prikrije tragove? Nije se to desilo ni u Hrvatskoj, ni u Srbiji, nigdje na Balkanu – cisto sumnjam (a bilo bi mi drago da se varam) da ce se to ovdje desiti. Osim ako i ovdje ne bude nekog naseg “crnogorskog vikiliksa”?
Da zavrsim ovaj, zaista predugacak, tekst – pokusacu da izbjegnem ovakve rasprave u buducnosti.
Mislite i vi, i vas prijatelj, sto god hocete – mene ne interesuje dalja rasprava i “takmicenje” sa vama. Naravno, sa vasim stavovoma cu polemisati ako mislim da su pogresni. Nadam se da smo se razumjeli i da necemo morati o ovome (po ko zna koji put) ponovo raspravljati.
S postovanjem ,
Danilo