Otkako se osamostalila i pribavila zasluženu nezavisnost Crna Gora je sve bliža svetu. Njenu obalu godinama već merače svetske parajlije, žele da ulažu, a đetići su se pobrinuli da građanima i turistima dovedu i najpoznatije svetske zvezde, poput Stonsa, Madone…
Piše: Dragan Banjac
Otkako se osamostalila i pribavila zasluženu nezavisnost Crna Gora je sve bliža svetu. Njenu obalu godinama već merače svetske parajlije, žele da ulažu, a đetići su se pobrinuli da građanima i turistima dovedu i najpoznatije svetske zvezde, poput Stonsa, Madone… Ulažu Rusi, raspituju se i lovatori sa zapada, a najsvežiji primer je napumpana holivudska zvezda (kanadskog porekla) Pamela Anderson koja osmatra bivšu Bolnicu u Meljinama i vrši "pregled stanja" ATLAS grupe na čijem čelu je Duško Knežević. Sve je bilo kako dolikuje. Osrednju glumicu ugostio je i podgorički gradonačelnik Momir Mugoša, poklonio joj košulju i šal, Jadranskim morem je krstarila jahtom "Durmitor" (ne znam zašto su mediji isticali njenih 11 metara dužine), obećala je svratiti u osmom mesecu…
Dva druga događaja, upravo tih dana, čini mi se da su zasenili i glumicu, njenog menadžera Pitera Ašera, dežmekastog Kneževića i podgoričkog svemoćnika dr Mugija, koji se "proslavio" izjavom da je Andersonova dobra promoterka Kneževićeve grupe – "imajuću u vidu kontakte koje ona i njeni menadžeri imaju u arapskom svijetu".
Najpre ističem vest da je u Bjelotinu, selo u hercegnovskoj opštini "stigla struja". Ako je tačno da je to bilo poslednje crnogorsko selo čiji su stanovnici živeli bez letrike, onda je to obavest koja budi dva osnovna osećanja – dobro je da se desilo i – zašto tek sada. Vest sam (13. jula) iščitao upravo na sajtu Prvih crnogorskih nezavisnih elektronskih novina, koje su prenele navode Radio Jadrana. Navodi se da su porodice Vavić, Ćirović i Tomašević od sponzora(?!) dobile frižider, šporet, tv i satelitsku antenu i da je polaganje niskonaponskog kabla dugog 2.700 metara i izgradnja 120 betonskih stubova, kojim je struja dovedena do tri domaćinstva i nekoliko vikendica, uloženo je više od 100.000 eura.
Na drugom kraju predivne Boke, u hotelu "Splendid" ženio se mladi Marović, Miloš, sin bivšeg predsednika naše poslednje državne zajednice Svetozara Marovića. Svadba je privatna stvar (neka je srećno i dugotrajno!), ali i nije ako je reč o sinu (makar bivšeg) predsednika jedne države. Mediji su izvestili da je bila "veoma moderna" (dopalo mi se što se zaobišla crkva), a na X spratu napravljena je žurka gde su (ovim redom) nastupali Ana Bekuta, Svetlana Ražnatović, Aca Lukas, Severina Vučković, Haris Džinović i Džej (Ramadanovski)…
Koliko su koštali nastupi pomenutih "zvezda"? Ne bih da se upletem u kučine (gospodin Marović mi je sitan dužnik – dok sam radio u Našoj Borbi a on bio gensek DPS preko zajedničkog prijatelja, sada ambasador, ugurao sam u novine brojna saopštenja, izjave, predlagao intervjue i stoga sam slobodan da ga malo okrznem) i upitam Svetozara – koliko je platio navedene umetnike i otkud mu pare. Najviše zbog toga što je, iako mi to zvuči neverovatno, moguće da su nastupali besplatno. Ali, ne lezi đavole, čime si ih zadužio ili – da im nisi nešto obećao, parče obale, povoljnu transakciju… Sumnjam da je njegov naslednik igrajući odbojku u malom klubu i kasnije na funkciji nekakvog upravnika stekao imetak (i slavu) da bi bio kadar okupiti ovakvu "kremu".
Ako si platio Svetozare i ako je to pokrila suma približna onoj koja je bila potrebna da Vavići, Ćirovići i Tomaševići u Bjelotini upale sijalice, televizore i strpaju nešto u frižidere onda bi zaista bilo poštenije da si Miloša oženio malo skromnije, a te pare preusmerio na onih 120 betonskih stubova i na polaganje 2.700 metara niskonaponskog kabla. Ili Branislavi Petrović u Herceg Novom (uz obaveznu smenu tamošnjeg domaćina Dejana Mandića) obezbedio da kao hendikepirana osoba živi život dostojna čoveka. Ovako, ispade da je bilo preče Crnogorcima pokazati da se može – šta se hoće. Drugi deo narodne kaže da se ne može – dokle se hoće.
“…upitam Svetozara – koliko je platio navedene umetnike i otkud mu pare.”
Gospodine Banjac,
rekao bih da se u Vasim rijecima koje sam gore naveo nalazi sustina ovog interesantnog teksta. Vi ste vjerovatno zanemarili cinjenicu da je tokom dugogodisnjeg bavljenja politikom, a narocito posljednjih godina, gosp. Marovic postao uspjesan biznismen i milioner, poput svog stranackog kolege i predsjednika DPS-a. Takav brzi uspjeh budvanskog filosofa ga je i natjerao da nedavno izjavi (parafraziram): “Pa necu valjda cekati u redu u nekom tamo birou da dobijem platu?”. Moram priznati da me je ova njegova izjava prilicno iznenadila, jer je i pored svih svojih opstepoznatih marifetluka gosp. Marovic uglavnom gledao da bude odmjeren i pazljiv u svojim, istina obicno nejasnim ili dvosmislenim, javnim saopstenjima. Zamislite kako vlast udara u glavu, poput suncanice – koliko samo potcjenjivanja i prezira ima u ovim njegovim rijecima, u odnosu na pretezni broj radnih ljudi i poreskih obveznika u ovoj drzavi?
Ali vratimo se Vasem, sustinskom pitanju: “otkud mu pare”? Ukoliko je porijeklo, sami izvor tih para, jasno i cisto, ukoliko se zaista ispostavi da su svi crnogorski vlastodrsci (na raznim nivoima) izuzetno talentovani za privatni biznis – mislim da u glamuroznoj zenidbi sina ne bi bilo niceg pretjerano skandaloznog ili nesvakidasnjeg. Toga ima svuda, kako u totalitarnim rezimima, tako i u demokratskim i zemljama trzisne ekonomije. Nema niceg neobicnog ni u eventualnosti da postoje bogati politicari, ali je kljucno pitanje da li je politika omogucila politicarima da se obogate. Podsjecam da je, recimo, Berluskoni i pored svakodnevnih skandala koji ga prate, prije ulaska u politiku bio izuzetno bogat covjek. Nasi Transformersi su prije ulaska u politiku bili dzemperasi.
Stoga bih se vratio na Vase pitanje i podstakao Vas da napisete jos jedan tekst u kojem biste iznijeli rezultate istrazivackog novinarstva (tako malo zastupljenog u CG) kao odgovor na to pitanje. Tako biste i odagnali nedoumicu kod pojedinih (doduse, mozda samo kod Vas i kod nase nezavisne sudske vlasti, jer sam siguran da ostatak gradjanstva, glasaca DPS i opozicionara, odlicno zna kako stoje stvari, kao i svi crnogorski vrapci): da li je budvanski filosof izuzetno talentovan biznismen sa prefinjenim njuhom za milionske zarade, ili na njegove poslovne majstorije izvjesnog uticaja ima i bavljenje politikom (i da li se sami izvor njegovog poslovnog uspjeha moze nalaziti na nekoj staroj, krvlju oblivenoj, paklici cigareta)? Ohrabrujem Vas da krenete s istrazivackim novinarstvom, a mogli biste poceti intervjuisanjem izvjesne gospode i biznismena iz jedne italijanske organizacije koja se zove Sakra Korona Unita.
Gospodine Banjac, dozvolicete mi da u jednoj naknadnoj intervenciji prokomentarisem jos jedan pasus Vaseg interesatnog teksta. S postovanjem,
Gospodine PS – sa zadovoljstvom ću vas ponovo iščitati.
Smeta li vama Marović? Gadite li se svadbi? Jeste vi protivnici kapitalizma? Želite li oduzet zvijezdama način da zarađuju? Otpuštit ljude koji za njih rade? Zatvorit Splendid? Smetaju li vam ove zvijezde i raskalašna buržoazija u Pragu ili Beču? Ili samo u Crnoj Gori? Želite li biti Švajcarac? Jeste ikad pročitali išta istraživačko? Jeste vi ljut i zloban čovjek? Volite li sise kao što su Pameline? Želite li mršiknut svakoga ko dođe u Crnu Goru a nije po…? Ko bi bio da valja? Što je tema ovog štiva?
Pored ovakvih istraživačkih tekstova Marović će za par neđelja imati još milion miliona eura koje mu je prababa ostavila. I biće da je od Crnojevića da ćemo mu morat vrnut Ivanova korita i stari Žabljak.
6. Jul 2009, 20:43
Поштована виљушко,
Уместо да се представите именом Ви се зовете пирун, што је, ако разумем “бокељски” виљушка. Не смета, може те се представити и као пјат (тањир), битно је да се разумемо. Али се, изгледа, не разумемо, то није добро иако није до мене. Одмах да Вам кажем: не смета ми Свето, не гадим се свадби (дапаче, што би казали Хрвати), звездама (са и без знакова навода) не желим (и ако бих могао) одузети право и начин да зарађују. Залажем се једино да за примљени хонорар нешто дају друштву, Свето такође и тај одговор се може искати у ПОРЕСКОМ. Ни “Сплендид” не бих затворио (и кад бих био кадар), толико сам се радовао кад је стасавао (те сам године лето провео у Рафаиловићима), а бечку и прашку буржоазију – обожавам. Чак и ако је раскалашна. У Црној Гори, Србији такође (и посебно) ми сметају скоројевићи који су зарадили, рецимо пекући палачинке, или као онај Пожаревљанин носећи гајбе, а у пореском нису оставили трагове.
Да, желео бих да живим као Швајцарац и у земљи која макар мало подсећа на ту земљу. Нисам љут човек, злобан још мање. Они који ме боље знају говоре сасвим супротно од Ваших слутњи. Уосталом, тридесетшест пута сам дао крв, Црној Гори желим све најбоље, њеним грађанима исто. Памела је, верујте (требало је да разумете) поменута само успутно. Жао ми је што нисте разумели “тему штива”. Ту Вам не могу помоћи, једино бих Вам поручио да је Црна Гора мала (да ли и специфична) и већ сат времена ме један Бокељ уверава ко сте и ко Вас је напујдао. Рекао сам му да ме не занима и да човек (Ви) има право на мишљење, став…
Промашили сте у жанру, текст није истраживачки. Чуди ме како то нисте осетили, јер “истраживачке” много помињете.
За Иванова корита и Жабљак видите са владиним ресором за таква питања. Ако (при)падну славном Грбљанину немам ништа против. Само нека буде према слову закона, колико год да их је и сам у доброј мери градио. Распитајте се колико је до сада платио пореза и сазнаћете колика му је имовина. То, верујем, није довољно за разметање. О конспирацији црногорској ваља написати дебљу књигу. Подсећам Вас још једном да се не скривам, пишем се пуним именом, а о црногорској конспирацији ваља написати књижурину. Можда неће веровати, али добро сам обавештен о тој малој дивној земљи и њеним значајним фацама. Да Вам кажем, рецимо, ко је и колико бачио(изгубио-добио) “Маестралу” последњих недељу-две… Свако добро. С Вама сам окончао за овај пут. Срдачно
Dragan Banjac
Moje puno ime i prezime ti mogu reći ali je nevažno za ovu raspravu, nijesam rođak, političar, kum ili biznismen. Drago Dragović po prvom fantazma cenzuru sa Cetinja :). Može tako? Siguran sam da traživši Piruna možeš naći moje puno ime i prezime. Nadimak se nije mijenjao na internetu još od 90-tih a ovim temama sam se godinama bavio.
Pirun takođe nije bokeljska riječ već grčka ali i crnogorska i albanska i hrvatska. Ja sam naime Kuč i moji baba i đed tako zvahu viljušku, a i majka i dan danas često. Znači nije provincijalizam iz jednog dijela Crne Gore već zahvata od Istre preko Dalmacije, preko Crne Gore i Albanije do Grčke.
Inače da šćah vuljušku za nadimak izabrao bih je, a ne pirun. Obje su mi u repertoaru cijelog života. I nijesu iste. Drukčiji im je korijen, a korijeni su važni za simboliku.
Hvala na odgovorima na moj cinizam. Ja ti ne bih odgovorio. Strpljenja imaš. Ne mislim istinski da misliš zlo Crnoj Gori. Nije me za nju strah. No mislim da su ovakve kritike na račun ove vlasti arija u jedra baš te vlasti. Rasuto, bez fokusa, jedno te isto… a narodu ne smeta bogatstvo istijeh. Oni bi rado sa te trpeze i tih pjatova obidovali. No ako je tako valjda treba mijenjat taktiku zar ne?
Opet kad navodite ove naše skorojeviće moram navesti da je velja većina bogatuna svjetskih skorojević koji nije do para došao poštenim putem. Velim samo da nije ovo endemično Crnoj Gori već kapitalizmu.
Kad čujem tvoju definiciju skorojevića vidim aroganciju koja mi smeta. Moji su i gajbe nosili da bi me podnivili. Kad su mogli zeznuli su državu. Ko nije? Jesi li ikad prekršio zakon? Ostao duže na kafu i na ručak?
Ovo na zapadu zovu računovođstvom. Ili to oni pošteno rade kao ove američke banke :).
Za kraj ja bih volio viđet Marovića na sudu kako zbog “Rata za mir” tako i zbog finansijske istrage. Ovaj uždiveni pristup očigledno nije rodio plodom. Još su na vlasti. Građani glasaju. Opozicije se glasači boje i nijesu jedini krivi za taj strah.
Gospodine Pirun,
Kako brzo pređosmo na per tu?!
Ozenili su jedno momce i potrosili 500 000 evra! Da su bili pametni, mogli su ozeniti najmanje jos 50 momaka, i na svakoga imati skromni trosak od 1000 evra. Kazu, skromnost je najveca vrlina. Englezi kazu: “No one has ever become poor by giving”.
Sto se tice one nase struje “visokoga napona i male brzine” koja je pocela da se uvodi u Crnu Goru prije vise od jednog vijeka, ona je stigla u Bjelotinu ove godine. Tako se radi to kod nas! U moje selo nekolike generacije su cekale tu struju “da dodje”. Mnogi su zbog toga napustili selo i otisli u druge zemlje gdje ima struje. Ta struja je dosla u moje selo kada se broj stanovnika smanjo na 85%. Upaljeno je nekoliko sijalica 2004 godine. Kad umru nekoliko staraca i starica, ugasice se i te sijalice.
Prije dvadestak godina posjetio sam, po prvi put, Alhambru (u Granadi, Spanija). Cuvenu palatu iz doba kada su Mavari (Mauri) vladali ovim dijelom Spanije. Alhambra je jedno od “svjetskih cuda” islamske arhitekture i dekorativne umjetnosti. Gradjena u toku nekoliko generacija, Alhambra zaista je impresivan spomenik ljudskoj masti i osjecaju za ljepotu.
Ali, osim te vanvemenske ljepote, meni je ostao u sjecanju jedan detalj. Jedno kratko objasnjenje vodica.
Pricajuji o istoriji Alhambre – skrenuo nam je paznju na jedan detalj:
“Da li ste primjetili kako je Alhambra – spolja gledana – jedna velika, impresivna, ali standardna, srednjevjekovna trvdjava. Osim crvenkastog kamena (po kojemu je dobila ime) nista specijalno ne bi mogli primjetiti na Alhambri. A sada smo unutar trvdjave, usred vodoskoka, fontana, parkova, i , raskosno ukrasenih u kamenu, prostorija i dvorana. Mozete li da zamislite kako je to izgledalo u doba Mavarke kraljevine?
Znate li sto je uzrok te ogromne razlike izmedju jednostavnosti (i skomnosti) spoljasnjih zidova i ovakve raskosi, kao iz Seherezadinih bajki iz 1001 noci, u palati ?
Mavarski sultani nijesu zeljeli da narod vidi koliko su bogati.”
Svidja mi se kako pise gospodin Banjac. Kad hvali ne kuje u zvijezde. Kad kritikuje ima mjere.
Mozda je za ovo zasluzna individualna kultura, mozda umjereni vojvodjanski mentalitet …
Nema one sitne malicioznosti koja se cesto srece kod “ovijeh nasijeh” komentatora koji zive u crno-belom svetu.I prije no sto kazu znamo ko ce ponovo biti crn a ko beo, a nadasve banalnih motiva.
Blagim duhovitostima prije no zucnim kritikama daje lakocu temi, ne umanjujuci efekat kritike.
Gospodine Banjac, poslije pohvale zelio bi da vas zamolim da lijepo odgovorite Pirunu, samo zbog diskusije koja je postala interesantna. Mozemo za trenutak zanemariti lingvistiku i kurtoaziju no se vrnuti na temu.
Pozdrav
Gospodine Banjac, kao sto sam nagovijestio, prokomentarisacu jos jedan pasus Vaseg teksta, koji nije neposredno vezan za osnovnu temu. Mislim da ce kritike koje cu Vam uputiti doci i kao malo osvjezenje nakon svih pohvala koje ste dobili (a Vi vjerovatno znate da ja uglavnom upotrebljavam metod “ni po babu, ni po stricevima”). Radi se, naime, o sljedecem dijelu Vaseg teksta:
“gospodin Marović mi je sitan dužnik – dok sam radio u Našoj Borbi a on bio gensek DPS preko zajedničkog prijatelja, sada ambasador, ugurao sam u novine brojna saopštenja, izjave, predlagao intervjue i stoga sam slobodan da ga malo okrznem”
Nijesam siguran da li sam dobro protumacio ove Vase rijeci (a bice da jesam), ali mislim da je suvisno da dodajem da je takvo uguravanje u novine preko zajednickih prijatelja necijih brojnih saopstenja, izjava, intervjua u najmanju ruku diskutabilno. Necu se praviti naivan, jer dobro znam da je takva vrsta prakse uobicajena na nasim (i ne samo nasim) medijskim prostorima – ali to saznanje ne implikuje da protiv takvog neprofesionalnog ponasanja, protivnog novinarskom kodeksu i etici, u svakoj pogodnoj prilici ne treba dici svoj glas. I sami znate (odnosno, o tim stvarima biste mogli mene i mnoge druge da naucite) da u novinarskoj djelatnosti gospodju informaciju valja uvijek staviti na prvo i povlasceno mjesto. Da nevolja bude veca, objavljivanje narucenih tekstova, uguravanje cesto nepotrebnih i suvisnih izjava javnih licnosti, ne samo da ne odgovaraju novinarskom kodeksu, vec i oduzimaju veliki prostor u novinama za zaista sustinske informacije (a konkretan primjer smo imali u slucaju g.dje B. Petrovic iz prethodnog bloga, cije su nepodnosljivo zivljenje i nasilje kome je izlozena javnosti gotovo nepoznati, upravo zbog nepostovanja novinarskog kodeksa kod novinara visokotiraznih novina, kao i televizija). S postovanjem,
Ispavka moje greske:
Sedamnajestog jula postavih moj komentar i napravih gresku u racunu od 450 000 evra! Navedoh: “Ozenili su jedno momce i potrosili 500 000 evra!… mogli su ozeniti jos 50 momaka i na svakog imati skromni trosak od 1000 evra.” Trebalo bi da stoji da za te “grdne evre” mogli su ozeniti 500 momcadi. Ili, ako zeniimo 50 momaka, onda ako ravnopravno podijelimo 500 000 evra, dobijamo da svaki momak moze za svoju zenidbu da ima 10 000 evra na raspolaganju.
Cudi me kako ovu gresku ne primijeti blogerski kriticar JOLE! On kaze da mu se svidja kako pise gospodin Banjac. Dalje, JOLE nastavlja da kod gospodina Banjca nema one sitne malicioznosti koja se cesto srece kod “ovijeh nasijeh” komentatora koji zive u crno-belom svetu. Jole, i nama se svidja kako pise gospodin Banjac. Ne mozemo se mi amateri uporedjivati sa profesionalcem-novinarom kao sto je Banjac. Mi koji zivimo u crnom i bijelom svijetu, imamo pravo da komentarisemo. Istina, mi ne mozemo biti finansijski ispektori zbog toga sto jos nijesmo dobro savladali tabljicu mnozenja i dijeljenja. PS: Cudi me sto moju kardinalnu gresku ne primijeti ni ovaj PERFECT-ni!
Cika Veljko, ja sam Vasu gresku primijetio ali nijesam zelio da Vas ispravljam, jer se takva greska svakom moze desiti. Zivjeli!
Izvinjavam se svima sto tokom vikenda (porodični problemi) nisam bio u prilici da komuniciramo. Najpre gospodinu Stojanoviću. Pročitali ste mi misli, uporavo sam razmišljao o Alhambri (nagledao se pre skoro trideset), ali odustadoh, misleći da Crnogorci ne vole previše (“… šta sad ovaj…” pametovanja, ali hvala za prekrasan primer. Znam jedan veoma sličan, ali ne takvog značaja. U jednom mestu bivše Jugoslavije povratnik iz zapadne Evrope napravi kuću u rodnom kraju koja se spolja ničim nije razlikovala od ostalih. Barem ne mnogo, a na pitanje zašto (kao većina) nije pravio kulu rekao je: Ne bih da vređam ljude u mom kraju, posebno ne u susedstvu…
Perfektni (prema g. Stpojanoviću),
Očekivao sam da ćete se uhvatiti i za ovaj deo bloga i da budem pošten namerno sam to stavio. Što se kritika tiče, samo vi (Vi i ostali) navalite, to je veoma poželjno i, kažu, dobro za PCNEN.
Malo ću pojasniti, ali će potpuna preciznost izostati, nije vreme zbog “zajedničkog prijatelja”. Nije u pitanju baš ono klasično uguravanje, više je bilo da se proveri da li se, recimo, faks stranice slažu, počinju i završavaju sa istim redovima… Moguće je da smo tada (možda i zbog onoga što će uslediti), zbog Crne Gore i ljudske logike podržavali – manje lošu opciju. I ne mislim da je u tome bilo ogrešenja o zanat, o bilo čemu da govorimo. O gospođi informaciji, kako navodite, ne bih, to nije (ne bi trebalo da bude) tema u ovom trenutku. Teško bih ikoga tome podučio, za to je vičniji gospodin Duško Vuković. Živi bili.
Gospodine Jole,
Hvala na lepim rečima. Svikao sam na pohvale (ha-ha…), ali, šalu po strani, Vi ste takođe dobro merili, imali stila. Možda katkad izgubim meru (pitao me čovek jesam li zao i ljut, tako nešto), ali uvek se – trudim. Krajnje mi je simpatično Vaše lociranje moje malenkosti u ravničarski mentalitet. O mom – veoma udrobljenom – poreklu (možda) drugom prilikom (samo da nisam od Srba iz istočne Hercegovine, iako mi to nije ni najmanje važno, drugima još manje), sada uz pozdrav razmišljanje Mila Dora, austrijskog pisca jugoslovenskog porekla, čini mi se iz Bekčereka, današnji Zrenjanin. Dor kaže da su dobri ljudi gde reke mirno teku. Naveo sam tek smisao, ukoliko želite preciznije voljan sam Vam poslati tačan navod, naslov, broj strane… Dor je, uverava me Bogdan Bogdanović, veoma dobar pisac. Naravno, uverio sam se.
Pirun je doajen crnogorskog Syber space-a. Sredinom 90-ih je bio vlasnik meni, sve do danas, jednog od najdrazhijih web sajtova. Oridjinal http://www.montenegro.com je bio pretecha crnogorskog interneta. Zadugo prvi i jedini crnogorski (ili o Crnoj Gori) website. MN.com forum je bio omiljeno sastajalishte crnogorske dijaspore rasute po bijelom svijetu. Pirun kao i mnogi drugi Liberali svojim diskusijama na forumu su uchinjeli ogroman doprinos Crnoj Gori. Svojim idejama i upornoshcu su nadjachali da Crna Gora postane nezavisna drzhava. Fala i Liberalima i Pirunu.
A shto se Maroviceve svadbe tiche, vishe su mi se svidjeli Pirunovi svatovi i prezentacija njegove svadbe na MN.com … Toliko.
М,
да отклонимо евентуалну забуну, не Ñамо код Ð’Ð°Ñ Ð½ÐµÐ³Ð¾ и других – немам ни најмањи проблем Ñ ÐŸÐ¸Ñ€ÑƒÐ½Ð¾Ð¼, још мање Ñам га имао Ñ Ð›Ð¸Ð±ÐµÑ€Ð°Ð»Ð½Ð¸Ð¼ Ñавезом Црне Горе. Признајем, ту Ñам Ñе малчице огрешио о занат (Перфект више воли да чује-ишчита реч ЕТИКУ) и ту Ñам опцију баш гурао. Ðаравно, ниÑам био члан, али Ñам допринео више него неки, једно време уважавани, чланови који Ñу Ñе Црној Гори вратили тек пошто Ñу полизали корита СПО рецимо, били веома грлати на ГазимеÑтану, отворено заговарали велику Србију, правдали агреÑију на ХрватÑку и БиХ. Хвала богу Славко Перовић је жив и здрав и лако Ñе може проверити. Још једно појашњење: не тражим похвалу, хтедох Ñамо рећи да Ñу ЛСЦГ доÑта штете нанели прелетачи и превртљивци, а ако је Пирун заиÑта чинио Ñве што набрајате – Ñвака чаÑÑ‚! Жалим што га ниÑам упознао, рецимо на Трећој конвенцији у Игалу, када Ñам био гоÑÑ‚ либерала.
Poštovani gospodine Banjac,
svuda je bilo prevrtača, pa i u LSCG. Ili, što bi Crnogorci rekli – dvokapica. A, i kako ne bi, kad je sve organizovala, od svadbi do sahrana UDBA, što i danas radi.
Sve je isto, kao i prije, samo što se danas u UDBI vije naš dvoglavi orao sa Lavom u pokretu…Prije su se tamo lepršali neki drugi barjaci, pa se onda moglo ići na Gazimestan…
Kao na primjeru iz Španije, unutrašnjost zdanja krije suštinu. Složiće te se sa mnom da državna zdanja Crne Gore spolja ne plijene pažnjom….
I, još nešto, bogastvo i vlast ne spašava čeljad. Kralj Nikola je nekad imao sedam jahti i nekoliko dvorova, a unto je kao siromah…
S poštovanjem
ГÑподине Раичевићу,
ПотпиÑујем Ñваку реч, Ñ Ñ˜ÐµÐ´Ð½Ð¾Ð¼, Ñитном, примедбом да богатÑтво и влаÑÑ‚, ипак, помажу (кориÑте) чељад(и).
Teko je komentarisati o osoboma kojima je puna kesa. Posto ima vise onih kojima je prazna kesa, sjetih “ODE PRAZNOJ KESI” od Jovana Jovanovica Zmaja, koju prenosim u skracenoj formi:
“Znam ja sta hocu! Ja se ne bunim.
Lasno je pevat kesama punim.
Tu mnoga muza ne bude lenja,
tu lako nadje odusevljenja.
Puna kesa je magnet najjaci-
svakog privlaci.
———————————————
Oh prazna keso, oh cudna temo,
kad te pogledam, tako bih dremo.
Nije ni cudo-ne trazec plate,
ti zevas na me, ja zevam na te,
al’ sto se ne moz’ izrazit spevom
moze se zevom.
——————————————-
U punu kesu, kucka joj mati,
ne moze vise ni pare stati,
a kesa prazna, dobri moj boze,
ona se samo napuniti moze,
i to je uteh svih golih tica,
praznokesica.