Ne isključujem mogućnost da, gledajući naslov, neko težište odvuče na puki srbijansko-crnogorski razlaz koji se zbio poodavno a samo potvrdio 21. maja, beše 2006. godine. Bivšu zajednicu napustila je tada i \”srpska Sparta\” kako su Crnu Goru zvali oni koji su je trajno videli kao srpski privezak, poslednja članica bivše jugoslovenske zajednice kojoj je trebalo najviše da razabere prvi uslov napretka – čupanje iz srpskih stega.
Piše: Dragan Banjac
Ne isključujem mogućnost da, gledajući naslov, neko težište odvuče na puki srbijansko-crnogorski razlaz koji se zbio poodavno a samo potvrdio 21. maja, beše 2006. godine. Bivšu zajednicu napustila je tada i "srpska Sparta" kako su Crnu Goru zvali oni koji su je trajno videli kao srpski privezak, poslednja članica bivše jugoslovenske zajednice kojoj je trebalo najviše da razabere prvi uslov napretka – čupanje iz srpskih stega.
Pogledom ispod Avale uočava se da je Crna Gora mnogo bliža Evropi od Srbije, da se nije odrekla antifašizma, iskrenija je u pogledu multietničnosti, radi na popravci odnosa sa susedima i ukoliko uspe da smanji korupciju i ratosilja se rođačko-kumovskih odnosa značajno će umaći Srbiji. Osim toga delu ovdašnjeg sveta (čito gledaju prenose) crnogorski parlament i njegova atmosfera, u poređenju sa srpskim, deluje na oba doma jednog parlamenta koji se obično pominje kao uzoran.
Srbija nastavlja da se valja u svojoj kaljuzi, nacionalističko-šovinističkom blatu stvorenim besmislenim projektom grupice izlapelih staraca u i oko Akademiji nauka i Crkvi i godinama već niko ne pomišlja da narodu – umesto mitova (laž!) ponudi stvarnost i priključenje uspešnom svetu. Još uvek je pozamašan broj onih koji veruju da su krajine "naše" i da će se "kad-tad" (radikali) vratiti u sastav srpske države. Da li uopšte pominjati Kosovo i Metohiju, "svetu srpsku zemlju", "kolevku srpske kulture i duhovnosti", "srce Srbije"…
Sve će to (po)trajati još dugo, uverava me profesor Beogradskog univerziteta, istoričar Nikola Samardžić, tvrdeći da je srpskoj većini dovoljna samoizolacija, da se nigde ne putuje, ne uče strani jezici i sve strano i drukčije doživljavala "u najmanju ruku sumnjivo" i svakako – antisrpsko. Evo nekoliko primera.
Pre, otprilike dve nedelje, jedan ubogi mčađi čovek, psihički oboleo, kanio je da skokom s mosta "gazela" sebi okonča život. Drama je trajala nekoliko sati a pošto se sve dešavalo u rano poslepodne recimo na mostu se stvorila gužva. Policija, hitna pomoć, novinari, kolone vozila… Jedna žena hoće pored jadnika da slika svoju decu. Šta li je htela, šta ima u toj glavi teško je reći. Iz kolone vozila izlaze ljudi, a jedan "ječmonja" (ovako u Hercegovini hoće reći da bika tovljenom kvašenim ječmom) kaže u kameru TV B92: "Što meni nije dao pištolj da ga ja ubijem, majku mu j…." Čoveku se žuri i rado bi potegao na mladića. Druga žena kaže da je umorna, ide s posla i ništa je ne zanima. Ima li pomoći ovom narodu?!
Slučaj je hteo da se na kraju prve dekade marta Srbima nameste neki datumi. Devetog marta (1991) ondašnja opozicija se okomila na vlast, pošto-poto htela je da sobali ondašnjeg šefa nacionalne televizije (RTS) Dušana Mitevića i ozbiljno pripreti Slobodanu Miloševiću. Vuk Drašković, ondašnji (i doživotni valjda) lider SPO kome je Vida Ognjenović omogućila da se dokopa balkona Narodnog pozorišta s megafonom u ruci nukao je na juriš – na Bastilju, kako je Drašković voleo da krsti RTS. Osmanaest godina kasnije na istom mestu Drašković i ostatak njegove stranke, uz razočarane i zantiželjnike. U jednom trenutku Crnogorac, Boško Koprivica, bivši šef kase u kosovskomitrovačkoj "Trepči" razgrće masu, prilazi Vuku i "ćuke-ćuke", triput kako i dolikuje. (Već peti dan ga prijatelji u jednoj kafani – sto odsto crnogorskoj – začikavaju da je snimak "na kojem Vuka ljubi jedan napaljeni četnik" obišao region i svet).
Dva dana kasnije pristalice bivšeg vožda slile su se u Požarevac na poklonjenje mrtvom Miloševiću, koji je 11. marta (2006) skončao u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala u Sheveningenu. Bilo je autobusa sa raznih strana zemlje, mnogi su se namerili da nešto uknjiže tog dana, ali njegov partijski naslednik Ivica Dačić, tas na skupštinskoj i vladinoj (pre)vazi Borisa Tadića boravio je u poseti susednoj Bugarskoj.
Istog dana politički krugovi i njihovi sateliti pripremali su se za, nema sumnje, važniji datum – šestu godišnjicu od tragičnog ubistva "prvog demokratski izabranog predsednika srpske vlade" Zorana Đinđića. Ono što je nekad bilo nezamislivo da "miloševićevci" idu na mesto mučkog ubistva njhivog najvećeg nepripatelja već je prošlost. Nekadašnji, njegovi ministri, sadašnji stvoreni Tadićevom miksturom, Čedomir Jovanović sa svojom Liberalno-demokratskom partijom i navijačima koji sebe (s pravom!) smatraju jedinim iskrenim poštovaocima i nastavljačima Đinđićeve ideje. Socijalistima više nije neobično da se nađu tu, Jovanović to smatra "tumaranjem" i da 12. mart, dan Đinđićevog ubistva nema nikakvih dodirnih tačaka sa (Slobodanom) Miloševićem, "osim ako se ne stavi znak jednakosti između dželata i žrtve". Jovanović je mišljenja da se ne može govoriti o političkoj pozadini ovog ubistva "bez političke podrške države" i da ćutanje o toj pozadini "govori o odsustvu političke podrške za to onih koji su na vlasti".
Bivši potpredsednik DS i Vlade Srbije, Zoran Živković, jedan od najbližih Đinđićevih saradnika godinama je samo član Stranke i više bavi se vinom nego politikom. On tvrdi da je budućnost civilnog društva u Srbiji ugrožena i da srpska politička elita "ne želi evropske integracije zemlje". Pojavu "miloševićevaca" na mestu Đinđićevog stradanja Živković je okarakterisao kao "licemerno" i da je sadašnja vlast u Srbiji "daleko od vizije pokojnog premijera". Šest godina nakon atentata Srbija ima mnogo razloga da žali i da je kratak, ali dubok trag koji je Đinđić ostavio u istoriji Srbije civilizacijski vredan. Živković veruje da su socijalisti išli u Požarevac "da se uvere da je Milošević mrtav", a da se klanjaju Đinđiću "misleći (pogrešno) da je njegova ideja mrtva".
Na kraju, dvanaestog marta u Domu sindikata nije bilo dovoljno mesta za sve koji su povodom šest godina od ubistva hteli da čuju obraćanje lidera LDP Čedomira Jovanovića i (više) istoričarke Latinke Perović. Ona kaže da je prvi i jedini put Zorana Đinđića dva dana pošto je preuzeo teško breme premijera. "Bila sam u delegaciji Odbora za oslobađanje Ivana Stambolića. U haosu koga je kao retko ko bio svestan, a u opštoj euforiji prilično usamljeni skeptik, novi premijer je prijem ove delegacije svrstao u svoje političke prioritete. U isto vreme, posle više intervencija, nakon dve nedelje, predsednik tadašnje Savezne Republike Jugoslavije odgovorio je na pismo pomenutog Odbora: „Iako je Ivan Stambolić bivši komunista, državni organi treba da vrše svoj posao”. Ta dva pristupa, premijera i predsednika, jednom eminentno političkom zločinu, koji je na razmeđu dve istorijske epohe imao i simbolično značenje, nisu posledica ličnih razlika: to su dve političke filozofije.
"Zoran Đinđić se na intelektualnoj i političkoj sceni nije pojavio sa gotovim idejama i političkim programom, spreman da ga primeni. Njegova ambicija nije bila vlast već, kako je tačno uočio Vladimir Gligorov, istorijska misija. Zoran Đinđić je poznavao novovekovnu istoriju Srbije i, važnije od toga, razumevao njenu ključnu kontroverzu: dva veka, uz visoku cenu, srpski narod pravi nacionalnu državu ali ne uspeva da se integriše, zadržavajući srednjovekovno društvo. Posmatran sa ovog stanovišta, Zoran Đinđić nije „odelita, jedinična ličnost”. Što smo dalje od njegovog ubistva, a bliže teškim posledicama tog ubistva, sve je jasnije da je Zoran Đinđić sublimisao jednu istorijsku mogućnost razvoja Srbije. On je sazrevao u predmodernom i predpolitičkom društvu za koje je alternativa bila contradictio in adjecto. Kroz šta su prethodnici Zorana Đinđića i on za njima prolazili u nastojanju koje je klijalo u životu a ne u njihovim glavama, dokle su stizali, zašto su zaustavljani? To su suštinska pitanja naše stvarne istorije i zato – i naše istorijske nauke. O ovome se sudi na osnovu usmene istorije, najčešće uz žaljenje naroda koje se posle poraza pretvara u preziranje tog istog naroda što je izneverio očekivanja svojih duhovnih inspiratora, vođa, svojih „otaca”. I što ga životni instinkti gone da se okrene ljudima razuma. Zoran Đinđić je bio jedan od tih ljudi i zato on ne treba da postane ispražnjeni simbol i politička poštapalica, već predmet ozbiljnog proučavanja."
U središtu političkih pogleda Zorana Đinđića su ključni fenomeni XX veka: komunizam, nacionalizam, postkomunizam. Zoran Đinđić spada u retke srpske intelektualce koji su razumevali povezanost državnosvojinskog odnosa sa autoritarnim političkim sistemom i nacionalizmom. Zato je i raskid te veze, on koji je sumnjičen za revolucionarni voluntarizam, zamišljao kao proces. Najpre, normativne promene, a zatim strateški rad na promeni mentaliteta, rekla je Latinka Perović na skupu u Domu sindikata.
"Ja sam večeras želela da vas zamolim da razmišljamo o Zoranu Đinđiću kao o pojavi u još jednom za Srbiju prelomnom trenutku. Jer u toj pojavi je, uverena sam, sadržano ono čemu Srbija još uvek može da se vrati, zrelija za nauk koji joj je on ostavio. Ali, ne zaboravimo: istorija je mnogo manje na strani Srbije bez Zorana Đinđića nego što je to bila sa njim", kazala je Latinka.
Dan kasnije Đinđićeva majka Mila sarajevskom nedeljniku "Dani" je rekla da je niko iz DS ne obilazi. "Neću da komentarišem. Oni najbolje znaju. Smatraju da je sve njihova zasluga, da tu nema mesta za mog Zorana… Svom sinu sam u Prokuplju sama podigla spomenik. Gde su njegovi prijatelji, gde su ti ‘saborci’?! Zoran je bio izuzetan. Žao mi je što je sebe toliko ponizio i dozvolio da ga ubiju, da tako ode… Neka mu je laka crna zemlja…Ti što su ga ubili, to je najgori zločin! Bedni, mali, nepismeni ljudi!" Đinđićeva majka se priseća predaje Milorada Ulemeka, prvooptuženog za ubistvo njenog sina. "Sećate li se ko ga je sve dočekao? Kakvi su to ljudi?! U tri sata noću se skupila elita da dočeka čoveka koji je ubio predsednika Vlade! Sećate li se? Rade Bulatović, Dragan Jočić, ona debela nakaza iz televizije… Svi! Nema povratka na staro. To je govorio i moj sin. Nema ga, ali nikada se Srbija više neće vratiti na ono gde je bila. Zoran je to platio životom. A oni ga danas pljuju."
Priča mi prijatelj friške "scene" iz jedne crnogorske kockarnice na primorju. Šta govori ovaj, šta onaj debeli ošišani, ko gubi, a ko dobija, ko kome daje mrvice. Ništa je taj dole rulet, prema ovom srpskom, kažem mu.
Odavno nijesam bio u Srbiji, ali ti vjerujem. Ovdje znam kako nam je 🙂 Dobro ti nama došao, Dragane, stari druže.
Dobro došli.
I dobro je da ste došli. Ovako ćete nas bolje upoznati. Ali nemojte odmah pobjeći, kad nas bolje upoznate!
Rado bih osuo “paljbu” na neke djelove Vašeg texta. Ali neću. Em ste novi. Em, dje nadjoh baš “paljbu” da upotrijebim. Jer nje mi je preko glave. I od paljbe vatremote strecam. Eto, Crnogorac a strašljiv!
Opa, nijesam Crnogorac, opet greška.
Nego, zasad bih Vam samo preporučio da pogledate poslednje gostovanje gospodina Čedomira Jovanovića na emisiji “Živa Istina”. To je bilo prije godinu – dvije, pred neko od naših svako-malo izbora. Vidim da ga često pominjete a znam da je Liberalni – Demokrata. I jes. Što jes-jes, fino često priča.
Potrudite se da nadjete tu kasetu, sa gostovanja u našem najnezavisnijem i najkritičnijem talk-shou(engleski mi je nikakav, pa izvinite ako ovo nijesam dobro napisao) sa najnezavisnijim, najobjektivnijim i najkritičnijimm novinarem u maloj nam CG. E kad to odgledate, pa se ponovo javite nekim drugim textom, onda ću biti slobodan da Vas ne štedim.
Svako dobro, i ponovo, dobro došli.
RE :” Pogledom ispod Avale uočava se da je Crna Gora mnogo bliža Evropi od Srbije, da se nije odrekla antifašizma, iskrenija je u pogledu multietničnosti, radi na popravci odnosa sa susedima i ukoliko uspe da smanji korupciju i ratosilja se rođačko-kumovskih odnosa značajno će umaći Srbiji.”
Gospodine Banjac,
pogledom ispod Gorice na Crnu Goru uocava se da ce, poslije zatvaranja KAP-a i Zeljezare Niksic, Crna Gora postati ekoloska drzava, za razliku od vjecno kaskajuce Srbije, a skorim zatvaranjem i ostalih preduzeca izvrsiti evropski ideoloski pomak pod geslom – “Hocemo drzavu bez preduzeca”.
A svi ti pozitivni primjeri dostignuti su zato sto, za razliku od Srbije koja nije mijenjala vlast u zadnjih devetnaest godina, u Crnoj Gori se vlast promijenila sest puta. Cak nam se nikad nije desilo da jedna partija da premijera, sto je kuriozitet na sirem prostoru, ne samo Balkana.
Zanemarujuci banalne sitnice da u Crnoj Gori nisu rjesena gromka ubistva Duska Jovanovica i Slavoljuba Scekica, da citav kapital drzi samo par porodica, drzavom upravlja americki ambasador, da se nezavisni intelektualci nazivaju pacovima i stakorima koje treba deratizovati, nije tesko zakljuciti da kod svakog gradjanina Crne Gore sija sreca na licu, puca pogled na izvjesnu i bogatu buducnost, koja se cak moze dokazati ispitivanjem javnog mnjenja od strane vlastima bliskih specijalizovanih agencija.
A tek more, ako ostane bez turista zbog ekonomske krize, bice najcistije more na svijetu. Ekologije svuda, zdravlje i sreca prije svega. Tako srecni mozemo zivjeti jedino ovdje, gdje cvjeta demokratija i postovanje ljudskih prava.
Priča mi prijatelj friške “scene” iz jedne crnogorske kockarnice na primorju. Šta govori ovaj, šta onaj debeli ošišani, ko gubi, a ko dobija, ko kome daje mrvice. Ništa je taj dole rulet, prema ovom srpskom, kažem mu.
Samo da ne pochne ruski,
na ove domace smo navikli.
Razlika je u MONOPOLU na vlast, u Srbiji vishe niko nema MONOPOL, za razliku od CGe.
A mi mozemo da sanjamo o INSTITUCIJI B92 i novinarima koji imaju znanja i hrabrosti, da POPU RECHU POP, A BOBU BOB.
Dosta ce vode protec ispod Vezirovog mosta, dok se u CGi, ne pojave novinari u stilu onih koji uredjuju, INSAJDER, PESHCHANIK, KAZIPRST i POLIGRAF, i dok nasha intelektualna ELITA, naraste do koljena srpskoj ELITI .
Bezuba kritika REZIMA u CGi,
domacih intelektualaca i novinara, ne budi nadu u bolje shjutra, jer ovo trenutno stanje na medjunarodnom planu, CGa je otishla korak dalje i u skupshtini je pristojniji nivo komunikacije, ali je i kod nas i kod Vas, zakonodavna vlast, svedena na puko podizanje ruku&nogu, za GOSPODARE.
Za nas koji imamo slichne STAVOVE i gledanje i tumachenje sadashnjosti i bliske proshlosti, nezavisnost zblizava i brishe granice, za mnoge druge , koji se sa VAMA ne slazu, granice su gore od berlinskog zida, jer su u glavu OGRANICHENI.
Поштовани гоÑподине Бањац,
Ñ Ð¾Ð±Ð·Ð¸Ñ€Ð¾Ð¼ да погледом иÑпод Ðвале уочавате да је Црна Гора много ближа Европи од Србије, дозволите ми да Ð²Ð°Ñ Ð¾Ð±Ð°Ð²Ð¸Ñ˜ÐµÑтим да ни код Ð½Ð°Ñ Ñитуација није баш блиÑтава. Размотримо рецимо облаÑÑ‚ туризма. Већ прије неколике године најтиражније црногорÑке новине (и данашње оличење грађанÑке ÑвијеÑти) Ñу Ð½Ð°Ñ Ð¾Ð±Ð°Ð²Ð¸Ñ˜ÐµÑтиле да код Ð½Ð°Ñ “без климе и купатила не љетују више ни Србијанци”. ЗамиÑлите: чак ни Србијанци! Ð Ñтање Ñе од тада није много побољшало и морам иÑтаћи да је туриÑтички Ñегмент Ñамо један дио наших проблема.
Ипак, морам признати да ме је обрадовала ваша тврдња да Ñе моја држава није одрекла антифашизма и да је иÑкренија од Србије у погледу мултиетничноÑти, па бих Ð²Ð°Ñ Ð·Ð°Ð¼Ð¾Ð»Ð¸Ð¾ да те чињенице предочите црногорÑком ОмбудÑману Шефку Црновршанину. Тако ће наш ОмбудÑман бити у прилици да иÑправи одређене податке које је недавно навео у једном (иÑтина неважном и јавноÑти Ñлабо познатом) извјештају и да задовољи одређене незавиÑне и кључне Ñегменте црногорÑког друштва. ГрађанÑке Ñегменте. Јер то Ñу грађани, гоÑп. Бањац. Тако ће нам Ñвима бити лакше.
Ðа крају, гоÑподине Бањац, желио бих да нама, будућим Европљанима, потврдите или демантујете наводе неких овдашњих, изузетно угледних, кругова грађанÑке, незавиÑне и интелектуалне провенијенције који тврде да Ñе “Србија Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð½Ð°Ð»Ð°Ð·Ð¸ у раљама нацизма”. Ваша оцјена ће за мене бити од изузетне важноÑти, јер Ñам намјеравао да у Ñкорије вријеме поÑјетим неке рођаке у Београду, па ми не би било драго да у току мог боравка завршим у каквом концентрационом логору. Поздрави из европÑке и Ñунцем обаÑјане Црне нам Горе…
Puna podrska vasem blogu G.Banjac. Smatram da ste objektivno i tacno naslikali stanje u SRBIJI.
Nasi “obozavaoci CG” su, naravno, skocili na vas jer nijeste ispljuvali CG.
Iako se vas blog bavi Srbijom (osim uvoda i zavrsetka) odmah su presli na “domaci teren”.
I dok nema nikakve sumnje da CG ide daleko naprijed u pogledu integrisanja u svijet, dok se Srbija ponovo nosi sa pogubnom nacionalistickom bolesti, nasi kriticari – pa i oni dobronamjerni – vide samo zlo u CG.
Tako i nas prijatelj iz Danske – g. Milovan Jankovic pise:Razlika je u MONOPOLU na vlast, u Srbiji vishe niko nema MONOPOL, za razliku od CGe.
A mi mozemo da sanjamo o INSTITUCIJI B92 i novinarima koji imaju znanja i hrabrosti, da POPU RECHU POP, A BOBU BOB.
Dosta ce vode protec ispod Vezirovog mosta, dok se u CGi, ne pojave novinari u stilu onih koji uredjuju, INSAJDER, PESHCHANIK, KAZIPRST i POLIGRAF, i dok nasha intelektualna ELITA, naraste do koljena srpskoj ELITI .”
Tacno g. Jankovicu – ali zaboravljate da su sve ove licnosti i institucije proganjane u Srbiji zbog svojega “jevropejstva”. Da to nije “prava Srbija” – kojom tako superiorno vlada SPC – i to duze od Mila. Da njih niko ne zarezuje – osim sto ih – pa i fizicki – napadaju izbezumljeni clanovi Obraza i drigih nacistickih organziacija (Pescanik).
Gospodine Jankovicu, vi mozete reci u Srbije sve politicarima ali nemojte da pokusate da recete bilo sto popovima (dakle ona vas bobu-bob…ne vazi u Srbiji). Parlament Srbije kleci pred svemocnom SPC (Zakon o zabrani diskriminacije).
No u pravu ste da ce trebati dosta vremena da se u CG pojave veliki novinari i kriticari. “Iz plemena velikoga lafu trudno izac’ nije” to je jedna strana medalje, a s druge strane, pravi intelekualci ne rastu preko noci. Treba vremena i jos vise truda se razvije kriticka moc. Doci cemo i do toga.
Ja samo mogu da primjetim da Balsa Brkovic i Andrej Nikolaidis nijesu gori od ijednog srpskog komentatora (koje ste pomenuli) – ako ne i bolji. Monitor je najkritickiji magazin na podrucju Balkana (poslije zatvaranja Ferala u Hrvatskoj). Dakle, nije bas sve tako crno.
I zaista se pitam – vi ste ocigledno na strani CG – zasto uvijek i na svakom mjestu pricate samo o losim stvarima? Zar vam treba covijek iz Srbije da vam kaze da je stanje u CG – u mnogo cemu – bolje od stanja u Srbiji (ne kazem da je dobro). I opet mu ne vjerujete.
Kao sto necete, naravno, ni meni.
Da zakljucim, mnogo toga kod nas u CG ne valja. I tu se potpuno slazem sa vecinom kriticara. Ali jedna je stvar biti objektivan kriticar, a druga je stvar kada je neko bolesno opsjednut mrznjom prema CG. Pravi kriticar bi da ispravi stvari – opsjednuti mrznjom bi samo da unistavaju.
Pozdrav.
P.S. Nadam se da ce na slijedecim izborima doci do promijena u CG. No pitam se na kojim izborima ce se skloniti s vlasti Amfilohije i SPC?
Razlika je u MONOPOLU na vlast, u Srbiji vishe niko nema MONOPOL, za razliku od CGe.
A mi mozemo da sanjamo o INSTITUCIJI B92 i novinarima koji imaju znanja i hrabrosti, da POPU RECHU POP, A BOBU BOB.
Dosta ce vode protec ispod Vezirovog mosta, dok se u CGi, ne pojave novinari u stilu onih koji uredjuju, INSAJDER, PESHCHANIK, KAZIPRST i POLIGRAF, i dok nasha intelektualna ELITA, naraste do koljena srpskoj ELITI .
“Srbija nastavlja da se valja u svojoj kaljuzi, nacionalisticko-sovinistickom blatu, stvorenom bezsmislenim projektom grupice izlapelih staraca u i oko Akademije nauka i Crkvi i godinama vec niko ne polemise da narodu umesto mitova (laz) ponudi stvarnost i prikljucenje uspesnom svetu”, kaze novinar Dragan Banjac.
Taj srpski “rulet” je davno poceo da se igra, i kostao je mnogo zivota. Ako se vratimo malo u proslost, tamo kod Nemanjica nacicemo svega: Nemanja je dosao na vlast ratujuci sa svojom bracom. Nemanjini sinovi Vukan i Stevan Prvovjencani takodje ratujuci osvojili su titule i prijestolje. Stevanovog sina Urosa svrgnuo je Dragutin, a Dragutina Milutin. Milutin ratuje sa Dragutinovim sinovima. Milutinov sin Stefan Decanski ratuje sa svojim sinom Dusanom. Dusan pobjedjuje i oslepljuje svoga oca Stefana, i postaje Srpski Car Dusan-Silni. Tako to proklestvo Nemanjica nastavlja se do ubistva Zorana Djindjica.
Uporedjivati danasnju Crnu Goru i Srbiju, da bi odredili koja je bolje izvrsila neke reforme za pristupanju EU, nema smisla. Svaki uspjeh i napredak Srbije treba da bude dobro dosao za sve njene susjede. Poslije ratova i onih razaranja 1999 godine, Srbija je mnogo napredovala. Crna Gora takodje napreduje sigurnim koracima prema EU. Obadvije ove drzave, Srbija i Crna Gora bice opet zajedno u Evropskim ujedinjenim drzavama. Potrebno je sto prije da uspostave dobre odnose, i da u Beograd se ponovo vrati crnogorski Ambasador.
ГоÑподине Стојановићу, нико вам не може забранити да пишете хвалоÑпјеве монтенегринÑком режиму, али убудуће избјегавајте да бламирате Ð½Ð°Ñ Ð•Ð²Ñ€Ð¾Ð¿Ñ™Ð°Ð½Ðµ пред гоÑтом из Србије накарадним навођењем Ñтихова из “ПоÑвете праху оца Србије”. Треба да Ñтоји:
“Из грмена великога лафу изаћ трудно није,
у великим народима генију Ñе гњ'јездо вије”.
Ðко ми не вјерујете, питајте ваше миљенике Брковића и ÐиколаидиÑа, који Ñу познати обожаваоци Његошевог опуÑа.
Поштовани господине Бањац, дозволите ми да вам се још једном обратим, јер сам се у међувремену сјетио да, осим проблема у области туризма, данашња, званична ЦГ није у потпуности искрена у погледу мултиетничности. Рецимо, недавно сам на страницама овог електронског медија написао да је од изузетне важности да грађанска и интелектуална јавност ове државе дигне свој глас против политика националне дискриминације које црногорски властодршци већ годинама спроводе, и које су видљиве на сваком кораку. Моја је идеја била да реагују прије свега утицајни индипендентистички кругови (дакле они који су гласали за независну државу и који се не могу оптужити да су српски или про-српски оријентисани, чиме би се доказала њихова независност и реакција добила на тежини), апелом предсједницима држава и влада ЕУ и САД, Европској Унији, Уједињеним Нацијама, Савјету Европе, ОЕБС-у, међународним организацијама за заштиту људских права и јавности, којим би се захтијевала осуда политика националне дискриминације које се спроводе у ЦГ. Умјесто очекиваног одговора и подршке, од одређених угледних сегмената грађанске јавности добио сам одговор да у ЦГ ниједан народ није дискриминисан. Нећу вас замарати неким појединостима, као што су рецимо подаци да ме је моје залагање за поштовање цивилизацијских и правних норми коштало тога да ме ти исти грађански кругови повежу с неким злочинима из претходних ратова. Онако произвољно. Иако не знају ни ко сам, и иако никада овдје нијесам ништа написао што би могло узроковати изношење тако драматичних оцјена. А морам истаћи да ни од остатка грађанских кругова, овдашњих блогера, нијесам добио ни моралну подршку као жртва тако ниских напада. Али да вас не замарам.
Господине Бањац, заправо основни циљ овога мог јављања јесте да вам предочим и да је угледни Међународни институт за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) из Љубљане, у најновијем извјештају потврдио постојање етничке дискриминације у ЦГ (упркос мишљењу неких овдашњих интелектуалних кругова) и указао на њене драматичне посљедице. Ево једног мањег дијела тог извјештаја, који можете наћи и на страницама ове електронске новине:
“Diskriminacija Srba u Crnoj Gori
Crna Gora je država bez većinskog naroda i zvanično je građanska država u kojoj apsolutni dominaciju imaju etnički Crnogorci uz prisutnost pojedinih manjinskih predstavnika, koji predstavljaju dekor vlasti. U najtežoj poziciji nalaze se etnički Srbi, koji predstavljaju 1/3 stanovništva Crne Gore i koji su izloženi snažnoj asimilaciji. Ukoliko Srbija ne preduzme mjere na zaštiti Srba u Crnoj Gori i ne riješi pitanje dvojnog državljanstva njihova pozicija biće još teža.”
На крају, да будем искрен, не би ме зачудило да сегменти грађанске јавности у ЦГ сада устврде да је ИФИМЕС про-српски оријентисан. Такво вам је стање грађанске свијести овдје, госп. Бањац. С поштовањем,
Nema diskriminacije Srba u Crnoj Gori. To su izmisljene lazi i paralazi. Ne interesuju nas vasi lazni procenti (%). Navedite jednog Srbina ili Srpkinju, i njihovo ime i prezime, gdje su, i kada su bili diskriminisani od 21/05/2006 do dana danasnjega. Dosadila nam je ta vasa kuknjava o ugrozenosti Srba. Ne ponavljajte stalno iste lazi!
Gospodine Stojanovicu,
Shto reche starac Zosima,
ja sam najveci greshnik medju greshnicima.
Moji grehovi nejesu inspirisani MRZNJOM, nego zeljom da u CGi, ostanu ljudi da zive zajedno i dijele DOBRO&ZLO,
da se ne potucaju TRBUOM ZA KRUOM, kao ja i Vi, ali se moji stavovi i kritike REZIMA, ne dopadaju ni VAMA NITI VASHEM OPONENTU.
Evo prilazem CITAT iz “svjedoka” Zipp-ovoga, na CIRILICI.
Никада ја вама нијесам бранио да ви, или било какав други неписмен појединац попут вас, називате језик којим говорите како год хоћете, већ сам истицао да је недопустиво да ви мени браните да зовем језик којим говорим његовим именом. (Уз то, нико ми не може замјерити да сам икада тукао жене, или се јавно хвалио да сам дарежљив човјек; таква понашања презирем).
Odgovor poshtovanoj Gospodi,
sa jedne i druge BANDE,
ponovo cu citirati Djindjica, ali sa mojim ulicharskim polupismenim poznatim STILOM,
mene je stalo da me voli familija , bliznji i ovaj mali broj prijatelja koje sam stekao za shest decenija,
za sve ostale sa imenom ili sakriveni u grmenu-bushu koji me kritikuju, me zabolje junachki q…. ., nijesam ja mirodjija za svachiju supu, VI srkate svoju sa VASHIM pronZijonalistichkim zachinom, ja moju,
ali i u ovoj igri postoje ljudska pravila,
da se ide na LOPTU NE NA IGRACHA, ja se lichno nijesam obracao Gospodinu koji serinja po mene, nego sam govorio na temi o SVHEDOKU I JEZIKU, i pravima manjina, da ga krste dok mi prdimo.
Da se IZVINIM uvazenom autoru ovog izvrsnog bloga, koji nas obogati sa ovakvom analizom trenutnog stanja duha, sestre SRBIJE, koju hormoni razdiru dvije decenije, curi li curi.
Ма немојте Јанковићу? Нијесте се мени лично обраћали, већ сте у једној коректној фудбалској утакмици стартовали на лопту, а не на играча? Виђу витеза! Ако пођемо од претпоставке да сам на претходном блогу ја покренуо и једини говорио о проблему етничке дискриминације у ЦГ, покушајмо да изанализирамо овај ваш витешки старт на лопту:
“Mnogi se odhje prerushavaju u popa Rista miloustog i mirotochivog, borca za nebeski narod sa guslima na Konavle i Dubrovnik, da da podstrek za trijebljenje SKAKAVACA I MUPAVACA; ZENGA I DENGA.
Od VASHEG guslanja o ugrozenosti i diskriminaciji, mene se aktivira memorija o pravima ranjenika iz Vukovarske bolnice, o onim civilima iz Srebernice, o onim iz raznih logora i vozova, a za Sheshelja i Rasha, se trazi pravedno sudhjenje sa milionskim svotama iz Hashkog suda za njihove advokate i odbranu.
…ja nebi zurio sa ispunjavanjem zahtjeva, koji dolaze od ljudi, koji su do juche CGi i njenim manjinskim narodima o glavi radili.”
А на кога сте мислили Миловане Вуков Јанковићу Златоусти, приликом ових дивних стартова на лопту (којима сте ме, ни крива ни дужна, повезали са најстрашнијим злочинима почињеним приликом претходних ратова)? На Санча Пансу? На Zipp-a? Па се послије оваквих гебелсовских бљувотина нађосте изненађени мојом оштром реакцијом, што промаших лопту и ударих вас по ћеваници!? Саберите се Јанковићу? Не можете овако подметати људима. Видим да сте предани читалац Достојевског, а претпостављам и да сте атеиста, па бих вас подсјетио да ипак “ако нема Бога, НИЈЕ све допуштено”.
Извињавам се аутору блога и подржавам брисање овог коментара и свих осталих који нијесу у вези с изворним текстом.
Da budem do kraja iskren,
mislio sam na one koji se prepoznaju,
koji se sami legitimishu,
ili sa nikom iili sa likom&djelom,
jer za mene likovi sa bloga,
lishe Vlada i Glemta, koje poznajem lichno i koje volim kao iskrene prijatelje, ne znache puno, njih cijenim u onoj mjeri, u kojoj se poklapaju sa mojim stavovima.
Да будем и ја иÑкрен, ни Ви мени не значите много, али бих Ð’Ð°Ñ Ð½Ð°Ñ˜Ð¿Ñ€Ð¸Ñтојније замолио да преÑтанете да подмећете људима најужаÑније Ñтвари (а Ваше подметање мени је више него очигледно, као што Ñе да видјети из изложеног у претходном коментару). Те двије оÑобе које Ñте поменули лично не познајем, али и поред повремених наших неÑлагања цијеним чеÑто њихова мишљења, демократÑки капацитет и избаланÑираноÑÑ‚. Утолико ме и чуди њихова паÑивноÑÑ‚ у овој Ñитуацији, и Ñ Ð¾Ð±Ð·Ð¸Ñ€Ð¾Ð¼ да Ñу Вам пријатељи питам Ñе зашто Ð’Ð°Ñ Ð½Ð¸Ñ˜ÐµÑу пријатељÑки поÑавјетовали да Ñе не бавите тако ружним подметањима. Ја Ñам у претходном блогу Ñамо изнио проблем актуелне диÑкриминације на националној оÑнови, и заиÑта не знам каве је потребе било да ми Ви и Ваша другарица новинарка подмећете Дубровнике, Вуковаре, Сребренице, возове и ко зна шта још. То Ñу ужаÑне Ñтвари. Понашати Ñе на тај начин није у Ñкладу Ñ Ð¿Ñ€Ð°Ð²Ð¸Ð»Ð¸Ð¼Ð° цивилизованог живљења.
Svi mi nosimo tovar nashih predaka,
ja mojih, Vi vashih, a Njemci svojih,
neko to radi uspravno i spremno da se suochi sa chinjenicama,
neko bi to natovario na tudja ledja, koja nijesu imala kichmu za takav teret, jer se nijesu pitali o tim pohodima na komshiluk koliko pjani sa gacama.
Ja sam sve to gleda UZIVO,
pune dvije decenije, i pun mi je q.rac boraca za kanone , jezike, himne, barjake i druge nebeske potrebshtine, i sa jedne i sa druge bande, dok pljachkaju i Vash i moj narod , isti ti borci i bukachi, koji se nijesu vadili iz svojih rupa, da zashtite moja prava, punih dvije decenije, nego nas negirali, da ne postojimo i da smo izmishljeni, pa ja reko, da prichekamo, da vide da nijesmo izmishljeni, nego smo zivi i zdravi u mozak i da zivimo od svojeg rada i domace pameti, skromno ali slobodni donekle, pa kad sazrene svijest o nama da nijesmo izmishljeni, mi promislimo i udijelimo prava, onom broju koji se registruje i izrazi zelju, da se shkoluje na svoj jezik, ne treba pishat uz vjetar, nego potpisat bilateralni ugovor sa sestrom, o reciprochnim pravima u obje drzave i zashtitit i nashu manjinu i njihova prava, koliko para, toliko muzike.
Ne ne. Ja ne znam ko je tvrdio da ste izmišljeni i da ne postojite, ja svakako nijesam. Što se mene tiče, možete se izjašnjavati kao Mongolac ili Eskim – ja ću poštovati Vašu volju i nikada Vam neću negirati Vaša prava. Ono što je nedopustivo je da ja treba da čekam, kao što kažete, da Vi promislite i da mi udijelite nekakva prava. Nikoga ja ne treba da čekam niti tražim bilo kakvu milostinju, ja samo zahtijevam da mi se ne oduzimaju moja prava! A pitanje jezika je samo jedno od mnogobrojnih. Ukoliko sam ja rođen u ovoj državi, ukoliko ovdje živim i plaćam poreze (ovdje se stavljam u ulogu pojedinca, jer ja već odavno živim u inostranstvu – moja je intervencija, kao i obično, principijelna), ja imam ista prava kao i Vi, i Vi mi ih ne smijete oduzimati! Osim ako ne želite da se bavite raznim vrstama nasilja kao što ste do sada činili. Nikakvo promišljanje i nikakvu milostinju ja ne očekujem, već samo zahtijevam da mi se ne oduzimaju moja prava. Ovo su osnovni civilizacijski principi, razmislite malo o tome i ne izlijećite se (nek Vam ne bude brži jezik od pameti).
“perefect stranger” – ako nadjetenegdje moj tekst gdje “pjevam hvalopojke montenegrinskom rezimu” – molim vas ukazite mi.
Ako ikome pjevam “hvalospjeve” – to je nasoj (i vasoj i mojoj) – CG. To sto vecina cesto, i pogresno, mijesa Vladu i drzavu – mozda i jeste razlog sto tako mislite. Ja ne mislim tako.
Sto se tice citata iz Gorskog vijenca – mislim da ste dobro razumjeli sto sam zelio da kazem – iako ja zaista nijesam citirao citav stih.
Ali prihvatam kritiku i ubuduce cu citirati kompletne stihove. Ne bih zelio da se vi crvenite zbog mene.
No, mislim da je diskusija, po obicaju, skrenula u nacionalne svadje. Pisac bloga je opisao situaciju u Srbiji, a mi smo odmah krenuli po CG. Da ne bi ko slucajno pomislio da je ovdje nesto bolje nego tamo.
Ja bih zaista volio da i u Srbiji, i u CG, – pobijede gradjani. A da budu – najzad i zauvijek – porazeni nacionalisti (svih boja) – kao i vjerski fanatici.
Svaki nacionalisticki prilaz nasim problemima jeste i bice uvijek – nas najveci problem.
Mi moramo da prevazidjemo nase podjele i da se okrenemo ka nekim boljim ciljevima. Da
prevazidjemo (ne i da zaboravimo) proslost. I da se okrenemo radu. Jer od ovih nasih prica, i prekopavanja proslosti, niko nece bolje zivjeti u CG.
Господине Стојановићу,
добро сам разумио шта сте хтјели да кажете цитатом из Горског вијенца, не сматрам вашу непрецизност значајном грешком и не црвеним се због ње, већ ми је намјера била мало да се нашалим.
Иначе, вашу оцјену о великом искораку ЦГ у погледу интегрисања у модерни свијет (са којом се наравно не слажем, јер ако су у ЦГ на дјелу политике које су противне основним цивилизацијским нормама и правилима толерантног живљења, а да не набрајамо остале проблеме – о каквом интегрисању је ријеч?), ја могу да разумијем само као подршку Влади, а самим тим и двадесетогодишњем режимском периоду. У праву сте када кажете да у принципу не треба поистовјећивати Владу и Државу, али ЦГ је један од ријетких примјера у којем су двије категорије готово истовјетне. И не тражите од мене да вам опет објашњавам зашто је то тако, јер сам у разним приликама то урадио, као и многи други. У овој држави њен Премијер с правом може, попут Краља Сунца, да каже: “L'état c'est moi!”.
Ово није нормална држава госп. Стојановићу (што не значи да то и не може бити). Зар вас не тјера на размишљање податак да ово друштво никада није упознало принцип демократске смјене власти? Немојте да понављамо стално исте ствари (мада их је нужно понављати док се одређеним појединцима неке кључне ствари не утуве у главу). Ја не сумњам да сте ви добронамјерни и да желите напредак овог друштва и народа ове државе, (и да желите да су сви народи задовољни и да нема дискриминације нација и појединаца), али да би до тога дошло мора доћи до суштинских, системских промјена. Први услов је смјена власти.
На крају да истакнем да се у свим коментарима овдје уопште нијесам бавио прошлошћу, већ једним актуелним питањем, као што лако можете видјети из мојих коментара на овом и претходном блогу.
Sva prava koje usvoji sestra Srbija za Crnogorce,
pod hitno treba usvojit u skupshtinu, na bazi reciprociteta i potpisat bilateralni sporazum.
Balkanska Carica,
Kralj Nikola,
pomiritelj Srba i Hrvata,
tako pisashe na prvo izdanje iz muzeja .
Zamalo sam umro od smijeha,
moga je slobodno, so sijat, jer bi prinosi bili bolji, a kako ih pomiri Kong Nidzo,
chush Kralj POMIRITELJ, RODITELJ I SLOZITELJ, rogova u vrecu.
Svashta sam chuja u zivotu, o nemogucim misijama, ali se mora Kongu Nidzu priznat ambicioznost.
Josh jedno izvinjenje, zbog skretanja sa teme.
Evo i ja da ne skrecem sa teme: “Crnogorci umakli Srbi(janci)ma”.
Postovani gospodine Banjac, mogu slobodno i tacno da Vam kazem, od kada sami uredjujemo svoju drzavnu kucu (od 21 maja 2006), drustveni bruto proizvod smo povecali 84 odsto, prosjecna plata je veca za vise od 100 odsto, nezaposlenost je smanjena sa 48 000 na 28 000 nezaposlenih. Kako cemo ‘prebroditi’ ovu ekonomsku krizu, ne zavisi od nas samih, nego ce zavisiti i od ekonomskih kretanja kod nasih susjeda, kao, i sta se desava kod nasega najveceg trgovackog partnera- Srbije?
Najveci nam problem sada predstavljaju oni koji za poslednje skoro tri godine traze neka prava koja im niko nije ukinuo, i koja su im zagarantovana Ustavom. To su ONI vjeciti nezadovoljenici koji zele da se vrate na one 90-e godine, kada su uz pomoc “vasega” Matije, zvanog doktora Pacuke, i Amfilohija, cuvenog Rista Cirova Radovica, imali sva moguca prava koja pripadaju “odabranom” narodu. Oni su vjecite svadjalice, pa onda kad se posvadjaju sa svima, traze neko pomirenje i oprostaj.
Dobro bi bilo, gospodine Banjac, da nasima nezadovoljenicima skrenete paznju da prvo moraju biti lojalni drzavi u kojoj zive, pa onda da nam otvoreno kazu koji su to njihovi stavovi i programi koji bi usrecili Crnu Goru. Ja vjerujem da nasi crnogorski gradjani koji zive u Srbiji su lojalni gradjani, i da doprinose napretku zemlje u kojoj zive.
Kod nas je stabilna Vlada, to nas spsava ovih dana. Najvece zlo koje bi zadesilo Crnu Goru bilo bi kad bi 29 marta dosli na vlast ovi iz nestabilne opozicije. Nadamo se najboljem. Radujeme gospodine Banjac sto ste dosli u ‘posjetu’ sa ovom temom, i da vidite da i kod nas ima puno onih “od zla oca, i od gore majke”. Zivjeli!
G. “perfect stranger” priznajem da sam se prevario u vama. Vidim da nasi stavovi i njesu tako razliciti – kako ih mi mozda, trenutno, vidimo.
To i jeste problem na nasim blogovima. Povuku nas “jake rijeci” i povrijedjena osjecanja – a bogumi, cesto i sujeta.
Ja ne sumnjam da svi mi zelimo isto. A to je da zivimo u pravno uredjenoj drzavi, u kojoj nece biti predrasuda i “ugrozavanja” drugih – ma kako oni bili razliciti (po svim mogucim kriterijumima).
Zato i smatram da gubimo strasno puno vremena i snage na proslim bitkama i sukobima.
Ja se zaista nadam da ce u CG doci do promijena. Ne u smislu mijenjanja zastava, himni, i slicnih gluposti – vec sustinskih promjena: u pravu, ekonomiji, skolstvu, zdravstvu, itd.
Kada bi nasi politicari – posebno oni iz opozicije- izbacili slogane i populisticke parole namijenjene isuvise cesto etnickoj bazi i okrenuli se stvarnim problemima, onda bih glasao i za “srpske” stranke – ako imaju najbolji program, tj. za svaki program koji vodi CG naprijed.
Sigurno je da je vladajucim strankama u interesu da se izjednaci drzava i Vlada(r) – zato se i toliko borim protiv toga.
Jer kada budemo shvatili da nasa drzava moze da napreduje samo ako ima naprednu i mudru Vladu(are) onda ce se birati najbolji. Dakle na nama je da izaberemo. Ali da bi mudro izabrali moramo se osloboditi ovih nepotrebnih etnickih prepucavanja. Svi mi – individualno (a i kolektivno) – imamo mogucnost (i pravo) da napunimo um negativnim mislima, mrznjom, defetizmom – ili pozitivnim mislima i ciljevima.
Mislim da je jasno ko ce biti uspjesan – a ko vjeciti gubitnik.
Ovaj mi tekst liči na one s proljeća 2006. godine kojima su bili preplavljeni prorežimski i režismki dnevnici u Podgorici. To je ta ista poruka: “u odnosu na nas (u Srbiji), vama je tamo mnogo dobro”!
Gospodin Banjac je za ovu pričicu zaslužio u najmanju ruku divljenje Miška Vukovića. I aplauz od predsjednika CG parlamenta. Samo od ljudina takvog kalibra!
A od onih koji uživaju svih ovih godina u crnogorskom antifašizmu, bontonu koji vlada u parlamentu i građanskim slobodama… U ime tih ću se srdačno zahvaliti gospdoinu Banjcu na ovom doprinosu razvoju demokratije u Crnoj Gori.
Ne bih ovom prilikom podsjećao gospodina Banjca koliko se neriješenih zločina po glavi stanovnika u Crnoj Gori desilo poslednjih desetak godina, a za koje se pouzdano zna da su na ovaj ili onaj način instruisani od elemenata koje možemo definisati kao poluge režima. Ubijeđen sam da gospodin Banjac sve to zna. I u skladu s tim mu čestitam harizmatičnoj smjelosti da olajava svoju domovinu u ovakvoj Đukanovićevoj Crnoj Gori. Takva hrabrost podsjeća nas da na sve one slobodarski nastrojene Srbijance koji su u Crnoj Gori pjevali o demokratiji za dušu svih onih crnogorskih nepomena sa Budvanske rivijere, Svetomiroratova, mrzitelja šahovnica, bradatih kockara državnim parama, duvanskih švercera, velikih bankara i inih DPS junaka.
I vi bi ste ovom pričom razgalili dušu nabrojanima gospodine Banjac. Svaka vam čast! I na obraz…
Trnovit je put od naslova do poslednje rečenice
Autor u prvoj rečenici iskazuje strepnju za Naslov.
Plaši se da duboka i slojevita poruka naslova
Crnogorci umakli Srbi(janci) ma
ne odvuče pažnju ka nečem nebitnom, da ne zasjeni kapital teksta.
Moramo priznati da mu je bojazan opravdana jer biti na Ti sa raspadom države, ratovima, ideologijama, pobunama, istorijskim bilansima i budućnostima dva naroda u dvije države nije ni mali ni svakidašnji kapital.
Zato je autoru opravdano stalo da nas sa tom privelegijom teksta upozna do kraja.
U otkrivanju analitičkog blaga (uvida u dosadašnju istoriju i buduće perspektive dvije države) veliku pomoć pružiće nam citati iz autorovih razgovora sa prijateljima. Izoštriće nam vid toliko dobro da ćemo bez po muke ispod Avale vidjeti što se događa pod Lovćenom i obrnuto.
Za one koji ipak ne vjeruju tuđim očima ili se iz ko zna kakvih razloga teško budu probijali kroz ovaj trnjem posut tekst jedno malo ohrabrenje – upornost će im biti nagrađena na samom kraju. Sačekaće ih još jedna kapitalna rečenica koja za kraj fantastično oslikava situacije, odnose i perspektive naroda iz naslova:
„Priča mi prijatelj friške “scene” iz jedne crnogorske kockarnice na primorju. Šta govori ovaj, šta onaj debeli ošišani, ko gubi, a ko dobija, ko kome daje mrvice. Ništa je taj dole rulet, prema ovom srpskom, kažem mu.”
S poštovanjem Atanas Stupar
Srbija ce doci sebe tek kad obnove KRALJEVINU , a Vi / Mi Crnogorci da im ne odmazemo. “sto se topis u srpske nevolje………………”
Za razliku od Srbije gdje je “elita” docekala ubicu Djindjica, to se u Crnoj Gori ne moze desiti.
Zasto bi se crnogorska “elita” sastajali sa uhapsenim ubicama Jovanovica i Scekica, kada se moze sastajati sa njima i bez hapsenja?
http://www.youtube.com/results?search_type=&search_query=Jiddu+krishnamurti+the+essence+of+love&aq=f
Za moju zlobu i muchenje bliznjih iz ljudskoga roda, mene proradi SAVJEST,
pa reko da ponudim i VAMA da spoznate u sebi SAVJEST, svijest ili nesvijet o ovim nashim razlikama , muchenjima, vrijedjanjem i ponizavanjem svoje rase, koja uspravno hoda sa zakrzljalim repom.
Slushajuci Krishnamurtu,
prepoznah mnoge od mojih bolesti, pa se nadam, da je terapija potrebna i ostalim uchesnicima, koji imaju neku predstavu o samima sebi “imidz” , spoznaja je nama, samo treba naculjit ushi, otvorit ochi i slushat.
Na početku, priznajem (i ne zamerite) iznuđenog reagovanja da se razjasnimo: otkako (pošto odrastoh, što god to značilo) nešto svesnije razmišljam, na Crnu Gori i njen najvažniji deo, njene građane, gledao sam s popriličnim simpatijama. Istina je, na mahove bih se razočarao i sve prekrivao debljim slojem sumnje, ali nikad to nije bilo mnogo i samo rđavo.
Priznao bih još nešto. Katkad bih tvrdio da dosta znam o Crnogorcima, ali nikad nisam bio siguran koliko je za to bilo pokrića, pošto su (ste) me često zbunjivali i tako krnjili moje znanje. Znao sam, recimo, da je u pitanju svet sklon pisanju i polemici. Kada je reč o prvom jedna pošalica kaže da svaki Crnogorac za života treba (mora) da objavi makar jednu knjigu. Priče, pesme, ili u krajnjoj (lošijoj) meri – rodoslov familije.
Crnogorci-polemičari? Tu su moja predviđanja premašena i, da budem iskren, ne vidim u tome ništa loše. Naprotiv, to je dobro, ali usuđujem se da upitam – sve zainteresovane – otkud toliko siline u “obračunu”, pri čemu nastojim da, poput mnogih, ne grešim i to podvodim pod – isključivost.
Nisam vam bogzna kako vičan ovoj vrsti izražavanja u našem zanatu, možda naučim. Ideja je bila da “dam ruke”, pomognem kolegu i prijatelja s kojim me vezuju godine i godine u Borbi i Našoj Borbi i nešto u crnogorskom dnevniku Vijesti, ali više u onom drugom delu pcnen-a iz kojeg bi drugi crpeli materijal.
Paljba? Samo napred. Nisam od sorte što misli da je iznad, taman posla. I dobro je da ste došli. Ovako ćete nas bolje upoznati. Ali nemojte odmah pobjeći, kad nas bolje upoznate! Rado bih osuo “paljbu” na neke djelove Vašeg texta. Ali neću, kaže neko ko se krije iza “upaljača” ili me samo skraćenica podseća na faercak.
Možda nekom drugom prilikom pojasnim i druge veze s “ekološkom deželom”, sada samo otkrivam da sam, kad već nisam o(p)stao u Dubrovniku, ozbiljno razmišljao da životni vek privedem u Perastu. Ili Kotoru. Moguće da se Crna Gora ili Podgorica bolje vide ispod Lovćena (Durmitora) ili brda iznad glavnog grada, ali, ne brinite, vidi se to i s ove razdaljine. Vidim da ste – veoma dobro – obavešteni i o ovoj, nekad zajedničkoj čaršiji, ali verujte da se često već sutradan znaju detalji iz Podgorice ili, kako sam naveo, iz kazina gde “bačaju” glavni frajeri. Ne jurim za tom “temom” (ko ne želi ne mora da veruje), ali su dostupne.
Sve je to lijepo gospodine Banjac, ali bih vas ipak pozvao da prokomentarišete tvrdnje međunarodnog instituta IFIMES iz Ljubljane koji ističe da su u CG na djelu politike nacionalne diskriminacije i da su etnički Srbi, koji predstavljaju 1/3 stanovništva, izloženi snažnoj asimilaciji. Kao što vam je poznato, takve politike nacionalne diskriminacije od strane crnogorskog režima određeni krugovi nezavisnog-slobodnomislećeg-intelektualnog građanstva u CG (inače često kritički nastrojenog prema nekim drugim politikama vlastodržaca) ne vide ili ih negiraju. Pa bi nas interesovalo da li se iz vaše perspektive, pogledom ispod Avale, u vezi ove teme daje za pravo nezavisnim slobodnomisliocima (koji su istovremeno i građani, a bogami i intelektualci), ili ljubljanskom IFIMESU i crnogorskim vrapcima i lastama (koji dijele mišljenje IFIMES-a)? S poštovanjem,
“The IFIMES International Institute is also pointing to the unresolved status of the Montenegrin Orthodox Church which has not been recognised by the central Serbian Orthodox Church nor by the ecumenical council according to the valid canon law. The Montenegrin Orthodox Church will probably still not be recognised for some time, just as the Macedonian Orthodox Church has not been recognised due to a powerful opposition and influence exerted by the Greek Orthodox Church on the Serbian Orthodox Church not to recognise it. Eventual recognition of the autocephaly of the Macedonian Orthodox Church would open the way to the recognition of the autocephaly of the Montenegrin Orthodox Church.”
“Perfect stranger” – posto se stalno pozivate na IFIMES – kazite mi sto mislite o gornjem stavu? Posto se engleski potpisujete, pertpostavljam da cete razumjeti gornji navod. Za one koji ne govore Engleski – IFIMES otvara pitanje Crnogorske Pravoslavne Crkve (CPC) u CG”
Koliko se sjecam, IFIMES je imao dosta negativan stav prema nezavisnosti CG, propagirao stvaranje Sandzaka (tvrdnja je bila da ce nezavisna CG podijeliti narod Sandzaka na dva dijela a da se Sandzak treba sacuvati u cijelosti), itd.
Nesto mi ne lici na neku “objektivnu” organizaciju. Ali mi je jasno sto se vama dopada to sto oni pisu.
Medjutim, ne zelim da branim Vladu CG od ociglednih i teskih propusta i grijesaka. Cinjenica je da nista u zivotu – pa ni i politici – ne moze da bude uspjesno ako se zida na losim temeljima.
Iz istog razloga nece uspjeti nijedna etnicki zasnovana politika – jer je anti-humana.
Nas problem (rekao bih “sve-slovenski”) je sto mi nemamo osjecaj za demokratiju. Mi smo svi navikli na “careve”. Nama su i Turci bili “dobri” 500 godina dok nijesu poceli da nam se mijesaju u trgovinu. Mozda je to razlog sto je CG bila vjeciti buntovnik – nikada nijesmo bili dobri trgovci. A i nijesmo ni imali cime da trgujemo.
No ja ponovo zadjoh u proslost. G. Banjac je dao svoje vidjenje stanja u Srbiji. Moje vidjenje je slicno. To sto on kaze o Srbiji nema nikakve veze sa CG – jer mi zivimo ovdje. On kaze da ga zacudjuje silovitost nasih razlika. Ocigledno da u Srbiji nema vise “nacionalne” opozicije – otkada je “rijeseno” pitanje Kosova. Tako da je zaista cudno (za njih) sto smo se mi toliko “ostrvili” jedni na druge? Problem je sto “srpska” strana u nedostatku pravog opozicionog programa polazi od “ugorzenosti srpstva” u CG. Ja sam zaista znatizeljan u cemu se to ogleda? Koliko ja znam ima dosta Srba u DPS-u. Koliko znam, nigdje ne pise da je “zabranjen ulaz Srbima” (pa ipak je nas V.Grubac je otisao tako daleko da je pisao o “Apartheidu u CG”). Po Ustavu – jednaka su prava svim gradjanima CG. Ako se Ustav krsi postoji Ustavni sud, a zatim Hag. Koliko ja znam, moje prijateljstvo sa Srbima nije nista manje sada nego sto je bilo prije referenduma. Cak je bolje jer se ne svadjamo oko nekih gluposti koje su bile prisutne u doba referenduma (kao “moze li CG prezivjeti bez Srbije?”).
Ako se “ravnopravnost” svodi na neko procentualno ucesce u vlasti – to je apsurd.
Po istom kriterijumu Obama bi morao da zaposli 49% Republikanaca.
Po meni, najbolje pitanje je postavio pokojni profesor M.Kangrga kada je upitao hrvatsku javnost “Kada ce Hrvat postati covijekom”. Jer profesor je dobro razumio da je biti Hrvat (ili Crnogorac, ili Srbin, itd.) mnogo manje od biti covijek. Nazlost kod nas dosta njih misli upravo obratno. I tu je nasa tragedija.
Gospodine Banjac
Ne sumnjam u Vašu namjeru da ste se s „popriličnim simpatijama“ htjeli približiti Crnoj Gori. Razočaravajući je način na koji ste to uradili.
U svom „približavanju“ Crnoj Gori uveliko ste umakli kodeksu novinarske profesije, kudikamo više nego što su Crnogorci iz vašeg naslova umakli Srbi(janci)ma.
Na neodgovarajućem mjestu (PCNEN) pod neodgovarajućim naslovom naširoko ste se raspisali i obračunali sa političkom situacijom u Srbiji, a onda u sav taj svoj pobjednički, novinarski trijumf jednom jedinom rečenicom utkali i Crnu Goru.
„Ništa je taj dole (crnogorski) rulet, prema ovom srpskom, kažem mu.(vam)“.
Gdje još ovakav tekst može proći osim u Crnoj Gori?
Da li je moguće da nas toliko potcenjujete?
G. Stojanovicu,
mislim da nije logicno da uporedjujete SAD i CG iz prostog razloga jer se odrejene norme Ustava CG ne poklapaju sa normama konstitucije SAD. Pretpostavljam da se Konstitucijom SAD ne jemci proporcionalna zastupljenost naroda, religija i rasa u administraciji te drzave. Po stavu CG se narodima jemci proporcionalna zastupljanost u drzavnim organima i sluzbama. Nadam se da uocavate razliku. Naravno, pod floskulom da se to jemci “manjinskim narodima ” podrazumijeva se da se to jemci i Srbima i Crnogorcima kao manjinskim narodima, doduse, brojnijim od drugih, te samim tim i odgovornijim od drugih za dalju sudbinu CG.
I na kraju, zapazio bih de se Ustavom CG ne jemci proporcionalna zastupljanost zena u drzavnim sluzbama, kao ni vjerska i jezicka zastupljanost gradjana u tim organima. Dakle, to nije garantovano, i po tim pitanjima se ne moze niko pozvati na zakonsku odgovornost.
U praksi se desava sljedece…
DPS-SDP ne zele da se pridrzavaju Ustava koji su sami donijeli. Deformacija ustavnih normi u praksi izgleda ovako- Ako Bosnjaci i Hrvati zele da im se ispostuju norme o proporcionalnoj zastupljenosti tada njihove stranke BS i HGI moraju da udju u koaliciju sa DPS-SDP.
Ja sam iz ovoga izveo zakljucak da koalicija DPS-SDP pokusava da zabetonira svoju nesmjenjivost s vlasti ucjenjivanjem odredjenih naroda, i njihovih politickih predstavnika, trgujuci se s necim sa cime
nema trgovine- pravima zagarantovanih Ustavom. Dakle, jasna Ustavna prava su izbacena iz polja neprikosnovenosti i prevedena u polje politicke trgovine. Kao rezultet se javlja krsenje ostalih odredbi Ustava koji garantuju demokratsku smjenu vlasti, jer je ocigledno da se vlast ne moze smijeniti ako se jednom po jednom narodu polako “zavrcu ruke” protivzakonskim ucjenama, na koje oni pristaju jer ne znaju sta da rade u protivnom.
RE: „Ništa je taj dole (crnogorski) rulet, prema ovom srpskom, kažem mu.(vam)“.
Umjesto komentara, preporučićiu jedan blog:
http://aleksic.wordpress.com/2007/08/20/fenomen-%E2%80%9Cbalasevic%E2%80%9D/
Sapienti sat
Dakle, ako je ovaj dio jasan ostaje nam da vidimo sta ce se desiti u buducnosti. U buducnosti ce se desiti sljedece…
Medju partijama SNP, NOVA, DSS, NS, …, ce se naci oni koji ce pod firmom zastite prava Srba krenuti ka stvaranju koalicije sa DPS, na isti nacina kao sto to sada rade BS i HGI- stranke koje su ucijenjene.
Neka iz te grupe samo dvije stranke udju u koaliciju sa DPS, jedna veca i jedna manja, recimo SNP i NS, ili NOVA i DSS, tvrdim da vlast nece biti smjenjiva ne sljedecih pet izbora vec i pola vijeka. Zasto? Zato sto iza ograde ostaje malo ko – ko ista moze izmijeniti.
Cini mi se da sa velikom dozom tacnosti mogu da predvidim sta ce dalje da se desava. Naravno, te pretpostavke dijelim samo sa uzim krugom ljudi i nisu za siru javnost. Nije mi interesantno da jedan promil te javnosti to shvati a ostali da to ne razumiju. Za onoga ko sta razumije i ovo sto sam rekao je dovoljno, jer mnogo toga pise izmedju redova.
Ono sto ce se dalje desavati nikako vam se nece svidjeti g. Stojanovicu, jer sve puca po savovima. Ako vam je za utjehu, nece se ni meni svidjeti, bez obzira sto ce jedan dio mojih primjedbi definitivno otpasti za sva vremena, a umjesto njih ce se roditi nove primjedbe.
Umjesto da gospodina Banjca suočavamo sa njegovim brojnim prethodnicima, već viđenim i čutim apologetama crnogorskog ruleta, ja mu u znak dobrodošlice (prvi put je na blogu) ipak predlažem jednu časnu novinarsku korekciju nastupa.
Gospodine Banjac
Zadržite naslov i poslednju rečenicu svoga teksta. Imaćete koliko-toliko smisaonu i novinarski korektnu cjelinu.
Motivisani blogeri s Australijskog kontinenta u Vaše ime popuniće ono između. Strasno će se obračunati sa zlom zvanim Srbija, a onda će sama od sebe isplivati slika prelijepe nam Crne Gore. Slika prirasla za srce svima koji ne žive u Crnoj Gori, svima koji nijesu prinuđeni da trpe crnogorske privatizacije, demokratizacije, multikulturalnosti, konflikte interesa, uobičajenosti tranzicije od očekivanih ubistava do akumulacije kapitala …
Isplivaće slika Crne Gore koja nadahnjuje sve one koji nijesu u prilici da se iznutra upoznaju s bilansima uzvišene nam Crnogorske državnosti.
Takvoj, posredstvom Srbije, ukazanoj slici Crne Gore čitavu deceniju već dive se i aplaudiraju ne samo estradni umjetnici na koje ukazuje Neon, već i intelektualci, hroničari, novinari iz susjedstva a nadasve naši dragi i sveprisutni blogeri s Australijskog kontinenta, iz Danske, Luksemburga, ispod Avale …
Njihova Crna Gora postoji, razvija se i cveta samo u antitezi Srbiji, a to je upravo ono što i Vi svojim prvim tekstom na PCNEN-u pokušavate saopštiti gospodine Banjac …
S poštovanjem Atanas Stupar
ГоÑподине Стојановићу,
ја Ñам тражио одређене одговоре од гоÑподина Бањца, али Ñте ми умјеÑто њега Ви одговорили (за чим није било потребе, јер ми је Ваше мишљење у вези теме мање-више познато), иÑтовремено ми поÑтављајући одређена питања, на која Вам је добрим дијелом одговорио гоÑподин Грубач – тако да ћу бити кратак. Ви кажете: “колико ја знам, нема диÑкриминације на националној оÑнови”. У томе и јеÑте Ñтвар, што Ви не знате довољно о тим Ñтварима, а злу намјеру код Ð’Ð°Ñ Ñам од почетка иÑкључивао.
Само једно примјећивање: ево тренутног ÑаÑтава тог УÑтавног Ñуда који би требало некога да заштити од диÑкриминације (а добро знамо колико Ñу Ñви Ñудови у овој држави незавиÑни од ТранÑформерÑа): у крњем УÑтавном Ñуду Ñједи 5 Црногораца и једна Бошњакиња/МуÑлиманка, један Ñудија чека на именовање (по УÑтаву их је Ñедам).
Ðе ради Ñе, међутим, Ñамо о диÑкриминацији у државним органима, већ о нечему што је видљиво на Ñваком кораку. Уколико биÑте жељели да добијете одређене информације, а Ñматрате да је мишљење Срба по том питању приÑтраÑно, не преоÑтаје Вам ништа друго оÑим обраћања Шефку Црновршанину или врапцима и лаÑтама (који Ñу такође добро информиÑани), јер од незавиÑних ÑлободномиÑлилаца никаквог одговора нећете добити (они, што Ñе ове Ñитуације тиче, традиционално заузимају позе Три мудра мајмуна: “не видим, не чујем, не говорим”). Очигледно не боравите чеÑто у ЦГ, па Ñе нијеÑте увјерили у реално Ñтање Ñтвари, јер иÑкључујем евентуалноÑÑ‚ да Ñте Ñтавили шарене наочаре на очи попут неких оÑвједочених иÑтраживача кршења људÑких права (који Ñе неријетко јављају и на Ñтраницама овог медија, и на поÑве оригиналном црногорÑко-ÑрпÑком језику изноÑе озбиљне проблеме, али никад оне који Ñе тичу драматичних поÑљедица диÑкриминације на националној оÑнови). Када Ñе увјерите у реално Ñтање Ñтвари гоÑподине Стојановићу, Ñигуран Ñам да ћете учеÑтвовати у иницијативи која ће имати за циљ изазивање реакције одговарајућих међународних инÑтитуција.
Дакле, гоÑподине Бањац, најприÑтојније Ð’Ð°Ñ Ð¼Ð¾Ð»Ð¸Ð¼ да одговорите на поÑтављено Вам питање. С поштовањем,
Srbija nastavlja da se valja u svojoj kaljuzi, nacionalističko-šovinističkom blatu … niko ne pomišlja da narodu – umesto mitova (laž!) ponudi stvarnost i priključenje uspešnom svetu…Da li uopšte pominjati Kosovo i Metohiju, “svetu srpsku zemlju”, “kolevku srpske kulture i duhovnosti”, “srce Srbije”…
Zoran Đinđić se na intelektualnoj i političkoj sceni nije pojavio sa gotovim idejama i političkim programom, spreman da ga primeni. Njegova ambicija nije bila vlast već, kako je tačno uočio Vladimir Gligorov, istorijska misija. Zoran Đinđić je , razumevao njenu ključnu kontroverzu: dva veka, uz visoku cenu, srpski narod pravi nacionalnu državu ali ne uspeva da se integriše, zadržavajući srednjovekovno društvo. ///
Gospodine,
citajuci ovo apsolutno sam ubijedjen da se o pokojnom Djindjicu i narodu Srbije govori kroz neke javno iskrivljene i izvitoperene misli koje nemaju veze sa logikom, Srbijom i Djindicem. Spominjete Kosovo?
Evo sta je po pitanju Kosova rekao sam Djindjic:
http://www.youtube.com/watch?v=PBAzxqrZb8o&eurl=http://in4s.net/x/index.php?option=com_content&view=article&id=6857:est-godina-od-ubistva-zorana-inia&catid=
Ovdje je na najpragmaticniji moguci nacin postavljeno pitanje Kosova. Mislim, skoro savrseno pragmaticno. Kakve veze ima ovo sto je rekao Djidjic sa tvrdnjom tumaca Djindjica gdje se citav jedan narod optuzuje da “zadrzava srednjevjekovno drustvo”.
Zasto umjesto takvih pogresnih tumacenja Djindjica, mitskih i izvitoperenih, upravo ti intelektualci ne produze misli i ideje Djindjica? Umjesto da se borite protiv onih negativnih tendencija protiv kojih se borio Djindjic, a one su obiljezene i u ovom intervju, vi se obrusavate na tzv. “srednjevjekovje” – koje je u sustini vise prisutno u ocigledno losem tumacenju Djindjica, nego u narodu koji se zeli oblatiti.
Narod nikad nije kriv, iz prostog razloga – zato sto ne postoji, ne figurise u kontekstu sile koja uvijek vlada nad njim. Mozda bi o tim silama mogli ponesti da kazemo, izdizuci se iznad nepametnih optuzbi naroda?
Poštovani gospodine Perfect,
Pošto ste “najpristojnije zamolili”, uz to još i perfectum (…započeli i završili radnju) ili možda pefrectus (… potpun, savršen, usavršen) potrudiću se da vam odgovorim, uz debelu ogradu da nisam baš pozvan i uz sumnju da nećete biti zadovoljni. Nemam, ni najmanju sumnju, u tvrdnje Međunarodnog instituta iz Ljubljane, ali brojke katkad mogu i da zavaraju. Takođe nemam sumnju da je stanje u toj oblasti u Crnoj Gori mnogo bolje nego u Srbiji, iako ovdašnje stanje nije baš dobro uzimati kao meru.
Koliko mi je poznato crnogorski Srbi nemaju nikakvih problema. Čak ni oni politički predvodnici koji, jel’ da zvuči potpuno bedasto što kažu naša bivša braća ‘Rvati, protiv svoje države drže skupove uz zvuke (meni je i dalje bliža – Hej Sloveni) koji pripadaju drugoj državi. Ima bezbroj primera, sećam se jednog u Herceg Novom, recimo. Moguće je da više prava na primedbu imaju oni koji nisu pravoslavci, ali i tu je Crna Gora, odnosno Crnogorci pri čemu ih ne bih dalje delio, u prednosti i prebrojavanje bi vas samo vratilo unazad, u vreme daleko iza nas. Zar stručnost i čestitost nisu važniji od porekla krvnih zrnaca sudija Ustavnog suda Crne Gore i pretpostavljam da je u crnogorskom slučaju brojka mogla da bude i obrnuta.
Ne znam koliko dugo pamtite, ali ako ste veoma mladi pitajte starije gde nas je odvukao “ključ” u vremenu koji se već poslovično naziva “mračno”, socijalističko. Sećam se jednog časnog oficira, pričao mi je o tome u Zagrebu pošto sam se vratio iz Bukurešta (svrgnut i likvidiran tamošnji diktator Nikolae Čaušesku sa suprugom Elenom), da je otišao u penziju jer je vojni vrh (zvuči neverovatno) forsirao nesrpske kadrove, praveći (pre)brzo od njih pukovnike i generale.
Čuvajte to što imate i postanite što pre – svi – Crnogorci, ali građani! Ono dalje raščlanjivanje je – za po kući.
Поштовани господине Бањац,
морам да признам да сам изузетно задовољан одговором, прије свега Вашим ријечима да “немате ни најмању сумњу у тврдње Међународног института из Љубљане” (који, да поновимо, тврди да су Срби у ЦГ изложени снажној дискриминацији и асимилацији од стране црногорских власти). Дакле – не сумњате да се над Србима у ЦГ спроводе дискриминаторске политике. То је један добар почетак господине Бањац, и очекујем да уз господина Стојановића покренете иницијативу за обраћање одговарајућим међународним организацијама и институцијама како би се проблем који сте уочили интернационализовао (јер је то, изгледа, једини начин да се црногорске власти приволе поштовању цивилизацијских норми).
Истина, убрзо послије овако значајног сазнања Ви изјављујете: “колико ми је познато црногорски Срби немају никаквих проблема”. Како је ова друга изјава противрјечна првој, неко би могао помислити да нијесте били довољно концентрисани док сте писали Ваш коментар, иако је више него јасно да сте се омашком изразили у садашњем времену, и да сте заправо жељели да напишете: “колико ми је до сада било познато…”. Таква касна Ваша спознаја проблема који је већ годинама присутан на овим просторима не мора да Вас оптерећује госп. Бањац – Ви сте ипак из Србије – и овдје неки о проблему ништа не знају (или се праве да не знају, стављајући шарене наочаре на очи). Уколико заиста будете жељели да се прихватите иницијативе за обраћање одговарајућим међународним институцијама која ће имати за циљ поштовање цивилизацијских норми, лако ћете доћи до многобројних и конкретних примјера дискриминације (не бих желио да Вас сада тиме замарам, јер би изношење и минималног дијела таквих примјера заузело превише простора на овој електронској новини). Дакле, само напријед господине Бањац, имате моју пуну подршку!
На крају само једно кратко примјећивање у вези Вашег мишљења: “Zar stručnost i čestitost nisu važniji od porekla krvnih zrnaca sudija Ustavnog suda Crne Gore i pretpostavljam da je u crnogorskom slučaju brojka mogla da bude i obrnuta.”. Оставимо засад појмове стручности, и прије свега честитости, везане за било који сегмент судске власти у ЦГ, како не бисмо изазвали општи смијех код читалаца и коментатора овог портала. Позабавимо се другим дијелом Вашег исказа. Дакле, уколико ми пронађете иједан примјер (само један!) у ЦГ у коме би “бројка могла да буде и обрнута”, обећавам Вам да ћу “stante pede” доћи код Вас испод Авале да Вас частим домаћом горњепољском шљивом какву, сигуран сам, још нијесте пробали! С поштовањем,
Prije no uci u jedan od rovova i iz njega pljuvati drugu stranu,mozda je najbolje pogledati sto drugi u svijetu kazu. Prateci strane medije, mogu primjetiti da Crna Gora nema tako los image. Vidio sam mnostvo komentara o prirodnim ljepotama, perspektivama razvoja sa akcentom na turizam, pohvale za progres prema EU clanstvu itd. I negativnih kritika, poput onih o korupciji ima. Sve u svemu je oslikana mnogo ljepsim bojama nego Srbija. STO I NIJE NEKI KOMPLIMENT (oprostite na podignutom tonu)
Ja bi to uzeo kao argument u poredjenju izmedju dvije zemlje. Kako inace doci do necega iole objektivnog?
Usput je interesantno primjetiti jedan kuriozitet, ne nov uopste.
Ljudi su rodjeni u jednoj zemlji, zive u njoj, njeni su drzavljani i ocigledno je ne mogu smisliti. Razlog naizgled moze da se manifestuje kroz razlicite aspekte kao sto su demokratija,ljudska prava, ekonomija,… U biti argumentacija se brzo svede na srz problema – srpstvo, odnos prema Srbima i Srbiji. Bijela strana crno-bijelog svijeta je naravno Srbija, susjedna zemlja u kojoj vecina njih nikad nije ni zivjela. Jednostavno nije normalno u evropskim vrijednostima na koje se pozivaju kad im zatrebaju.
Postovani gospodine Banjac,
odmah cete primijetiti da neki komentatori neznaju ni za koga osim za sebe. I tako oni u krug jure svoj rep, a dani prolaze ne vracaju se. Mnogi jadnici ne shvataju da na ovom svijetu nijesu oni sami, vec da tu postoje i DRUGI, koje treba postovati i uvazavati.
ONI ne shvataju da postoje univerzalne istine koje vaze za sve ljude. Ako poslije svih razlika nema nesto isto u nama, onda nema ni istine-jer istina je ono sto je isto za svakoga. Puno njih grijesi iz neznanja. Vrlina je znanje. Neznanje je moralni nedostatak, i nemoze biti vrlina. Postovani gospodine Banjac, ima puno komentatora koji posjeduju znanje. Neki od njih ne shvataju da, znanje nije vrlina jer podjednako znanje moze da stekne i dobar i los covjek, sto kaze Sokrat. I na kraju, “Pij Sokrate drzava casti”.
“Господине Стојановићу, нико вам не може забранити да пишете хвалоспјеве монтенегринском режиму, али убудуће избјегавајте да бламирате нас Европљане пред гостом из Србије.”
Demokratski i tolerantno. A dje da vas blamira i to pred gostom iz Srbije toga bastiona demokratije i univerzalnoga, svezemaljskoga cuvara tolerancije. Srbije koja je najbratskija od svih ex yu drzava i koju ti ocigledno najvise na svijet volis. Greote.
Necu te pitat zasto. Za mi te.
Eto predlazem ti kao pravome evropljaninu da sa ekipom ( ako vas je vise od 7) blokiras podgoricki aerodrom demantujuci samo ono sto je vase, zaboga nista novo, da se ovima seljacima koji glasaju DPS-SDP restriktuje glas na 0.611 glasa dok bi vi evropljani i ti ka glavni zunzalj dobili posteno i sto vam pripada, zaboga ne nista novo, 1.389glasa. Starodemokraticno.
No opet bi vam falilo barem po boda.
GET A LIFE YOU MORON!!!!
Већ Ñам гоÑподину Стојановићу објаÑнио да у мом ироничном коментару нијеÑам желио да указујем на погрешно цитирање Његоша, већ ми је намјера била мало да Ñе нашалим. За рађање бујице оригиналних идеја, Ñлика, предÑтава, доживљаја и раÑположења код одређених миÑтика, која је поÑљедица читања мог кратког и шаљивог коментара, не могу да будем одговоран. Као ни за накнадну појаву аутоматког пиÑања код тих иÑтих надреалиÑтичких и миÑтичних појединаца, одноÑно пиÑања без контроле ÑвијеÑти, које је Ñлично пÑихоаналитичком методу лијечења при којем пацијент говори оно што му пада на памет.
“Ðа жалоÑÑ‚, ни приближно Ñе не може предвидети ни одредити шта Ñве неком Ñметењаку или манијаку може на ум паÑти при читању једног текÑта”, рекао би Иво Ðндрић.
Teška li posla! Blogera-početnika čekaju na svakoj krivini, ali se teši(m) da se ne štede ni iskusni vukovi. Neko mi (Atanas, beše) kaže da sam ga razočarao načinom kojim sam se hteo približiti Crnoj Gori. Ne vidim ni najmanji razlog za takvu reakciju (Crnoj Gori ništa ne dugujem, a ona meni možda ponešto), pogotovo za tvrdnju da sam u tom približavanju “uveliko imakao kodeksu novinarske profesije”. Kada sam to na uvid ponudio iskusnom kolegi nasmejao (mi) se, čudeći se – otkud mi snaga i volja da polemišem sa ljudima o kojima nemam dovoljno, čak nikakva obaveštenja, recimo znaju li ovu profesiju, koliko i da nisu iznad nas. Odgovaram mu da su u pitanju Crnogorci, pisci već od kraja osme godine i strasni polemičari. Potom mi kolega kaže da nisam razumeo blogovanje, “fazon” je u zapaljivim raspravama. “Ko te nagoni da budeš iskren, samo se foliraj, to je pun pogodak”. Neću ga (po)slušati, ne razmišljam da li je neko iznad ili ispod nas u “ovim vodama”, a vi – samo napred.
Dragan Banjac
Све је то лијепо гоÑподине Бањац,
али бих Ð²Ð°Ñ Ñада најприÑтојније замолио – пошто Ñте Ð½Ð°Ñ ÑƒÐ²Ñ˜ÐµÑ€Ð¸Ð»Ð¸ да “немате ни најмању Ñумњу у тврдње Међународног инÑтитута из Љубљане” (који, да поновимо, тврди да Ñу Срби у ЦГ изложени Ñнажној диÑкриминацији и аÑимилацији од Ñтране црногорÑких влаÑти) – да нам одговорите да ли биÑте учеÑтвовали у иницијативи за обраћање одговарајућим међународним организацијама и инÑтитуцијама како би Ñе проблем који Ñте уочили интернационализовао (јер је то, изгледа, једини начин да Ñе црногорÑке влаÑти приволе поштовању цивилизацијÑких норми). С поштовањем,
Gospodine Banjac kažete :
„Crnoj Gori ništa ne dugujem, a ona meni možda ponešto”
Poslije ovakvog teksta vlastodržačka Crna Gora duguje vam još i više.
Poručili ste obespravljenima, opljačkanima, poniženima, ismijanima građanima Crne Gore da su sve nepravde koje im se dešavaju sitne i nebitne, jer negdje postoje i gore. Saopštili ste im isto što im već dvadeset godina saopštava arogantna, autoritarna i odnarođena vlast.
Na gotovo šest strana novinarskog teksta raspričali ste se o onom Tamo daleko, o onom gorem – “O svetoj srpskoj zemlji”, Kosovu i Metohiji, valjanju u nacionalno šovinističkoj kaljuzi, samoubicama skakačima s mosta, njihovim posmatračima slučajnim prolaznicima, balkonu Narodnog Pozorišta, megafonima i polemičarima, spomenarima, poklonjenju bivšem Predsjedniku, Majci njegovog naslednika u predsjedničkoj stolici, sklonosti ka vinu sledećeg naslednika iste predsjedničke stolice ….i završili s ruletom.
Ni jednu jedinu riječ nijeste rekli o crnogorcima i Crnoj Gori koje ste naznačili kao temu svog teksta.
Vaše je pravo da pišete i birate naslov za napisano.
Naše je pravo da Vas pročitamo.
Gospodine Banjac pročitali smo Vas.
S poštovanjem Atanas Stupar
Na vrijeme, tj. odmah sam Vas upozorio što Vas čeka ovdje. Stoga sam odložio moju polemiku sa Vama, za neki drugi text. Ako ga bude!
Sve, krijući se iza upaljača.
Već se tresem. Za polemiku je potrebno najmanje dvoje i ona je, dakako, poželjna, ali ne po svaku cenu. Ne vidim ništa rđavo ni u pogledu usvajanja (drukčijih) gledišta drugih koja se hrvu sa dotad jakim ličnim stavom. Ukoliko Vam je to od “za i protiv” onda je simpatično, tek nešto više od takođe simpatičnog “upaljača”. Doduše, malo me je strah da ne “izgorite” jer masa mi deluje prilično zapaljivo.
Dragi Atanase,
Kad smotrim na Crnu Goru uglavnom ne gledam na vlastodršce, zapravo ih uopšte ne tretiram. Posmatram celinu, a to su ljudi. Ako već hoćete crnogorski dug prema meni svodi se najdirektnije (i da drugo ne pominjem) na dve godine dopisničkog pregalaštva u dnevnom listu “Publika”. I ništa meni ne duguje gospodin Đukanović recimo (vi, Crnogorci, volite i držite do nivoa!) nego moj kolega i bivši prijatelj Velizar Brajović i njegovi kompanjoni, neko od Bećirovića recimo…
Dalje, veseli me saznanje da se najvećom žestinom ustremljujete na manje važne stvari, previđajući (možda namerno) one bitnije. Navodno sam “obespravljenima, opljačkanima, poniženima, ismijanima” Crnogorcima poručio “da su sve nepravde koje im se dešavaju sitne i nebitne jer postoje i gore”. Ako im, kako tvrdite, isto “već već dvadeset godina saopštava arogantna, autoritarna i odnarođena vlast” onda je, očito, problem i u pozamašnom delu crnogorskih građana koji ih održavaju na sceni, ili, ako više volite, glasaju za njih. Kako je moguće tako vispren narod u tolikom procentu prevariti nekoliko puta zaredom?!
Držim da ima i te kako razloga da crnogorski građani budu nezadovoljni sa svojim predvodnicima, ali gde su i kakvi “igrači sa klupe”, šta je alternativa? Da li bi to bilo bolje za Crnu Goru i Crnogorce? Ili ste se (u većini) pomirili sa realnošću – da vam MĐ u još nekoliko mandata bude državni poslovođa.
Na kraju kažete da ste me pročitali. Milo mi je, cilj i nije bio da se mučite. O Crnoj Gori i Crnogorcima uskoro više i nadam se da ćete, opet lako, uvideti da je tu bolje. Čuvajte to i gradite iznova, to je trajan proces.
Биће да и Зимбабве има проблема Ñа “играчима Ñа клупе”, јер ми један другар из Ðфрике рече да је Роберт Мугабе на влаÑти од 1980. (мада неки предвиђају да ће уÑкоро морати да Ñпакује кофере). Овај народни херој је 2007. године модификовао УÑтав како би Ñе пети пут могао кандидовати за предÑједника. Или је и тамо проблем у позамашном дијелу грађана Зимбабвеа? Јер другачијег објашњења за вишедеценијÑку владавину иÑтих људи, оÑим ова два наведена, не може да буде – је ли тако? Црна Гора, Зимбабве, БјелоруÑија, Куба, Кина, Сјеверна Кореја – фино неко друштванце…
Pitate se gospodine Banjac
„Kako je moguće tako vispren narod (crnogorski) u tolikom procentu prevariti nekoliko puta zaredom?! „
Nažalost moguće je.
Vlast ih vara istim onim alatkama kojih ste se i vi latili kada nam prije tri četiri dana na ovom blogu poručiste.
„Čuvajte to što imate i postanite što pre – svi – Crnogorci, ali građani! Ono dalje raščlanjivanje je – za po kući.”
I crnogorska vlast poručuje isto, s razlikom što je sa time „za po kući” uspjela potpuno podijeliti, raspoluti, posvađati čitavo crnogorsko društvo od najelemntarnijeg građanskog do najintimnijeg porodičnog nivoa. Zavadili su brata sa bratom, oca sa sinom, kolegu sa kolegom – jer je to bio put do sigurnog vladanja. Nije bila važna cijena. Važno je SIGURNO.
I ove izbore poslije dvadeset godina ista vlast sprovodi pod istom parololom. SIGURNO.
Za ovih dvadeset godina u Crnoj Gori niko nije upitan ŠTO ZNAŠ već samo i jedino ZA KOGA SI. Od odgovora na to pitanje zavisilo je i još zavisi sve. Zato su nam takvi i „procenti podrške”.
U Crnoj Gori ne obraća se pažnja na lupeštinu, nemoral, neznanje. Nijesu važne otimačine, enormna bogaćenja, stradanja nedužnih i siromašnih, nijesu bitna nerazjašnjena ubistava, moralni pad, posrtanja na svakom ljudskom i društvenom planu,..važno je da svi postanemo Crnogorci, da budemo za crnogorski jezik, za crnogorsku (a)istoriju, novu Crkvu i naravo
„Za svoju državu !?”
kao da ona može biti nečija tuđa
Duhovno stanje u najmlađoj članici UN i najmanjoj Balkanskoj državi replika je stanja u Jugoslaviji za koju je neposredno prije raspada Stane Dolanc izjavio „Titova Jugoslavija najstabilniji politički sistem na svijetu”
Na nesreću svih, tada smo se ubijedili da se „stabilnost sistema” ne postiže kultom ličnosti, sudom i odlukama Partije, apsolutnom vlašću i nacionalnim ideologijama .. Vidjeli smo kako se sistem rasprskao pred realnim stanjem u kojem se zemlja našla..
Što mislite gospodine Banjac – Kako se održava stabilnost sistema koji se ne bazira na demokratiji, ljudskim pravima, slobodama i društvenom konzenzusu o njihovom značaju, već počiva na strahu, ucjeni, demonstraciji sirove slie, neraskidivom jedinstvu Partije i države, promovisanju unutrašnjih i spoljnjih neprijatelja, potreba da budemo svi jedno, svi Crnogorci …
Stabilnost takvog sistema gospodine Banjac između ostalog održava se i novinama i novinskim tekstovima. Zato sam vam i zamjerio na tekstu.
Nije u pitanju jaki lični stav već građanska etika.
Ko nije postao ili ne može postati slobodan ne vredi mu da bude ni Crnogorac, ni Srbi(janac) ni da umakne jedan drugome ….
Ipak su demokratija i sloboda širi pojmovi i značajnije vrednosti i od Srpstva i od Crnogorstva koje vi, kao i Vlast, tako strasno sučeljavte.
S poštovanjem Atanas Stupar
Pogledom ispod Lovćena se uočava da ste uglavnom blaženo nesvesni klime koja preovlađuje u Crnoj Gori.
Tekst je u najmanju ruku – budalaština.
(naročito onaj deo koji govori o tome ko je bliže Evropi)