Od Milke Planinc do naših dana
Piše: Zipp
je poceo stabilizacijom tzv. stezanjem kaiša i nekom Milkom Planinc. Nije bilo kafe ni čokolade, umjesto koje su izmislili neke odvratne „šećerne table". Ipak, to je bila mala cijena za svijetlu budućnost koja me poslije čeka. Upravo tada je bila zimska Olimpijada u Sarajevu. A na Olimpijadi puno stranaca pa je moralo biti pravih čokolada. Donio sam punu, veliku kesu njih u Podgoricu. Bio sam omiljeniji od deda-mraza za djecu rodjaka i komšija, željnu pravih čokolada.
Put u svjetlu budućnost mi se nastavio na TV-u, prenosom nekih sjednica, uglavnom osmih. Napuštanjima Skupštine koja se tada zvala savezna, mitnizima na kojima se „dogadjao narod", borbom za srpsko Kosovo, jogurt revolucijama – uprkos tome što je bureka bilo sve manje. U sred te budućnosti pojavi se nasmijani Ante. Jeste mu ime bilo ružno ali lice bješe vedro. I ja sam bio nasmijan. Plata mi je bila 1100 DM-preračunatih dinara, realno više nego danas 1100 eura. Isto kao željezarcima iz Nikšića. Ali oni bijahu gladni, pa napraviše miting. Gladnih, normalno. Otjeraše tadašnje jagnjofukce, malo kasnije i nasmijanog Anta koji, ispostavi se, bijaše ustaša. Toliki ustaša, da smo mu govna iz cisterni posipali crnogorskim putevima kojim je hodio.
Mladi, lijepi i pametni me tada povedoše u novu, svijetlu budućnost. Ne putem od govana, već putem nove razvojne filozofije. Još dok se razradjivao NORFLOK krenu ničim izazvan rat. A kad je rat, onda je on uvijek pravedan, jer nepravednih ratova, kao što znamo, nema. Ima li pravednijeg rata od onog kojeg smo mi vodili; rata za svesrpsko ujedinjenje i ugroženo srpstvo? Naravno da nema. Uprkos tako očiglednim činjenicama, nepravedna medjunarodna zajednica nam uvede još nepravednije i ničim zaslužene sankcije. Bi takva inflacija kakvu sam samo vidio u nekim filmovima i čitao u ponekoj knjizi, jer kao što zaključujete – rijetko čitam. Redjalo se toliko nula na novčanicama, da je na jednoj bio broj „100 000 000 000" dinara. Taj broj ne znam napisati slovima ali znam da za jednu takvu novčanicu ništa nijesam mogao kupiti. Tada sam se ozbiljno zabrinuo za budućnost, posumnjao da mi neće biti baš svijetla, mada sam se, ipak, potajno nadao da će nas mladi, lijepi i pametni nekako izvući iz tih govana koja su se sa ceste prelili u naše domove. Nastupiše najžešće ikad zabilježene sankcije. Ali oni i za njih nadjoše rješenje. Skadarskim jezerom – nacionalnim parkom su plovile destine limenih barki koje su prevozile naftu tako da smo gorivo mogli kupiti skoro u svakoj kući, za 2 do 3 dm po litru, a plata nam je bila oko 10 dm. Na pumpama je bilo jeftinije, ali se čekalo u kolonama po 2 dana i dvije noći, obično. Ćaskajući, tu smo stekli neka poznanstva i prijateljstva za pamćenje. Sve loše ima i svoju dobru stranu, jel da? Ulice su se žamorile tako prijatnim žamorenjem „dvize, dvize, dvize", bez onog „e". Izgledalo je kao žamorenje ptica, samo je ptica bilo sve manje, a onih koji prodaju devize sve više.
Usput smo, i u tako teškim uslovima valorizovali naš glavni potencijal, turizam. Tadašnji najpoznatiji svjetski biznismeni (sada se oni zovu strateški partneri) su se prosto otimali da investiraju u naš turizam. Jedan od njih je bio Jezdimir Vasiljević zvani gazda Jezda. Zakupio je Sveti Stefan i odmah ga valorizovao organizujući šahovski meč Boris Spaski i još neki Fišer. Doveli su i poznatog američkog biznismena našeg porijekla, koji je čak bio, mislim, i kandidat za kongresmena, Kena Stanojevića. On je isto nešto zakupio, vilu „Galeb" čini mi se. Taman kad sam pomislio-eto možda je to ta svijetla budućnosti, kad se ispostavi da su oni neki svjetski prevaranti i hohštapleri. To nas nije pokolebalo da krenemo u nove pobjede tj. budućnost, a da o njima više ne pričamo.
Dovedoše onda nekog „deda Avrama". Čovjek jednom nogom u grobu, jedva se uopšte držao na nogama od starosti i bolesti, ali je bio strašno sposoban i pametan. Osjećalo se to svugdje, pogotovo u medijima. Uveo nam je konvertibilni dinar, zaustavio hiper-mega-giga inflaciju i sve je krenulo kao po loju. Ali i on nešto zasra, ne znam više što tačno, te dovedosmo još pametnijeg i sposobnijeg – ako je to uopšte bilo moguće, nekog Panića(nije kolarić). Uh, kakav je tek on mag bio! Em baš veeeeliki biznismenen, i još Amerikanac našeg porijekla. Nije čisto pričao naški (srpsko/hrvatsko/bosansko/crnogorski-može redoslijed kakav vama odgovara), ali baš zbog toga nam je izgledao još više pametan. Nekako svjetski a naš. Kao ono pivo. No, i on isto ubrzo nešto zasra, pa su nas u bolju budućnost i dalje, mada nevoljno, morali voditi opet naši mladi/lijepi i sve pametniji.
Zatim se desi još jedan veliki preokret na našem uvijek putu u sve svjetliju budućnost. Neka svadja, što li, sa tatom mladih/lijepih i sve pametnijih. I odjednom, preko noći, od sve-Srba postasmo sve-Crnogorci. E, to je to, pomislih.! Biti Crnogorac, još imati svoju državu, jezik, himnu, zastavu, crkvu – zar ima svjetlije budućnosti? Svijetlo na kraju tunela nam se nije osmjehivalo, već grohotom smijalo.
Plus krenusmo u integracije. I to ne bilo kave? Već evro. I atlanske. Ovih 10-tak godina od kada postadosmo svoji na svome i sve rasprodasmo, stalno smo na pragu tih integracija i najsvjetlije moguće budućnosti od svih do sada. Pravo pravcato svijetlo na kraju tunela. Usvajamo agende, pravimo akcione planove, idemo na simpozijume, seminare, kongrese. Postali smo pouzdan partner Amerike, a Brisel gleda na nas kao na primjer u regionu. To već nije svijetlo na kraju tunela, već blistavost koja zaslijepljuje! I tako je blizu, da ponekad imam osjećaj da mi je tu na dohvat ruke, da ću ga jednostavno šakom uhvatiti. Upravo pri tom osjećaju, malo nas sjeba ova ekonomska kriza, koja je izazvana mimo nas i za koju nijesmo krivi, jer smo mali, otvoren, fleksibilan sistem koga kriza nije mogla pogoditi, ali…
Evo se pridružujemo, apliciramo, ispunjavamo obaveze, borimo se protiv korupcije i kriminala koji su logična posliedica svega onoga kroz što smo prošli i što je normalna pojava kod svih zemalja u tranziciji, koja traje još od vremena Milke Planinc.
Plata mi je 400 eura, realno, triput manja nego prije 20 godina kada otjerasmo onog ustašu Anta – ime mu ga daje, ali to nije bitno. Bitna je upravo ova svijetla budućnost koja mene i vas baš sada čeka, čim uskoro udjemo u Evropsku uniju. A kada udjemo u nju, ako prebrzo ne svršimo, eto standarda, eto plate od 1000 eura minimum. Isplatilo se čekati. A i što su na kraju krajeva 20 i kusur godina u ljudskom vijeku?
Uostalom, čak najednom više i nije važno da budemo i hoćemo li biti u Evropskoj uniji. Važno je da dostignemo standarde, pretpostavke, kvalitet života…, reče skoro, najpametniji na svijet od svih mladih/lijepih/pametnih.
Kolike je dug ovaj tunel i kako je varljivo ono svijetlo na njegovom kraju, majko moja, zakukam, ali samo ponekad. Tada mi taj tunel liči na Sozinu. Ili bolje, na ovaj tunel što je skoro probijen u Švajcarskoj, nikad mu kraja. Ili još bolje, kao autoput Bar – Boljari. Ima ga – na simulaciji koja tako lijepo izgleda, ali se bojim da se nikad neću provozati njime.
Rezime
Dio razloga koji su nas sprečavali na putu dostignuća svijetle budućnosti:
Imperijalizam, raspad Sovjetskog savaza i pad Berlinskog zida, pad komunizma, zavjera kominterne/Vatikana/Teharana, zavjera CIA, raspad zemlje uz podršku Njemačke kako bi ista izašla na topla mora, povampirene ustaše/ mudžahedini/šiptarski teroristi i irendetisti/crnorski separatisti i iredentisti, nesrbi iz Crne Gore, medjunarodna antisrpska zavjera, nepravedne i ničim zaslužene sankcije, nametnuti rat, rat u okruženju u kojem nijesmo učestvovali, raspad SFRJ, raspad SRJ, raspad zajednice Srbija i Crna Gora, tek stečena suverenost i uobičajni probleme pri uspostavljanju (obnavljanju) mlade države, konsolidacija države, Milošević kao prijetnja, Koštunica kao prijetnja, Srbija kao prijetnja, Srbi iz Crne Gore kao neprijatelji i prijetnja, opozicija koja je neprijatelj države(a), Svjetska ekonomska kriza…
Изванредан текÑÑ‚!
Iz poraza u poraz, do novog PORAZA,
sa istom ekipom,
koja mijenja nacije, vjere i ideologije, kao ja charape,
a PUCHINA&RAJA sa muckovima bez JAJA, sve to zaboravi, dok trepnesh okom,
Milo okom, a oni SKOKOM.
Samo imamo Zippa,
da im puls izmjeri i pipa, a njih boli uvo, za svoju SUDBU,
dok imaju MILA&UDBU.
Zipp-e, vi ste isli pogresnim putevima trazeci svijetlu buducnost. Balkan je cudna teritorija sa slabom putnom mrezom. Mnogi su lutali tim putevima misleci da su na pravom putu. Kazu, nekada davno u jednom Kraljevstvu, kralj je imao lijepu cerku. Dolazilo je puno prosaca kod kralja. Kralj je obecao da ce je dati onome koji “Ode tamo, nezna kamo, i donese to nezna sto.” Samo je jedan srecnik rijesio to, uzeo kraljevu kcer, i poslije toga imao je svijetlu buducnost. PS: Ne treba nikada gubiti nadu, bezobzira sto je nada zenskog roda.
Zipp-e,
mozebit da ste nekad i isli “pogresnim putem”,ali sad idete jedinim pravim putem!Respect!
“Blagosloven je covijek koji nista ne ocekuje, jer se nikada nece razocarati” (A. Pope)
“Dio razloga koji su nas sprečavali na putu dostignuća svijetle budućnosti……” (Zipp)
Ovu listu bi trebali popuniti i sa: nedostatk zdravog razuma, nedostak smisla za humor, nedostatak hrabrosti, nedostatak ljubavi za bliznjeg svoga – i najvise – nedostatak mudrosti.
Naravno, u ovom slucaju, ne treba potcijenitii ulogu preceranog pesimizma autora. Jer to je svijet koji on vidi – a treba imati hrabrosti da se zivi u takvom svijetu.
Kod vas ZIPP-e “casa nije (cak ni) poluprazna” – vec potpuno prazna. Nije vama lako. Vjerujte mi, zaista se suosjecam sa tolikom tugom i beznadjem. Nije ni lako, ni zabavno, (a ni zdravo) zivjeti, toliko dugo, sa toliko ogorcenja na svijet i okruzenje u kojemu zivite. Vi ste zaista mucenik – koji osjeca bol citavog Balkana. U vama su spojeni vladika Danilo i sestra Batriceva. Vi ste nas prorok Jeremija. – ali imate obozavaoce u srodnim dusama sto od “Crna Gora”vide sam ono “crna”. A kad se oni odusevljavaju oko necega tu nema greske – iza toga stoji “svijetla proslost” nasega svijeta. Trenutno su utulili sijalicu.
A tako nam nedostaje mudrost i optimizam igumana Stefana.
Ono sto je ocigledno (a i bitno) je da svako gleda svijet kroz svoje cvikere i zaista ne mogu da tvrdim da su moje bolje od vasih, ili od Grubacevih. Mozda su vase isuvise tamne za moj ukus, ali to je vas izbor. Zato nastavite da nas uveseljavate sa ovim dobrim vijestima.
Iako koracamo u suprotnim pravcima – srescemo se jednog dana – jer zemlja je okrugla. I sve nas trpi.
P.S. Posto mi stvaramo svijet (i sebe/nas) nasim mislima da vam, mozda, olaksam muke:
“Zasto ste tako nesrecni?
Zato sto devedestdevet posto onoga sto mislite,
i sve ono sto cinite,
jeste za sebe (vas).
A njega (vas) nema.
Wu Wei Wu – kineski pjesnik.
Opustite se ZIPP. To sto vidite je samo vasa (licna) nocna mora.
А видите, ја сам сигуран да су цвикере које носи Стојановић боље од Зипових или Грубачевих. То су цвикере по посљедњој моди, шарене боје, марке “Трансформерси”.
Уопште, Зип је овај текст могао да наслови “Трансформерси”. У праву је режимски гласноговорник када истиче да је аутор текста мученик: јесте, мученик је, као што су мученици сви они који не прихватају да их неки фолиранти вуку за нос већ 20 година, они који не желе да прихвате овакав систем вриједности, као и они који су и на сопственој кожи осјетили сву демократичност ових превараната.
Ево како историчар Андријашевић говори о црногорском феномену несмјењивости власти на изборима, у једном ауторском тексту:
“Istoričari koji su analizirali crnogorski fenomen nesmjenjivosti vlasti na izborima, tokom, istina, kratkog vijeka naše parlamentarne tradicije, ponajviše su svoju pažnju fokusirali na dva pitanja: Zbog čega se većina Crnogoraca opredjeljuje za vlast, i čime to vlast pridobija birače?
Od kada je početkom XX vijeka u Crnoj Gori uspostavljen parlamentarizam, još se nije desilo da na izborima bude smijenjena vlast. Fenomen nesmjenjivost crnogorske vlasti na demokratski način, može se objasniti čitavim nizom postojanih političkih, socioekonomskih i mentalitetskih razloga, koji uglavnom idu u prilog onima koji vladaju, čak i ako su rezultati njihove vladavine loši ili, u pojedinim segmentima, katastrofalni.
Zakonitosti socijalnog ambijenta Crne Gore, koje uglavnom nameću ekonomsku zavisnost većine ljudi od sistema vlasti, jedno su od najvažnijih uporišta ove neobične balkanske tradicije.
Fenomen nesmjenjivosti vlasti: Istoričari koji su analizirali crnogorski fenomen nesmjenjivosti vlasti na izborima, tokom, istina, kratkog vijeka naše parlamentarne tradicije, ponajviše su svoju pažnju fokusirali na dva pitanja: Zbog čega se većina Crnogoraca opredjeljuje za vlast, i čime to vlast pridobija birače?
Odgovori koje su istoričari pronalazili, uglavnom su bili nepovoljni za birače, a imali su veze sa njihovim moralnim svojstvima, strahom, sitnosopstveničkim interesima, političkom neukošću…”
Ја бих, осим одговора које Андријашевић помиње у потоњем дијелу цитираног текста (а као дјелимично ублажавање одговорности бирача и обичних грађана) навео да у диктаторском систему, какав је монтенегрински, није могуће да грађани слободно изразе своју вољу и да воде рачуна о сопственим интересима. Ево како сам, на једном медију, говорио о диктаторској природи домаћег режима:
“Постоји много врста диктаторских режима; постоје они “тврђи” и они “мекши”, а основни елементи који карактеришу монтенегрински режим као такав су, прије свега: двадесетогодишњи период непрекидне владавине, тотална контрола свих оних институција које би по закону морале да буду независне, повремена употреба репресивних мјера против неистомишљеника у сврху постизања политичких циљева и опстанка на власти.
Интересантно је и разматрање диктаторских система с економске тачке гледишта, а о тим стварима су писали Фридрих, Бжежински, Киркпатрик, Арендт, Норт, Тулок, Винтроб и многи други.
Рецимо, полазећи од 2 основна инструмента које користи диктатор у циљу опстанка на власти – лојалности (Л) и репресије (Р) – Винтроб разликује 4 типологије диктатора:
1) Тоталитарац: Р висока и Л висока; чији је мотив моћ и који је покренут неком идеологијом (пр. Стаљин, Хитлер, Пол Пот, итд);
2) Тинпот: Р ниска и Л ниска; који је мотивисан прије свега личним потребама и потрошњом (пр. Маркос);
3) Тиранин: Р висока и Л ниска; коме није превише стало до популарности и који влада путем репресије (пр. Пиноче);
4) Тимократ: Р ниска и Л висока; “доброћудни” диктатор, коме је циљ благостање колективитета: режим који највјероватније никада није постојао и кога нема ни у кејнезијанским моделима.
У коју категорију бисмо могли да уврстимо нашег диктатора? Ја типујем на Тинпота. Ако би се коначно утврдило, полазећи од овдашњег феномена несмјењивости власти мирним путем, да ово друштво једноставно не посједује предиспозиције за прихватање демократије – када бисмо бар успјели да убиједимо нашег Тинпота да се временом преобрази у Тимократа… Мислим да није лоша идеја:)”
На крају, поновићу један свој коментар у коме истичем да је једини рецепт за свргавање диктаторског режима опозиционо посвећивање алтернативним облицима политичког дјеловања:
Мишљења сам да након напуштања свих институција система опозициони представници и сви слободни људи треба да се прихвате прије свега алтернативним облицима политичког дјеловања. Ту прије свега имам у виду организовање разних манифестација и перформанса чије би теме одсликавале позната режимска непочинства, попут документованих случајева националне дискриминације и угњетавање слобода појединаца, криминалних работа итд. Све то уз синхронизовану и константну акцију денунцирања недемократских режимских политика европским институцијама.
Временом би описана активност прерасла у манифестације грађанске непослушности и ненасилне демонстрације. Могуће је да би послије извјесног времена ситуација постала озбиљна и да би натјерала ЕУ да примора режим на организовање првих колико-толико демократских и колико-толико надгледаних избора (уколико прије тога режим не падне на улици, што је мало вјероватно, по мом мишљењу).
С друге стране, односити се према диктаторском режиму као према стандардном политичком противнику од кога се може боље, поштеније и стручније је провјерен рецепт за останак у овој долини плача. То може само довести до козметичких промјена и до ситуација у којима ће симулација демократије можда бити незнатно измијењена у односу на тренутну, али ће свакако остати симулација. Евентуалне корекције на персоналном плану унутар режима и привидни одлазак Диктатора неће донијети суштинске промјене у правцу демократизације друштва.
Прије свега, у таквом приступу ће било каква промјена да буде могућа само ако је режим буде желио а демократизацијa ће остати утопија.
Ne mogu se cudu iscuditi, o kome to diktatoru pise Perfectni? Koju, to on, diktaturu analizira? Da li se to njemu samo prividja? Da li vecina gradjana Crne Gore ima tako nizak koeficijenat intelegencije, pa ne razlikuju demokratiju od diktature? Da li sam ja ‘slijepac kod ociju’ pa ne vidim sta se desava u toj Crnoj nasoj? Mozda bi dobro bilo posjetiti psihologa i utvrditi procenat nase mentalne nesposobnosti? Kako to, da vecina nas, ne moze da vidi i shvati ono sto moze ovaj Perfect-ni? O cemu se to radi, vala Bogu jedinome?
Perfektni i Zipp pripadaju onoj kategoriji koja se komotno može svrstati pod ‘poželjna opozicija’. Skloni pretjerivanju bez granica samo predstavljaju negaciju sebe samih. Dok Zipp ne brani svoje stavove iz razloga, ili što ne vjeruje previše u njih ili jednostavno nema dara za polemiku, ali dobro je dok njegova opsjednutost Darkom Šukovićem popušta, da li?, dotle će vas ‘perfektni’ zapljusnuti hrpom stereotipnih postova iz prošlih vremena kojima ni on sam više ne zna gdje im je kraj a gdje početak, kojima i on teško može pronaći smisao a kamoli ‘sirotinja raja’. No i kod njega je OK dok se ne dohvati fašizma i nacizma tada njegova preopširnost može da izazove ozbiljne poremećaje na serverima pa se te stranice više ne učitavaju. Zato prefektnog treba uzimati samo pred spavanje. Doktore ‘perfektni’ trebao bi negdje ovaj recept patentirati i to što prije da te mangupi ne pokradu.
I am outraged! Are you not outraged?
You surely are, yes? Outraged, that is? Seething and churning and burning up inside, deeply upset about that thing that just happened and which you did not want to occur in that particular way even though it totally did? Damn right.
Here's the good news: You are not alone. Nearly all good Americans are outraged about something. This is what makes us good Americans. This is how we know we're alive, what defines us versus them. Ill-conceived outrage is our heritage, our birthright, our grand legacy as a superpriviledged first-world culture. Goddamn this miserable world, and have you seen my text-messaging bill? Outrageous!
To be sure, outrage comes in many forms, flavors and degrees of serration. But the truly modern American kind can only be found by employing a certain wonderful, proprietary matrix, a formula of fury and frustration we as a country live by like some sort of mantra, tattooed onto our little red, white and blue bones.
It goes like this: the more ridiculous, tiny, arcane or completely irrational the object of your outrage is, the more you know you have attained ultimate freedom. You are living the real American Dream, hereby defined as being endlessly upset and miserable about totally meaningless bulls–t for no valid reason whatsoever because you have everything you could ever want or need in this life, ever.
Such it was that I found myself tickled to death to read about all the distressed American consumers recently “stirred to outrage” not over, say, genocide, or bank foreclosure scandals, or horrific gay bashing, or because someone killed their cat with a baseball bat and then cooked it over a BBQ with a nice Chianti before peeing on their favorite shoes and raping their couch.
No, this headline-making outrage was all caused by the world-shattering news of — can you guess? — the redesigned logo for the Gap clothing company, quite possibly the least interesting line of chain-store shopping mall attire ever sewn together in China, except for all the rest.
Perhaps you heard the laments? The lonely wails deep in the night? Perhaps you were one of those who instantly joined the “I hate the new Gap logo!!” Facebook group that sprang up within seconds of the announcement, just before slamming yourself in the face with a brick and drooling into a cup? Fun for you!
Verily, when the first images of the perfectly boring new logo — basically “Gap” in overused Helvetica, with a little blue square hovering just above and to the right — landed on the Interweb, the outcry hit like a thunderclap made of toenail clippings and old pudding.
Everyone hated it. For no discernable reason. Well, one reason. Because it was new. It was different. It wasn't what came before. We're Americans, goddammit. We hate new things. Right up until we love them.
It was logo Armageddon. “The old blue box logo was fine!” people with mysterious goop where their minds used to be, sighed. “Why mess with something that worked sort've OK? What the hell is the Gap trying to do, ruin my life forever? Oh my God I will never again wear a pair of boring beige cargo shorts if they have that boring new logo on them, are you listening Gap corporate drones?!” And so on.
Oh, Gap was listening, all right. So potent was the protest, so pitiable was the Facebook group, so giddy was the media coverage of both, that the stunned Gap corporation — which presumably spent many hundreds of hours and tens of thousands of dollars in the redesign process — quickly announced it was nixing the boring new logo and returning to the boring old one. Yay! Victory for the oppressed! Viva la revolucion! Or whatever.
It's all of a trend, really, an endless river of angst and frustration over nothing much at all, millions of us so bored, so sated in every whim and appetite and yet feeling so entitled to express every gurgle of opinion (thanks, Internet!), that we end up in constant, desperate need of something, anything, just to keep our attention and stay awake.
Your new iPhone loses a single bar while it's scanning the entire galaxy to geolocate you on a remote mountaintop? They dared to cancel that one TV show some people sort of liked but never watched? President Obama isn't putting an immediate stop to the horrible practice of selling chocolate milk in school lunch programs? Parents are furious about the new Mylie Cyrus video, in which it is revealed that Cyrus’ sex organs are now hitting stride and would like a bit of action? Horrible!
Do not misunderstand. Some outrage is terrifically valid, purposeful, necessary. I encourage it frequently myself, in this very space. War and misprision, abuse and hate speech, molesting children and destroying the oceans, fracking and polluting and killing, oh my.
But the truth is, most American hearts aren't in it. Most citizens far prefer the lesser, more glittery forms of outrage, the ridiculous and the childish. Jesse James did what to poor Sandra Bullock? The tiny screw fell out of your laptop not two weeks after you bought it? Lady Gaga wore a dress made of what? The guy wanted how much to fix that rattle in your car? Oh my God!
It all adds up to one conclusion: We are so wildly, stupidly free, it's rather hilarious. And savagely ironic. Because you can also say it culminates in perhaps the ultimate expression of Outrage USA, the single place where all such screeching congeals in a shrill, silly little group, signifying nothing.
It's called the Tea Party, that gaggle of terrified, white, middle-aged men whose actual slogan is “mad as hell.” What are they mad about, exactly? They have no idea. What do they want to do to change it? No clue. From whence does their timorous fear and dread come? They can't quite say. Perfect.
This is aimless, abortive outrage in its purest form, just infantile rage aimed straight into the Void, like a baby that has every comfort and hug and blankie imaginable but still screams like a banshee, wailing and squirming at the sheer terror of … well, of merely existing. Of being alive. Inhaling and exhaling, over and over again, trying to make sense of it all, somehow, even just a tiny little bit, in a glorious neverending tinkling hellride of pure existential terror, until you die.
Dude, I know. It's a bitch.
Ладимир је иначе тип који је мени јако Ñимпатичан и чеÑто ме забавља. У иÑтом ÑмиÑлу као што је, рецимо, било Ñимпатичних типова међу цетињÑким шпијунчићима за вријеме италијанÑке окупације:) То Ñу људи који Ð²Ð°Ñ Ð¿Ñ€ÐµÑ‚Ñ˜ÐµÑ€Ð°Ð½Ð¾ не замарају, који не изноÑе никада никакав Ñтав, а којима је од Ñвих чула убједљиво најразвијеније чуло Ñлуха, из разумљивих, тј. профеÑионалних разлога. Само што Ладо у поÑљедње вријеме зна да буде помало доÑадан, понавља увијек иÑте Ñтвари (попут ове о мојој “опозиционој причи која одговара влаÑти”) и недовољно је инÑпиративан.
Тако Ладо и у овој Ñитуацији бјежи од моје прецизне аргументације о диктаторÑкој природи овог режима, и млатиња без икаквог ÑмиÑла о некаквим мојим “Ñтереотипним поÑтовима из прошлих времена”. Он, нпр, неће да каже: “није иÑтина да је овај режим на влаÑти више од 20 година”, или: “није иÑтина да контролише инÑтитуције” (као што је ÑудÑка влаÑÑ‚), или: “није иÑтина да овај режим кориÑти и репреÑивне методе у неким Ñитуацијама”, итд. Он то неће рећи, јер би у том Ñлучају очигледно Ñлагао. Лакше је говорити о мом “претјеривању”. Ðли добро, оÑтавимо заÑад доброг Ладимира.
Дакле, као што Ñам наглаÑио у претходном коментару, у Ñтручној литератури Ñу опширно третиране неке карактериÑтике диктаторÑких ÑиÑтема, и ја то Ñамо покушавам да примијеним на домаћи Ñлучај. Оно што домаћи режим првенÑтвено употребљава како би Ñакрио Ñвоју диктаторÑку природу јеÑте наводна пракÑа политичких избора у земљи, у којима учеÑтвује и опозиција. Ðећемо овдје понављати да Ñе у том Ñлучају ради о обичној Ñимулацији демократÑке пракÑе, тј. да Ñе зна да Ñу Ñви доÑадашњи избори покрадени општепознатим режимÑким методама (поткупљивањем, заÑтрашивањем, коришћењем ÐÐБ и оÑталих државних апарата, ÑредÑтава информиÑања, итд). У том ÑмиÑлу упорно учеÑтвовање опозиције у таквој пројектованој режимÑкој игранци Ñамо олакшава влаÑти прикривање Ñвоје диктаторÑке природе. Из тих разлога, а и због обављања неких прљавих поÑлова за неке иноÑтране центре моћи, црногорÑки режим није до Ñада званично уврштен у лиÑту диктаторÑких земаља (којих је четрдеÑетак). Што, наравно, не значи да ће тако да буде и убудуће, имајући у виду да је употребна вриједноÑÑ‚ режима за те центре моћи временом значајно Ñмањена.
(Овдје ваља додати да Ñу у поÑљедњем периоду владавине ТранÑформерÑи пригрлили тзв. дукљанÑку идеологију, тј. идеологију која под јачањем државе подразумијева затирање било које форме ÑрпÑког идентитета и културе у њој. Треба иÑтаћи да Ñе ова мрачна идеологија развија и незавиÑно од режима, тј. да ће тај проблем оÑтати и након пада режима. Једини начин за поÑÑ‚-режимÑко превазилажење тог проблема јеÑте поÑтизање Ñвеобухватног компромиÑа оÑновних друштвених и политичких чинилаца. О томе Ñам у више наврата пиÑао и ту тему нећу овдје даље образлагати)
Значи, диктатор Тинпот (према Винтробовој клаÑификацији), који је најближи нашем примјеру, уÑпоÑтавља тип диктатуре која Ñе у литератури чеÑто назива и клептократÑким режимима. Клептократија је, по дефиницији – владавина лопова. ОÑновни мотив клептократÑких режима је пуњење ÑопÑтвених џепова и нуђење уÑлуга грађанима у минималној мјери, тј. оноликој колика је довољна за опÑтанак на влаÑти. ОÑим МаркоÑа, кога Ñмо поменули, домаћем Ñлучају Ñу блиÑки клаÑични примјери Мобутуа (бивши Заир) и нигеријÑког генерала Ðбаче. За ову двојицу Ñе тврди да Ñу уÑпјели да приÑвоје више од 5 милијарди долара ÑиÑтематÑким пљачкањем националних реÑурÑа. Ðе знам поÑтоје ли прецизни подаци о домаћем Ñлучају, али Ñам Ñигуран да прилично заоÑтаје за овом двојицом шампиона:)
Како је циљ клептократÑког режима пуњење џепова које не диже “превелику прашину”, он Ñе у том ÑмиÑлу Ñлужи ÑопÑтвеним пријатељима и пријатељима пријатеља којима допушта да учеÑтвују у подјели плијена. Та подјела плијена може да буде директна, али и индиректна: додјела радних мјеÑта у јавном Ñектору, новчане донације, пореÑке повлаÑтице, итд. Заправо, у политолошкој литератури Ñе кориÑти термин патримонијализам, или нео-патримонијализам, како би Ñе окарактериÑала ова врÑта режима. Државна имовина Ñе третира као приватно влаÑништво и кориÑти Ñе за ÑопÑтвене потребе, као и за потребе ограниченог броја пријатеља (и кумова).
(Хм, звуче ли ми помало познато Ñве ове Ñтвари, Ñва ова теорија?)
Perfektni koliko su ti jake ideje vidi se po krajnosti u koju bježiš a tako omiljenu crnogorkim wannabe intelektualcima.
Ko i ovlaš pročita tvoje postove odmah primjeti da ti u stvari pričaš o sebi samome. Pogotovo kada udariš eleboracije o oblicima nacionalizma i nacizma. Ta mržnja koju posjeduješ mora negdje izaći, kao i sada, i od tuda tvoje projekcija i virtuelna logoreja. S obzirom da si i sam svjestan svog siromaštva duha ti obrađuješ tuđe tekstove, upodobljavaš ih našoj stvarnosti i čuvaš u svom specijalnom folderu gdje čekaju da ugledaju svjetla dana i sve nas prosvjetliš, ali avaj.
Kada bih prihvatio tvoju praznu priču i krenuo tom šupljom stazom. Samo bi presipali iz šupljeg u prazno. Čemu to? Ja želim o suštini a ti za to nemaš kapacitet. Ja ne govorim o ovima što su dvadeset godina na vlasti, ja dajem odgovor zašto su toliko na vlasti. Na koncu, dok je tebe i sličnih oni ne trebaju za nju ni da brinu.
Ладимире, злато – које је на овим интернетÑким проÑторима познатије као “Увце” – зар Ñи заиÑта помиÑлио да ћу Ñе Ñ Ñ‚Ð¾Ð±Ð¾Ð¼ упуштати у неке приче и одговарати на твоја вријеђања? Ðко Ñи тако помиÑлио, грдно Ñи Ñе преварио, њежни Ñтворе. Као што Ñам поменуо у претходном коментару, у Ñваком друштву поÑтоји бар понеки шпијунчић који никога не оптерећује али и кога нико у друштву не ферма, он непреÑтано трчкара око тих људи и у тим приликама углавном Ñе Ñаплиће и пада, кад Ñе воде озбиљни разговори и оно у изузетним приликама покуша нешто да каже, али увијек оÑтане непримијећено (између оÑталог и зато што никада не уÑпије да изнеÑе никакав Ñтав), од њега Ñе за кафанÑким Ñтолом међу друштвом виде Ñамо огромне и лијепо обликоване уши (профеÑионална деформација).
Зар Ñи заиÑта помиÑлио да ћу одговарати на твоје увреде и тако ди давати на значају, Ñимпатично Увце? Твоји капацитети Ñу пропорционални твојој улози коју Ñам малоприје опиÑао и ти Ñи ми Ñамо поÑлужио (као и обично) као погодно ÑредÑтво за изношење неких Ñтавова о политичкој Ñитуацији. Тако ће да буде и у овом коментару.
Дакле, као што Ñам поменуо у претходном коментару, пад диктаторÑког режима неће ријешити Ñве проблеме, али ће Ñвакако предÑтављати први корак к њиховом превазилажењу. ÐажалоÑÑ‚, и код неких утицајних друштвених и политичких кругова који нијеÑу ÑаÑтавни дио режима доминира мишљење да би добар дио тих проблема, прије Ñвега друштвена подијељеноÑÑ‚, могао да буде ријешен наÑилном аÑимилацијом дијела Ñтановништва. МиÑлим да би таква Ñтратегија била погубна, из више аÑпеката поÑматрано. Као што Ñам наглаÑио Ñкоро на једном другом медију, увијек је било оних који Ñу, на Ñвим Ñтранама, били Ñпремни да продају “вјеру за вечеру”, увијек је овдје било проÑтора за поткупљивање (о тим Ñтварима прецизне информације може да нам презентира гоÑподин Увце), али тако добијени резултати Ñу, обично, кратког даха и неÑтабилни.
УмјеÑто оваквих промашених Ñтратегија, а у циљу не Ñамо демократизације већ и очувања мира на овим проÑторима, миÑлим да би у поÑÑ‚-ђукановићевÑком периоду (који ће такође карактериÑати подијељеноÑÑ‚ у друштву, прије Ñвега национална), морало да Ñе приÑтупи поÑтизању ÑуштинÑких компромиÑа између оÑновних политичких чинилаца. Ти компромиÑи, по мом мишљењу, Ñе не би првенÑтвено одноÑили на нека формална питања, као што Ñу државни Ñимболи, итд, већ на ÑуштинÑка, као што је питање људÑких права, права на Ñлободу, права на имовину. Свакој заједници мора да буде дозвољено да Ñлободно развија Ñвоје легитимне интереÑе.
Оног тренутка када држава, као резултат тих ÑуштинÑких компромиÑа, почне да иÑпуњава обавезе друштвеног уговора (што Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð¿Ñ€ÐµÐ¼Ð° огромном дијелу популације не чини), када Ñе Ñтворе уÑлови да Ñви грађани, без обзира на националноÑÑ‚ и вјерÑку припадноÑÑ‚, оÑјете да држава штити њихова природна права – тада ће Ñе Ñтворити уÑлови да таква држава буде од Ñвих поштована (док је љубав, ипак, Ñубјективно оÑјећање које Ñе од појединаца не може захтијевати). Самим тим и друштвена подијељеноÑÑ‚ би Ñе временом ублажила или поÑтала нешто што не угрожава егзиÑтенцију грађана.
(Сада је тренутак за економÑко-пропагандне поруке и уобичајену интервенцију Увцета, након којих ћу можда још понешто изнијети о диктаторÑкој природи режима и путевима демократизације друштва у поÑÑ‚-ђукановићевÑком периоду).
Gospodo,
Meni je veoma teško polemisati sa kritičarima ako se njihova kritika odnosi na mene lično; ako se bave mojim psihološkim profilom, dijagnosticiraju me, seciraju, ili što ja znam što ne, a ne bave se samom suštinom teksta. Ja bih volio da kritičari pokušaju opvrgnuti neke od teza iz samog texta. Onda bih ja branio svoje-oni svoje, a čitaoci bi donijeli zaključak. Ovako…
No, da pokušam odgovoriti kako znam i (ne)umijem:
@Biljana Koprivica
Na moju, više bih rekao žalost nego sreću, sve mi je odavno jasno. Ali u tekstu sam sebi pripusujem neznavenost. Čak i onda kada su se sukobili jadan i grdan, i kada su mnogi “moje opcije” nasjeli, izjavio sam za “TV B92”, na veoma sugestivno pitanje, sledeće:
“Nije to nikakav sukob prodemokratskog i crnogorskog dijela DPS sa prosrpskim i antidemokratskim; već sukob interesa, novca, moći – političke i svake druge. I jedni i drugi bi Crnu Goru proglasili Islamskom džamahirijom u tom cilju.”
@Danilo Stojanović
Predpostavljam da ste psiholog po struci. To predpostavljam a ne sumnjam da ste patriota. I to veliki. Vidim i da puno čitate. Samo ne znam da li cijele knjige ili samo napamet učite citate?! Tu vam ne mogu i neću parirati. Ali mogu i hoću kada budete osporavili nešto konkretno iz texta kojeg napišem a koji budete komentarisali. Normalno, ako takav komentar bude imao smisla.
Volio bih da mi je za orgazmatičnu sreću dovoljno da mašem zastavom, slušam himnu (čas ovu – čas onu), borim se za crkvu ne vjerujući u Boga… Ali, meni je sreća u nečem drugom; bavljenju sportom, vikend (kao ovaj) na moru (ili planini), uživanju u prirodi, provod sa uskim krugom prijatelja, slušanje rock ili blues muzike umjesto himne… A orgazmatično zadovoljstvo doživljam samo u tri situacije; u krevetu sa ženom ili ženama, kada glisam jedreći na dasci, ili kada oštro i brzo skijam na snijegu.
@Maša
Ne znam engleski. Savjetnike i prevodioce nemam pa ne znam što ste napisali.
@Lado Tajović
Skoro ste me na jednom portalu, koji predpostavljam odgovara Vašim nazorima, prozvali da sam dio «opozicione internet policije». Zbog čega? Zbog samo jednog kratkog, istina fenomenalnog citata(ne mislioca, filozofa, književnika – već običnog internet komentatora) kojim sam se suprastavio nadugačkoj i naširokoj analizi tog našeg vrlog novinarskog, «nezavisnog» analitičara a koji zna što treba da radi opozicija i koji se «veoma trudi» da pomogne toj i takvoj opoziciji. A citat je:
«Opozicija je gubila prije jer je bila procrnogorska danas gubi jer je prosrpska narodna sloga je izgubila jer je bila srpskocrnogorska a dps dobija zato što? Ima li ko odgovor na ovo pitanje»
Posejdon(nick)
Upravo mi ličite na internet policajca. Mislim da Vi upošte nemate stav. Policajci, pa vjerovatno i internet, obično nemaju stava o bilo čemu, samu su tu da «održavaju red» i izvršavaju naredjenja.
Zahvaljujem na komentarima.
Show must go on! Ne propustiše priliku Ma$a the MNE legend, V.B. Ilić (čl. karta SDPS br 007), i uvaženi komentator gosn Stojanović da stanu na branik otadžbine iziritirani Zippovim pesimizmom. Sve im takni osim otadžbine (I Mila & Ranka).
Pitam se sve češće – što bi ovoliki domobrani činili da nije situacija ovako alarmantna pa moraju da provode noći i dane na straži. Kako bi i od čega živjeli?
Perfektni, oko vrijeđanja, hvala Bogu pa ljudi umiju da čitaju. U tvom slučaju se nekad i to čini uzaludnim. Ti znaš odlično da se ja ne bakćem tobom odavno. Siguran sam da i to imaš u svojoj arhivi. Samo reci, da li si ikada napisao nešto svoje, koliko čuvaš tekstova u svom folderu kojima po potrebi zasipaš internet stranice i upravo škodiš onome za šta se navodno boriš obesmišljavajući sve i izazivajući kod ljudi podsmjeh. Da ne govorim o ovim ‘tvojima’, ovo pod navodnicima jer su više moji nego tvoji, i šta oni o tvom pregalaštvu misle. Eto da ne bude kao u slučaju Don Manuela i Sove kad sam im rekao da će ih ‘gazda’ uskoro staviti u taj koš koji mene pokušavaju, mada je to nekima ‘krunski’ dokaz da sam upravo to. Nego uvijek će se naći neki sprej i fotoaparat za još koji primjer fašizma i nacizma na krševitom Balkanu, jel? Zato, kolega sretno, ne bih te više ja zadržavao. Ipak smanji malo doživljaj, previše si komičan i groteksan.
Zippe, ‘koji predpostavljam odgovara Vašim nazorima’. Koji su moji nazori? Jesam li gdje govorio o njima? Jer kako velite ‘Policajci, pa vjerovatno i internet, obično nemaju stava o bilo čemu, samu su tu da «održavaju red» i izvršavaju naredjenja.’ Na blogu zvanom ‘DNMN’ se kreirala takva politika, ne sjećam se da vam je smetala. Po sopstvenom priznanju i kroz nikove kreatora tog bloga je rečeno da nekog i lažno napadaju da bi ga skrenuli na njihov ‘kurs’. Zato im je Filip Kovačević jedan dan nije valjao a drugi je bio odličan, jedan dan ‘profiterov potparol’ i sl. bla, bla, bla…, a sjutra okosnica bojkota. Zato im je Medojević bio čas dobar, čas loš a čas i zao. Jel’ ovo istina? Zar vam ne zvuči smiješno? To su vam bili borci za ‘vašu’ stvar. Zato ‘ovi’ vladaju ovoliko jer dok ‘vi’ pohvatate sve moguće ‘udbaše’ ne osta niko da ‘vas’ podrži. A i ko će kad su svi udbaši. I kako da tzv. opozicija pobijedi kad je dovoljno samo citirati šta su ‘bjelokošuljaši’ jedni o drugima govorili. Sve ‘udbaš’ do udbaša’. Ko da im vjeruje? Kao što sam i jednom rekao gospođi Radošević da je u Srbiji prelomna tačka otpora bila kada su se dogovorili da se time niko neće služiti i ko prvi se toga dohvati biće okarakterisan kao takav. Ovdje nema spremnost niko to da uradi, nego kada je Vanja Ćalović o tome govorila svi su je dočekali na nož, jer Bože moj o čemu bi vi i ekipa pričali. Ko su ‘udarnici’ ovakvog načina komuniciranja? Zna se, a eto od sada i vi. U ovome leži odgovor i zašto crnogorski inelektualci ne žele da se bakću sa svim ovim.
Nego, Zippe glavno pitanje je zašto vi pristajete na tu igru, zašto se time služite. Ne umijete bolje, ne znate bolje ili šta? Svako ima pravo na svoj stav i svako ima pravo na kritiku tog stava kao i ovaj drugi pravo da ga brani. Sve drugo je skretanje koje upravo odgovara tima koje spominjete. Ako krenemo tako, ja za čas mogu ‘poudbašiti’ sve vas iz tzv. «opozicione internet policije» i to mnogo bolje i mnogo efektnije. Čemu? Ja sam jednom ‘opozicionaru’ preveo sa italijanskog tekst i rekao da ne piše ono šta on tvrdi. I šta ja ‘udbaš’ jer vidim on ‘opozicionar’ jer to ne treba da se vidi. Treba li toliko dno da udarimo da kao ‘neki’ časne ljude koji nažalost nijesu živi denunciramo? Jesu li to te ‘perjanice’ koje će da nas spasu? Opozicija gubi jer je gubitnička, jer se grčevitije, drži istih dvadeset godina za svoje pozicije, nego sama vlast. Crnoj Gori trebaju novi ljudi, nove ideje bez personifikovanja,frustracija i ovih što bi da posipaju narod ‘praškovima’ pa da se vidi ko je vjera a ko ne. Ne boriš se protiv ideje, nego za ideju. To je ono što razlikuje mene i vas.
Ovo je u početku bila kao igra, zabava i razbijanje dokolice sa ljudima koji misle da su njihovi komentari toliko bitni da se, ej!? čak i UDBA, bavi time. Igranje sa nečijim neznanjem, negacijama samih sebe i sopstvenih priča. Sa likovima kao ‘perfektni’ koji obnevidiše od silnih prekucavanja tekstova, proučavanja… ali sve više i smara a i tužno je. Ko ovo čita, ljudi moji? Rekli su mi prije dvije godine obrati pažnju na komentare i od tada ne mogu da vjerujem. Isti par ljudi na nekoliko mjesta vrti iste priče i vata ‘udbaše’, šaptače’, ‘žbire’ i ostale utvare, neko bi pomislio da se radi o nekom vrlo bitnom simpozijumu gdje odlučuje o našim sudbinama, a ne o običnim internet razgovorima. Jedini izuzeci su Milovan i Vladimir ali gle čuda ne žive u Crnoj Gori. Mada ‘perfektni’ sigurno ima sve zabilježeno i jednog dana će to štampati u dvadestetak tomova svoje internet sage. Uh. Strašno!
P. S. Moj komentar na ‘portal analitika’ je redigovan, ne automatski nego od strane nekog iz njihovog uredništva i moje reagovanje zbog toga je objavljeno, tako da je donekle izgubio i smisao. Uostalom možete i sami primjetiti na kome mjestu je kraćen.
Neon napisa 24 Oct.2010 u 23.42 sata, da je V.B.Ilic (cl. karta SDPS br.oo7) ! Razmislao sam kako da mu odgovorim, kad se sjetih sta je nekada zborio Vojvod Drasko:
“Nema toga ko s’ ne boji cega,
da nicega, ano svoga hlada.
Oni straha drugoga nemmahu
do od zbirah i do od spijunah,
od njih svako u Mletke* drhtase.
Kad dva zbore stogod na ulicu,
treci uho obrne te slusa,
pa onaj cas trci sudnicima,
kazi ono sto oni zborahu
i popridaj stogod i pogladi.
———————————
Tu ne bjese nijednoga cojka
jedan drugog koji ne drzase,
za tajnoga zbira i spijuna.
Neone, ne popridavaj brojeve mome imenu i prezimenu, da bi ostali u “ljubavi” u kojoj smo bili.
@Lado Tajovic
Vi opet o svemu, samo ne o tekstu. Koja teza u tekstu je izmisljena, lazna, krivo predstavljena?
Gdje sam ja nekad pominjao zadovoljstvo ovakvom trenutnom opozijom ili nekom strankom iz nje?
U jedno sam siguran. Ovo je potpuno stetocinska, nelustrirana, nedomkratska, nesmijenjena i nesmjenjiva vlast: ogrezla u kriminalu, korupciji i nepotizmu, koja drzi sve mehanizme u svojim rukama. Od novca do kompletnog drzavnog aparata i svih sluzbi u njemu.
Vracate se komentarom na DNMN i moja tamosnja javljanja. Ima li tamo nesto da sam napisao neprincipijelno, nesto sto odudara od mojih stavova koje iznosim ovdje ili bilo gdje drugdje? Pominjete Vanju Calovic, MANS. Upravo tamo sam razapet od jednog “novog nicka”(?), veoma pismenog i veoma upucenog, zbog moje nedvosmislene podrske radu MANS I Vanje Calovic te konstatacije da su isti doprinijeli vise demokratizaciji drustva i otkrivanju afera nego sva opozicija zajedno. Slicno je sa PZP-om i Medojsem Medojevicem. Kazem/pisem im, da mi se kod njih mnogo sto ne dopada ali da ne zasluzuju takvu medijsku satanizaciju. Pogotovo iz razloga sto ih vec dovoljno satanizuju provladini mediji i istaknuti medijski specijalci, sto je meni znak da ipak mozda negdje zadiru u sustinu problema, uprkos vim njihovim lutanjima, greskama, “sveznanju”, eksponiranosti Medojevica…
Lado, Vi ste “ pravili ime” tamo, na racun polemike i sukoba sa Ratkom Knezevicem koga je DNMN jedno vrijeme podrzavao. Za razliku od Vas, poslije prvog njegovog pojavljivanja, napisao sam sto mislim o njemu i njegovom pojavljivanju “u cilju demokratizacije drustva”, i koji mogu biti njegovi motivi. A kako je dosao iz istog “demokratsko-poslovnog kosa” iz kojeg je i njegov kum, i iz slicnog “biznis” okruzenja, nagadjao sam i motive. I izgleda pogodio. Tako da mi je taj “gospodin” uzvratio takvim uvredama, da one nijesu za stampu, cak ni prostaku poput mene. Tu sam zavrsio svu polemiku sa njim, poslije prve i jedine polemike i to mu javno dao do znanja. Ali, avaj. Tip me malo poslije toga poziva za prijatelja na “facebook” na koji inace imam samo profil a na koji se skoro nikada ne prijavljujem. Normalno, odbijam prijateljstvo sa takvim ljudima, iako prihvatim neka od potpuno nepoznatih, anonimnih osoba. O tome ne pisem(ovo mi je prvi put), niti se vise osvrcem na njega, dok Vi pravite “lik i djelo” na racun sukoba sa tamo nekim Ratkom Knezevicem!
I najzad, volio bih da cujem Vas stav da bih eventualno mogao mogao polemisati sa Vama. Ovako, niti znam za sto se zalazete, niti znam na sto se Vasa kritika na moj tekst ili tekstove odnosi, jer Vi to nikada ne konkretizujete. A u price radi price, ili “radi povecanja broja komentara kako bih dao znacaj tekstu” ne ulazim.
Ето, пошто је Увце обавило Ñвоју “племениту” дужноÑÑ‚, пролило још мало отрова, извријеђало и подметнуло, изнијећу још понешто о друштвеним одноÑима након пада диктатуре. Ðо, прије тога, Ñамо да наглаÑим да ја појма немам о задацима које је Увце добило од Ñвојих шефова, на кога треба да обрати нарочиту пажњу, у коликој мјери, итд. Увце је фигура која је на овим проÑторима мени значајна колико и онаj неÑрећни појединац кога Ñам опиÑао у претходним коментарима. Трагикомичан је његов покушај подметања и уношења збрке, како би Ñе обеÑмиÑлио мој диÑкурÑ. Мене увеÑељава када Ñе, ÑаÑвим Ñлучајно, Увце Ñамо ода, као лице које Ñе из профеÑионалних разлога Ñвукуд шуња, и обавјештава ме о томе шта наводно о мом прегалаштву миÑле ови “моји”:)
Увце подÑјећа на неке његове интервенције на Ñајтовима, али Ñе ја Ñадржина тих интервенција уопште не Ñјећам, јер Увце, као што рекох, никада није изноÑило никакве Ñтавове. Једино чега Ñе Ñјећам је да Ñам већ давно Ñтекао утиÑак да је главна аÑпирација овог удбашког њушкала да Ñе некако домогне позадине црногорÑког Диктатора, како би у њој пронашао Ñвој природни хабитуÑ. То је Увцетов ÑмиÑао живота; но, како је Милова позадина заÑад недоÑтижна, Увце Ñе већ поодавно задовољава позадинама Б категорије, тј. Милових поÑилних. Он повремено Ñкокне до тих жељених објеката, добро Ñе увуче у њих, понекад Ñе намаже кремама које тамо нађе па Ñе Ñунча, каткад унутра нешто и прочита, одгледа неки филм, понекад пронађе и друштво за Ñпорт. ПоÑљедњи примјер Увцетовог увлачења Ñмо имали, по његовом ÑопÑтвеном признању, на порталу “Ðналитика”, али нешто није ишло како треба, Увцетова миÑија није Ñхваћена од надлежних, Увце Ñе увредило… Много хте(л)о, много започе(л)о…
Као што рекох, не бих Ñе уопште обазирао на пиÑанију и улогу овог Ñимпатичног момчета, да оно не предÑтавља погодно ÑредÑтво за изношење неких мојих теза. Дакле:
Илузорно је очекивати да Ñе до демократизације може доћи нечијом наÑилном аÑимилацијом, нереално је миÑлити да је управо таква аÑимилација одраз нечијег “Ñазријевања”, а управо Ñе диÑÐºÑƒÑ€Ñ “државотвораца” заÑнива на тим лажним премиÑама. Треба коначно Ñхватити да држава, заправо, треба да предÑтавља Ñкуп различитих интереÑа појединаца који је наÑтањују.
Уколико држава није у Ñтању, или не жели, да иÑпуњава обавезе друштвеног уговора (као што Ñам у многим приликама понављао), онда Ñу јако мале могућноÑти да она може опÑтати на дуже Ñтазе. Бојим Ñе да заÑтупници црногорÑке незавиÑноÑти не размишљају довољно о овим Ñтварима, а када буду почели да Ñхватају, можда ће бити каÑно. Они нијеÑу ÑвјеÑни да би даље инÑиÑтирање на тзв. дукљанÑкој идеологији (тј. на диÑкриминацији других националних заједница) на крају могло да доведе до неÑтанка држве.
ПоÑтоје примјери вишенационалних држава, као што је ова, које функционишу. Можда би и црногорÑка држава могла да профункционише након одлаÑка диктаторÑког режима, али Ñамо након уÑпоÑтављања ÑуштинÑких компромиÑа политичких чинилаца и елита које Ñам назначио у претходном коментару. Пут аÑимилације, оÑим тога што је недемократÑки и неморалан је – по мом дубоком увјерењу – нереалан.
@ ZIPP
Nijesam psiholog. Jesam patriota – ako se pod tim podrazumjeva ljubav prema svojoj domovini (u pozitivnim smislu – jer od toga nemam ama bas nikakve koristi, posebno sto su “patrijoti” toliko izblamirali ovaj pojam, da je postalo opasno i pomenuti ga). Citam puno, ali ne pamtim citate. Samo znam gdje da nadjem prave kada mi to zatreba. Znam da imate otpor prema citatima – ali zaista nemam mnogo izbora. Ja bih mogao neku veliku misao da napisem kao svoju – mnogi bi povjerovali da sam “genije” (jer ne citaju, a i kada citaju, ne razumiju). Ja na to gledam prakticno. Ako je neko nesto lijepo i istinito izrekao zasto to prepricavati i svojatati? Vazno je da je citat u kontekstu tj. da je primjenjiv na temu o kojoj se govori. Vrlo cesto citat moze da objasni vise nego citav tekst.
Mislim da ni jednom rijecju nijesam osporavao vase tvrdnje – one su sve tacne. Ja sam osporavao vas stav (tj. vase vrijednosne sudove) – koji je veoma pristrasan. I, isuvise mracan da bi bio istinit. Jednostavno htio sam da kazem da bi neki ljubitelj Vlade, ili veci optimista od vas, mogao da napise i iznese isto toliko “istinitih” tvrdnji – s drugim predznakom. I zavrsili bi, kao po po pravilu, u beskrajnoj raspravi ciji su argumenti tacniji? I jedni i drugi bi istovremeno grijesili, i bili u pravu, – zavisi od tacke gledista. I ja sam jednostavno ukazao da je vasa tacka gledista samo jedna od mnogih mogucih. A ako postoji vise tacnih tvrdnji o istoj stvari, nijedna – sama po sebi – ne moze biti istina. Jer istina je samo jedna jedina.
Osim toga vi zbog vaseg drveta (licnog nezadovoljstva i bola), ne vidite sumu (stvarnost). Najveca prepreka izmedju nas i istine (i Boga) smo “mi” sami. Zato sam i citirao kineskog pjesnika.
Bojim se da (kao P.S.) ne krenem da pisem “meksikansku TV seriju””, ali, mozda je ipak pozeljno da objasnim moj stav – koji jos uvijek evolvira – ne iskljucujem da ce mi se u buducnosti ukazati neko novo vidjenje i otkriti neko novo znacenje u pogledu ovoga o cemu diskutujemo. Vjerujem da ce se moji vidici prosiriti – jer sam otvoren za misljenja drugih, i drugacija misljenja (ako “piju vodu” – odnosno, ako ih osjecam ih kao ispravna – nazalost ja to ne osjecam u pogledu vasih misljenja). Samim tim mozda cu korigovati moje danasnje vidjenje. Jer traganje za smislom je otvoreni projekat, bas kao i zivot.
Dakle, smatram da je svaki nacionalizam “Pad” – sa pozicije covijeka – na nesto daleko manje i nepozeljnije. Zasto je nama prece da budemo Srbi ili Crnogorci od toga da budemno ljudi? Jer radjamo se kao ljudi i umjesto da slijedimo onu maksimu Gorkoga “Covijek kako to gordo zvuci” – mi to zamjenjujemo sa nakaznim nacionalizmom. Nacionalizam (svaki) je bolest. Ko god je svijet zarazio s tom idejom ucino je mnogo zla covjecanstvu.
O ovome bi se mogla (i trebala) napisati knjiga, pa da skratim. Smatram da dok god mi ovdje razgovaramo sa nivoa nacionalizma – nikada se necemo dogovoriti. Jer, kao sto Einstein rece (evo mene sa citatima): “Ne mozemo rijesiti probleme koristeci se istim nacinom misljenja koji smo koristili kada smo ih napravili (stvarali)”(“We can't solve problems by using the same kind of thinking we used when we created them.”).
A mi zivimo u istoj drzavi, i u nasem zajdnickom interesu je da ta drzava bude sto uspjesnija, radi boljeg zivota svih nas. Ako nam je to zajednicki interes – a trebao bi da bude – onda dogovor mozemo postici samo sa nivoa covijeka (ljuskosti). Jer, kada te cijenim kao covijeka, i prilazim kao drugom, ravnopravnom, covijeku, moci cemo da komuniciramo na istom nivou. I necu te smatrati za neprijatelja. Dok, sa aspekta nacionalizma – svako ko ne misli kao mi (nasa nacija, crkva, partija itd.) je neprijatelj. Uzajamni strah i mrznja mogu samo da nas i dalje razdvajaju – jedino ljubav moze da spaja. Dakle, dajte da se uzdignemo iznad nasih razlika i pogresnih vjerovanja. Svi znamo da je situacija u CG losa, ali je daleko bolja od one u okruzenju (zasto to nikada ne pomenete?). I moze, i treba da bude daleko bolja. A to zavisi od svih nas. E, sada nije dovoljno da ja to znam i osjecam. Potrebno je da to shvate i drugi. A posebno oni koji CG ne dozivlajvaju kao svoju drzavu – iako su njeni gradjani?
S druge strane, mozda je prorodno sto mnogi zele da “padnu” u nacionalizam ili religiju (stado).Tesko je hodati uspravno – i sam.
Pitanje za vas: Da li smatrate da vasim pisanjem i opsesivnim fokusom na lose (crne) strane pomazete tim ljudima da zavole, ili da jos vise mrze svoju drzavu? Ne trazim da lazete i krijete cinjenice – ali nemojte da na jeftin nacin opavdavate jednog tragicno zbludjelog P.S.-a & co. jer vi se pojavljujete (iako sam siguran da to nijeste) kao neko ko podrzava njihove pogresne stavove i daje im opravdanja da jos snaznije nasrnu na nezavisnu CG.
A sto se tice CG – njoj treba vise vremena da postane zemlja o koji i vi, i ja, sanjamo. Nemojte da pomazete onima koji bi htjeli da joj oduzmu – ponovo – to dragocjeno vrijeme.
A CG -a ce biti kakvi mi budemo – bolja ako budemo bolji ljudi – losija kao ostanemo na ovome dje smo sada.
P.S. Ako vec ne mozete, ili necete, da pomognete da se stvari u CG pobiljsaju onda je najbolje da se sto vise skijate … ili, jos bolje, budite orgazmicni. Seks je uzvisen za one koji vole, ali i najveci neprijatelj za one koji mrze -ljude. Nemojte tako javno da izrazavate vas stav prema seksu, pazite se da vas neko ne prokune zbog tih aktivnosti.
@ Neon
Grijesite.
Za blago cara Radovana,
znaju samo MUDRI&LUDI, neko trazi srecu u tudjoj i svojoj nesreci, neko u bogastvu , zdravlju, zderanju&lokanju i sexu, ali je najveca sreca SLAVNIH,
Zippa SLAVIMO ka`pravednika,
koji ka`Sokrat po cijeni zivota, ispija chashu ZUCHI&OTROVA, samo da ne bude dio ZLA koje dominira baLJkanskom regijom.
Da se ANDJELI organizuju, po MAFIJASHKIM PRINCIPIMA,
DOBRO BI POBIJEDILO ZLO I MRZHNJU,
a Zippa bi imjesto GABRIJELA-CHIBRILA proglasili za FORMENA ili CHERMANA ANDHJELA, ali nema tih CVIKERA, koje su toliko TAMNE,
da se ne moze sagledat TMUSHA I DUBINA NASHEG POSRNUCA na moralnom, etichkom i ljudskom planu ,
ali slijepcima objashnjavat ljepotu boja DUGE,
je SIZIFOV POSAO,
jer POTAMKINOVA SELA&GRADOVI, vishe privlache one, kojima Bog dade OCHI, da sa njima nishta ne vide, dade im sluh da nishta ne chuju, i jezik da zbore i nishta ne kazu.
UZIVAJ U SVOJOJ SLAVI ZIPPE,
i za vrijeme zemaljskog i nebeskog zivota,
jer tvoja borba protiv TRULIH KOMPROMISA, daje i nama volju za ZIVOT I BORBU.
Neka bude shto biti ne moze …
Evo ja sam jutros vrlo pozitivan, jer sam se upravo vratio iz Novog Sada. A kome tamo onako lijepe zene ne uljepsaju zivot, za toga nema srece…
Pominjem zene ovako eksplicitno jer se u komentarima uglavnom pojavljuju muskarci – nadgornjavaju se, alfa muzjaci, prave se pametni, dokazuju i sepure (sve se ovo cesto i na mene samog odnosi). Ali nama treba mudrih, inteligentnih imamo i previse. Treba kanalisati svu ovu energiju, svu pamet prosutu (a neupitnu) usmjeriti u pravom smjeru. Mi uglavnom lutamo, i dok ne uvidimo sta je rezon koji nas vodi naprijed (a bez prelazenja preko leseva, dakle iskljucivo principijelno), dok ne prebolimo djecije bolesti, vrtjecemo se u nasim zacaranim krugovima.
Stojanovic je na tragu ove price u posljednjem komentaru, ali i on mora da pecne P.S., a pritom tendenciozno tumaci Zippove motive. Pokusajmo da pretpostavimo svima dobre namjere, pa da se zapitamo kako dalje. Sto se mene tice, najprostije receno, stvari stoje ovako:
1. Sve je tacno sto Zipp pise.
2. Vlast (nepromjenjiva) u Crnoj Gori je ocigledna manifestacija podanickog, malogradjanskog mentaliteta ogranicenih dometa.
3. I obrnuto.
4. Stvari ce se najlakse promijeniti ako se bude krenulo od vrha, gdje to ne znaci murta umjesto kurte vec sustinska promjena sistema.
(Mi uglavnom padamo na br. 4, cime dokazujemo br. 2.)
5. Sustinska promjena sistema podrazumijeva najmanje: temeljitu reformu DB-like sluzbi, uz civilnu kontrolu i otvaranje postojecih dosijea; lustraciju i suocavanje s prosloscu; ispitivanje porijekla kapitala; nacionalno pomirenje.
6. Promjena sistema, ako i bude spora i nesavrsena, znaci: dokaz narodu da vlast i sluzbe nisu omnipotentni, vec smjenjivi; primjer ponasanja (vrijednosnog sistema) narodu sa vrha piramide (ovo podrazumijeva ulaganje u kulturu, drzavni univerzitet, itd.); sansu za neke druge, nove ljude; itd.
7. Jedini smisleni (prvi) korak na ovom putu jeste sveobuhvatni bojkot institucija zarobljenog sistema (od strane opozicije), kao i ekonomski bojkot od strane naroda svih onih kafica, restorana, butika i prodavnica za koje znamo da drze ljudi neposredno povezani sa vlascu.
Eto, sigurno sam nesto zaboravio, ali pokusao sam da budem sazet. Neki ce reci da sam idealista i nerealan, a ja cu ponovo odgovoriti rijecima Martina Lutera Kinga: “Budimo realni, trazimo nemoguce!”. Jer samo ako sebi budemo visoko postavljali ljestvicu, a ne zadovoljavali se prosjekom, ici cemo napred.
Pozdrav svima, i prosetajte se do Novog Sada 😉
Od ovoga poslednjega, (ne daj Boze da bude poslednji), komentara postovanog gospodina Danila Stojanovica, mozemo vise nauciti nego od svih ovih drugih prica i pricica. Cestitamo Vam na finim savjetima koje bi trebali da svi prihvatimo. Ovaj put cu ja dodati samo ovo: Covjek je onaj koji pobijedi samoga sebe. Budimo ljudi i postujmo jedni druge. Zelim da navedem i latinski nacin promisljana: “CORRIGE PRARTERIUM, PRAESENE REGE, CERNE FUTURUM.” U prevodu: Ispravljaj proslo, upravljaj sadasnjim i gledaj na buducnost. Zivjeli!
Da ponovim, moje pohvale se odnose na komentar Danila Stojanovica kojega je postavio 25 Oct. 2010 u 10.14 sati.
@Neone, ne popridavaj brojeve mome imenu i prezimenu, da bi ostali u “ljubavi” u kojoj smo bili.
V.B.Iliću, ja to i održavam staru “ljubav” na tragu one tvoje o razotkrivanju reportera bez granica na TVCG i odbijanju pojedinaca da se imanom i prezimenom predstave, prije nego iznesu stav 🙂
A o hrabrosti 007… slažem se da je malo takvih ko ti što se, sve sa srednjim imenom, predstavljaju u odbrani zvaničnih stavova Prve familije. Veliko je junaštvo za to potrebno!
@Stojanović, razuvjerili bi ste me da griješim kada bih od vas bar jednom čuo komentar koji nije u harmoniji sa “državoborcima” iz okruženja Prve familije.
Zippe,
‘Vi opet o svemu, samo ne o tekstu’
Koliko se sjećam vi ste mene nešto pitali i ja vam odgovorio.
Kažete ‘Vracate se komentarom na DNMN i moja tamosnja javljanja.’ Ja sam govorio o tzv. opozicionoj internet policiji koji iz ovih ili onih razloga i upravo na ‘udbaški način’ denuncira ljude bez i jednog dokaza zanemarujući stavove i odbijajući ljude da o bilo čemu polemišu. Ko to radi? Rekao sam ‘Zna se, a eto od sada i vi’.
‘dok Vi pravite “lik i djelo” na racun sukoba sa tamo nekim Ratkom Knezevicem’
Gdje sam ja pominjao Ratka Kneževića i još pravio ‘lik i djelo’!?
‘I najzad, volio bih da cujem Vas stav da bih eventualno mogao mogao polemisati sa Vama.’
O čemu? Vi ste pitali i dat vam je odgovor. Ljudi moji, vi ili ste gledali previše skupštine ili se previše uživite pa mislite da je ovo stvarno neka ‘javna scena’ gdje je bitnije poentiranje od suštine, gdje je politikanstvo sve a ostalo su sitnice.
Blog DNMN je jedan od mnogih udaraca crnogorskoj opoziciji, taj način komuniciranja, taj nivo je doveo tamo gdje je. Jednostavno se to sve primilo na pojednice koji ne mogu od toga da pobjegnu. Nebitan sam ja u svemu hoćete li ili ne mene karakterisati kao ovog ili onog baš me briga, pa i sam pristajem i pristajao sam na tu ulogu. Ništa lakše. Radi se o jednom trendu, trendu gušenja svakog razmišljanja, ideje. Radi se da je počelo ljude više strah reći bilo šta od tzv. opozicionara nego od same vlasti, što je svojevrstan apsurd. Hoćete da se mladi uključe, hoćete da se intelektualci uključe… ne date im. Ne daju im Medojevići, Perovići, Radulovići… ne daju im indikatore i ostali praškovi… Zato postajemo generalno kao društvo ‘tabula rasa’ i bez stava i bez ideje, jer su nam ovi sa ‘idejom’ gonili majku majčinu…
Na kraju da opet pomenem ‘perfektnog’ i da mu dam priliku da iznese svoje političke stavove i recepte jer se on stvarno uživio da je ovo skupština do te mjere da me već zabrinjava.
Radi se o jednom trendu, trendu gušenja svakog razmišljanja, ideje. Radi se da je počelo ljude više strah reći bilo šta od tzv. opozicionara nego od same vlasti, što je svojevrstan apsurd. Hoćete da se mladi uključe, hoćete da se intelektualci uključe… ne date im. Ne daju im Medojevići, Perovići, Radulovići… ne daju im indikatore i ostali praškovi… Zato postajemo generalno kao društvo ‘tabula rasa’ i bez stava i bez ideje, jer su nam ovi sa ‘idejom’ gonili majku majčinu
E,o ovom bi se trebalo polemisati…
Procitavsi vas tekst u kojem dadoste presijek dogadjaja u ovih proteklih dvadeset godina, sada kada je mir i rata nema, a ni Jezde, ni Anta, ni Milosevica, a evo uskoro nece biti ni Mila, meni nije jasno, sta zapravo Vama Zipp-e nedostaje u zivotu? Koliko sam shvatila radite, idete na skijanje, i na more, slusate jazz i druzite se. Cak se i redovno seksate. Ako uz sve to sto imate, a i ako vas i zdravlje dobro sluzi, zasto ste nezadovoljni? Sve ovo pitam, jer mi nije jasno iz vaseg sumornog teksta, koliko godina imate? To je veoma bitno, jer ako nastavite da zivite u stalnom iscekivanju svjetlosti na kraju tunela, bojim se da ce vam zivot proci kao i Penelopi.Nego Vi lijepo jos koliko sjutra krenite da uzivate u zivotu. Radujte se suncu, poljubite zenu, kupite joj cvijet. Vidite koliko je malo covjeku potrebno da bude sretan;- Samo da ode do Novog Sada… Zivot je lijep Zipp i ne treba ga trositi na razmisljanje o nemoralnim vladarima. Nijesu oni vrijedni vaseg postenja.
Svako dobro Vam zelim.
Ево, уграбио Ñам мало времена како бих прокоментариÑао ове најновије Ладове Ñтавове (хм – “Ñтавове”? – прејака ријеч за Лада).
Што Ñе мене тиче, увијек Ñам Ñа задовољÑтвом на неким порталима размјењивао мишљења Ñ Ñ€Ð°Ð·Ð½Ð¸Ð¼ појединцима о природи домаћег режима, као и о пожељним Ñтратегијама опозиционог дјеловања. Ðикада нијеÑам претендовао једноумље, ÑвјеÑтан да Ñе чеÑто кроз дијалог неиÑтомишљеника рађају неке интереÑантне идеје. (Рецимо, чеÑто Ñам Ñа Зипом или, рецимо, Ðедовићем имао оштре раÑправе око разних питања; ми Ñмо неиÑтомишљеници око неких Ñтвари, али ми је драго што имамо блиÑке погледе око природе режима и око путева који воде његовој Ñмјени; Ñлична иÑкуÑтва Ñам имао и Ñ Ð½ÐµÐºÐ¸Ð¼ другим коментаторима). Ðикада нијеÑам намјеравао да Ñвојим Ñтавовима било којем опозиционо оријентиÑаном појединцу утјерујем” Ñтрах шта ће рећи” (нити је тако било), а циљ ми је био и да Ñе “млади укључе”. Значи, Ладо изноÑи неиÑтине, бар што Ñе мог Ñлучаја тиче.
Ладо иÑправно примјећује да “Ñвако има право на Ñвој Ñтав и Ñвако има право на критику тог Ñтава као и овај други да га брани”. Ја Ñам, рецимо, овдје изнио један Ñвој Ñтав о природи режима, пожељној опозиционој Ñтратегији и путевима демократизације друштва. Као и обично, Ñвој Ñтав Ñам покушао да поткријепим примјерима, доказима, и уопште оним што Ñматрам да је ваљана аргументација.
Ру чему Ñе ÑаÑтоји Ладова критика тог Ñтава? У томе што каже да претјерујем (ок, то је његово мишљење), а затим почиње да ме вријеђа. Каже да Ñе у мојим поÑтовима не може пронаћи ÑмиÑао (не знам због чега, ште у њима није јаÑно?), иÑмијава ме, омаловажава, каже да немам капацитета, да Ñам Ñиромашан духом, да у Ñвојим текÑтовима пројектујем мржњу коју поÑједујем, да никада нијеÑам напиÑао ништа Ñвоје, да изазивам код људи подÑмијех.
Добро, на онима који Ñу пратили моје текÑтове је да процијене у коликој мјери Ñу иÑправне ове Ладове оцјене, а ја Ñам у претходним коментарима изнио мишљење о Ладовој улози на овим виртуелним проÑторима и његовим аÑпирацијама.
Ðамјера ми је била наглаÑим да Ñвојим интервенцијама желим управо да подÑтакнем размишљање и рађање идеја код појединаца (ма колико то претенциозно звучало), укључивање младих и интелектуалаца. Понекад понављам дјелове неких Ñвојих коментара на разним медијима (а те коментаре не чувам у фолдерима, нажалоÑÑ‚), јер управо желим да инÑиÑтирам на таквом укључивању појединаца. Међутим, ја у ту Ñврху не могу да предÑтављам режим онаквим какав није. Зарад некаквог наводног укључивања “неодлучних” и оних који не глаÑају, ја не могу да Ñе поÑветим шминкању режима, његовом поиÑтовјећивању Ñ Ñ€Ð°Ð·Ð½Ð¸Ð¼ транзиционим друштвима. Јер он такав није, он је ипак изузетак. ИÑтина Ñе мора рећи, ма колико болна та иÑтина некоме изгледала, и Ñамо Ñе на тим оÑновама може кренути ка демократизацији. Мени би најмилије и најлакше било када би и овдје, као у неким демократÑким државама, влаÑÑ‚ и опозиција могле да раÑправљају прије Ñвега о неким економÑким параметрима, о макроекономÑкој ÑтабилноÑти, буџету, трговинÑком и платном биланÑу, итд. Ðаравно, влаÑÑ‚ и опозиција и Ñада раÑправљају о тим Ñтварима, али Ñве док Ñитуација буде онаква какву Ñам опиÑао у претходним коментарима, та раÑправа ће предÑтављати Ñамо Ñимулацију политичког дјеловања, Ñимулацију демократије. Овдје је потребно промијенити оквир, и за то нијеÑу потребне никакве револуције, већ миÑлим да је иÑправан пут онај који Ñам назначио у претходним коментарима.
Interesantno je koliko se cesto pogresno tumaci, a ponekad i zlobno imputira, kako su ljudi koji kritikuju – nesretni, nezadovoljni, frustrirani… Ovo drugo je, naravno, na fonu one premijerove retorike koja, tendenciozno, jedino objasnjenje za kritiku nalazi u licnoj neostvarenosti kriticara, koja dakle proizvodi zuc.
A stvarnost je upravo potpuno drugacija. Mislim da Filip Kovacevic trenutno pise na temu pobunjenika-hedonista (ovo prvo, a mozda i drugo, u kamijevskom smislu). Znajuci Zippa, kroz tekstove i inace, a i polazeci od sebe licno, ovdje se radi iskljucivo o nemogucnosti da kreirate sopstveni, izolovani mikrokosmos (u kom caruje drugarstvo) ukoliko ne postoji odgovarajuci socijalni i politicki kontekst. Ja zelim da vjerujem da se tu radi o osjecaju za (ne)pravdu, o ljubavi za druge ljude i, uostalom, za citav svijet. I to onda objasnjava i hedonizam, na koji i Magdalena i drugi ukazuju, a koji je cinjenica. (A Zipp neka me ispravi ako grijesim.)
Evo jedne, donekle adekvatne, misli vodilje iz Kamijevog ‘Pobunjenog covjeka’: “The rebel undoubtedly demands a certain degree of freedom for himself; but in no case, if he is consistent, does he demand the right to destroy the existence and the freedom of others. He humiliates no one. The freedom he claims, he claims for all; the freedom he refuses, he forbids everyone to enjoy. He is not only the slave against the master, but also man against the world of master and slave.”
@Magdalena i ostali koji slično tumačite tekst.
Vidim da ste Vi, a i još neki, u mom tekstu vidjeli moju duboku ličnu nesreću, dok sam ja u njemo pobrojao samo mali dio obećanja, laži i opravdanja koja su sve nas pratila ovih 20 i kusur godina. I stalnog iščekivanja i obećavanja pravljenja predpostavki za srećnu budućnost svih nas.
U svom tom haosu ja živim i pokušavam da živim svoj život. Spolja gledano, taj lični život živim jačim, sadržajnijim i punijim tempom od velike većine sugradjana. Sva nametnuta ograničenja da život živim punim plućima, tiču se kako mene, tako moje porodice, društva, čitave zajednice. Ja ne mogu imati ni doživjeti i doživljavati apsolutnu sreću, ako oko sebe vidim toliko jada, bijede i nesreće.
Kao kod većine, sreća je subjektivan osjećaj. Svako je pravi ili doživljava na svoj način. U tom “pravljenju” sreće, kako lične tako opšte, želim da mi se ne uskraćuju predpostavke za nju. Da svačija sreća zavisi od njega lično, a ne od lošeg ambijenta u kom živimo. Ambijent rata, mržnje, neizvjesnosti, forsiranja stalnih podjela nije dobar ambijent za sreću. Ambijent laži i stalnih prevara, bar približno jednakih šansi za sve, takodje.
Kao i ambijent bezpravne države, korupcije, mita, organizovanog kriminala, nepotizma…
Izvinjavam se Zipp-u na miješanju. Htio sam samo da iskoristim ubačenu loptu u 16 da priupitam Magdalenu:
Da li je dovoljno da u ovom času Zippu i svima koji misle kao on, nedostaje 20 godina života koje su mu pojeli Đukanovići, Bulatovići, Miloševići i njihovi banditosi, pa da se zbog toga loše osjećaju?
Što mislite Magdalena, imamo li pravo da tražimo od onih koji su direktno ili indirektno odgovorni za ubistva naših najbližih zato što su radili svoj posao (Slavoljub Šćekić, Duško Jovanović, Srđan Vojičić…), brojne ratne zločine, privredni kriminal, pljačkašku privatizaciju… da budu adekvatno nagrađeni za svoj minuli rad?
Zipp,
apsolutna sreca ne postoji, to ne zaboravite, pa je stoga uzaludno ocekivati je, a jos uzaludnije, traziti je…Kazete da oko sebe vidite bijedu i nesrecu(nazalost svi je vidimo) i da zbog toga ne mozete biti apsolutno srecni, pa vas pitam: “Sta vi konkretno cinite da umanjite bijedu i nesrecu tim ljudima? Da li ste ikada organizovali kakvu humanitarnu akciju za te ljude, da li ste platili nekom siromasnom uceniku knjige, ili neku predplatu, recimo godisnju na prevoz, ili marendu? Ja jesam i to stalno cinim sto me jako cini srecnom i ako je sreca relativan pojam… Upoznala sam zene u brdima crnogorskim i hercegovackim, obicne, siromasne, sto jos ni struju u svojim bijednim kucicama nemaju, a rekle su mi da su srecne. Dok je istovremeno u Podgorici gospodja koja ima pedeset pari cipela, uzasno nesrecna sto ih nema jos vise. Sve je stvar mentaliteta, vaspitanja, morala, ali i prilagodljivosti, ali za to nam nije kriva nemoralna, mafijaska vlada,(protiv koje sam svom mojom dusom i srcem), jer korupcija, mito, nepotizam i sve ostalo sto ste nabrojali, je trend svakog drustva u tranziciji, pa ga tako nijesmo mogli ni mi izbjeci, taman da ste vi kao ocito veoma posten i moralan covjek, ili ja hedonista, kako me nazva Nedovic, na vlasti, jer protiv vecine, manjina nema sanse da se bori protiv podivljale stihije.
Zato sam i komentarisala vas tekst, jer mi se ucinio kao tekst ocajnika koji place nad sudbinom koja nas je zadesila. I sad mi pade na pamet jos jedno pitanje za vas: da li ste ikada vidjeli gladno dijete u Crnoj Gori? Ja nijesam, ali u Africi jesam na hiljade. I zamislite, nikada nijesu ni culi za mobilni telefon, a nasa djeca…Mozda bi trebali poceti nase promjene od njih.
А ево како Диктатор данас, с урођеном му скромношћу, најављује наставак своје доминације:
“Da opozicija odlučuje, ne bi vladali ni ja, ni DPS. Uprkos tome, zajedno sa DPS i koalicionim partnerima obavljam vlast u Crnoj Gori. Tako će, vjerujem na vašu žalost, biti još zadugo. Sve dok budete u takvoj zabludi jedno je sigurno – Demokratska partija socijalista će zajedno sa svojim koalicionim partnerima pobjeđivati na izborima”.
А овако Диктатор, не обраћајући пажњу на разна “трућања неостварених личности”, говори о “стварним разлозима” изборних пораза опозиције:
“Onda biste sigurno došli do zaključka o ozbiljnoj političkoj inferiornosti i programskoj nedostatnosti, zbog čega iz godine u godinu gubite podršku birača” (има ли икакве разлике између “логике” Диктатора и “ставова” Увцета, питам се ја?):)
У томе је, дакле, штос? На једној страни су супериорни, и зато они побјеђују већ 20 година, и побјеђиваће још 50, а на другој инфериорни! И некомпетентни.
Како се баш заломи тој несрећној опозицији да у тој подјели кадрова сви ти инфериорни људи закуцају на њихова врата, док сви ови супериорни одабраше власт? То ми баш нешто и није логично, не одговара неким статистичким законитостима – али ко хаје за статистику у овој земљи чуда! Овдје понекад не важе ни закони физике!
Можда сам ја заиста све погријешио у својим анализама, можда заиста европски политичари треба да се угледају на ове домаће Супермене, како би пронашли рецепт за вјечиту власт!
Хајде да сви ставимо шарене наочари на очи и да углас запојемо: “Живио монтенегрински режим Супермена! Живио Мило!”
‘Ајмо сад као они обесправљени радници каад им се послије штрајкова исплаћује заостала плата, сви углас: “Мило! Мило! Мило! Мило! Мило!”
Ркако Ñе не оÑврнути и на предузетничко умијеће наших Супермена? Је ли Ñе икада на овим проÑторима родио неко Ñ Ñ‚Ð°ÐºÐ¾ префињеним њухом за бизниÑ? Је ли икада неко од ТранÑформерÑа промашио неку инвеÑтицију? Има понеко од наÑ, инфериорних и некомпетентних, који ипак понешто разумије о економији, али му Ñе и поред тога дешавало да промаши неку инвеÑтицију или да Ñе опече на Берзи. Ðли наши Супермени – не богами! Све што Ñу додиривали ти феномени у злато Ñе претварало, миÑлим да Ñу разни бјелоÑвјетÑки Сороши од њих учили тајне предузетништва и финанÑија! Сигуран Ñам да домаћи Голден БојÑи хоће да покажу да Ñу у равни афричких шампиона – Мобутуа и генерала Ðбаче.
Тако и треба кад Ñу тако паметни, даровити у Ñупериорни! Све им Ñе позлатило! Ðема Ñумње да ће након одлаÑка у пензију домаће легенде да учеÑтвују на конференцијама широм Ñвијета, типа: “Како Ñам зарадио прво милионче” и Ñл.
Ðавали народе! ОÑтало је још довољно примјерака шарених цвикера марке “ТранÑформерÑи”! Уживајте у виртуелној ÑтварноÑти и Ñимулацијама демократије! С њима на очима Ñвијет је другачији, интереÑантнији: “… тамо Ñу куће од чоколаде, прозори Ñу од мармеладе, тамо Ñвако ради оно шта хоће…”
Magdalena,postovana!
Nece ovi crnogorski(I ina gospoda)vitezovi da vam kazu,ali ja cu vam reci:Do suza ste me nasmijali!Sad razmisljam gdje da smjestim gosn.Zipp-a,na liniji izmedju siromasnih brdjanki i skorojevickih gospoja!Aferim!
“Da opozicija odlučuje, ne bi vladali ni ja, ni DPS. Uprkos tome, zajedno sa DPS i koalicionim partnerima obavljam vlast u Crnoj Gori. Tako će, vjerujem na vašu žalost, biti još zadugo. Sve dok budete u takvoj zabludi jedno je sigurno – Demokratska partija socijalista će zajedno sa svojim koalicionim partnerima pobjeđivati na izborima”.
@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@
Perfekt,
Dok ne poshaljesh one OPOZICIONARE pred ZRCALO,
da se suoche sa UVODJENJEM VIZA ZA BIOGRAD; DA NECE BITI BRASHNA, I DA NAS NECE BITI BREZ SESTRE SRBIJE,
i da pljuju po OGLEDALU dok ne zamrache svoj lik, ili ojdu u ZASLUZENU peMziju, ili na MUGIJEVU DEPONIJU,
oni ce puvat MILU&Co, u JEDRA I SH…. ,
zar ne SHVATASH CHOVJECHE BOZIJI,
da svakog poshtenog chovjeka HVATA STRAH OD LAZOVA, koji danas PLJUJU, a shjutra LIZU,
sa njima ja ni u CRKVUnebi uljega,
a iz nJIHOVIH RUKU LJESHNIK NEBI UZEO,
ONI SU NAJBOLJA GARANCIJA MILU,
DA CE VJECHNO VLADAT.
Svaki LAZOV sa dva prsta OBRAZA,
bi boravio pod nekom PONJAVOM, i nebi narodu na ochi izlazio,
a ONI SE SHEPURE PRED KAMERAMA.
Razmisli dobro,
MILO JE U PRAVU, sa ONAKVOM OPOZICIJOM niko nece u SVIJETLU BUDUCNOST,
jer ONA JOSH ZIVI U SRDNJI VIJEK I BROJI KRVNA ZRNCA, ENTITET ; KOMITET, NACIJE I DUGE INDETITESKE PREOKUPACIJE.
Ono šta je karakteristično za Zipp-a i mnoge internet komentatore je ta ‘bitnost’ koju sami sebi pridaju tako svojstvena ljudima sa ovih prostora. To davanje sebi značaja da ih ‘prate’ i da su ‘praćeni’ čini sve rasprave ne crnogorskim web prostorima dosadnim i suvoparnim. Što je najčudnije je sama činjenica da su svi svjesni, da generalno takva vrsta polemike samo šteti, ali ta neka ljenost, bezidejnost a i tako primamljiva ‘sanja’ da ste stvarno, može bit’, neki ‘disident’ & remetilački faktor učini da je najlakše pobjeći u tu krajnost i poslužiti se tim ‘oružjem. Tako ako neko stvarno prati i nagleda sve to, vjerovatno i izvještaju kaže ‘Šefe, sve je pod kontrolom, samo čitam oni sve sami’
Nego, Zipp je poznat po tome što teško razlikuje neke pojave i pojmove. Nisam siguran da on zna šta znači ‘stav’ pošto ih on rijetko iznosi a još rjeđe je spreman da ih brani. Njegovo pisanje se svodi na opise nekih njegovih doživljaja, naravno svi su do jednog sumorni i depresivni i nije čudo što ga ljudi doživljavaju kao čovjeka koji živi negdje u Zagoriču, na nekoj vjetrometini, u nekoj daščanoj kolibici bez struje i vode, gdje eto, ponekad uključi svoj stari ruski kompjuter na akumulator, ogrije ruke iznad svijeće i podjeli sa nama svoja razmišljanja.
Ovdje ljudi inače miješaju pojam ‘propaganda’, ‘agitprop’ sa ‘UDBA’ ‘žbiri’ i ostali. Da li vam je stvarno jasno šta ko tu radi i ko koje mjesto zauzima ili se bacate izrazima kako vam padne na pamet? Jer, ovo prvo i vi sami radite pa… A ima i nešto što bi se moglo nazvati ‘dogovoreno polemisanje’ čega u Crnoj Gori ima i previše. To vam je kada neko ukrade milion, a njegovo konkurent mora da ga napada zbog toga, oni se dogovore da ga ovaj napada da je uzeo dva. Tako ovaj dokazuje da nije ukrao ‘sporni’ milion i njegovi mu očigledno vjeruju, a ovaj drugi dokazuje da je ukrao onaj milion i plus jedan i njegovi mu vjeruju jer ako ne laže za onaj prvi i ovaj je drugi vjerovatan. Svi zadovoljni. Svako i dalje na svojim mjestima. Tako je prošle godine mjesecima slično trajala jedna smiješna polemika koje je sve obesmislila da se na kraju nije znalo ni o čemu se polemisalo. Naravno ukoliko posumnjate u ove druge za osnaženje njihovih navoda i njih samih uputno je koristiti već dobro poznati vokabular, tako piše u uputstvu. Imam ga, naravno…
Naposletku, Zipp je iskren i ovo su stvarno njegovi pogledi i uvijek će biti, sad što nijesu u potunom skladu… eh, nego da ja opet ne dajem psihološke profile ljudima. Jednostavno ljudi su ovdje zaboravili na pozitivnu energiju i da je to ono što pokreće. Zato je LSCG imao uspjeha devedesetih, zato svako personifikovanje tog uspjeha je pogrešno, jer je to bio jedan pokret, jedna inekcija pozitivne energije u koju je sebe utkao svako ko je bio njen dio. Zato nije bilo ni jednog incidenta, nijedne uvrede sa naše strane. Nego kako pjesnik reče ‘ko bijahu oni divi, koji su nam snage dali, koji su nas naprijed zvali, to bijahu ideali’ a ovdje više ideje ne stanuju, niti nose ovakve pjesme. Zipp-u i ekipi milija je ‘svakidašnja jadikovka’.
P. S. Naravno na kraju da spomenem i ‘perfektnog’ i da mu pružim priliku za još jednu ‘tiradu’, vidim, krenulo ga je.
@Magdelena
Znam da ne postoji apsolutna sreća. Ali sada skrenuti raspravu na filozofiranje o sreći, nemam volje. Niti je to tema. Niti sam filozof.
Konkretno, nijesam uradio mnogo da pomognem ljudima. Ali se trudim. Makar da im ne odmognem.
Svoje humanitarne akcije ne bih nabrajao. A bilo ih je. Od dječačkog učestvovanja u spasilačkoj ekipi u zemljotresu koja je prva stigla u najviše stradalo selo Limljanje, do donacija „Crvenom krstu“, kada sam još vjerovao u njega. Ili dočeku i zbrinjavanju izbjeglica iz Trebinja(dijela njih u svojoj kući), te čuvanja istih svojim životom.
Gladna djeca u Africi, ratovi i bolesti u svijetu me svakako tangiraju. Ali nijesam toliko „širok“, moćan, bogat da bih tu što mogao promijeniti.
O tome da je ovo kod nas „karakteristično za sva društva u tranziciji“- kako kažete/pravdate, upravo sam pisao. Mada ta tranzicija previše dugo traje, bar ja mislim. Upravo juče, premijer reče, parafraziram ga:
„Privatizacija je uradjena veom dobro, ali plaćamo strukturalne cehove nastale u vremenu socijalizma“. Još!
@Lado Tajović
„Praćenje, davanje bitnosti sebi, ne iznosim stav, živim negdje u Zagoriču, ruski kompjuter na akomulator, dogovoreno polemisanje, UDBA, žbiri, zaboravio na pozitivnu energiju, svakidašnja jadikovka…“
Nijesam dovoljno pametan da polemišem sa Vama. Jer uistinu, ne znam o čemu pišete. Samo znam da se nikada ne osvrćete na sam tekst. A ne pada mi napamet pisati „o uticaju vlage na pubertet komarca“.
Primjetio sam i, da ste mnogim zagonetka-ko ste u stvari? Mene to stvarno mnogo ne interesuje. Ali po „pogadjanju“ teme i način na koji vodite polemike, najbliži ste mi liku i djelu Svetozara Marovića. Možete pisati stranice a ništa ne reći. No, i to je umjetnost, kažu. Koju ja ne preferiram.
Auuuuu, mnogo smo konstruktivni.
@ Magdalena, biljana koprivica
Ne pretendujem da sam vitez, ali cu vam reci: mene bas i niste zasmijali. Jer, ako mi dozvolite, malo se kasno ukljucujete, a ipak sudite i dijelite savjete. I ja sam se nagledao razmazenih gospoja (od takvih sam i pobjegao iz Amerike), ali vjerujte da ovdje nije to po srijedi. Slazem se da je negativnost losa, ali pokusajte shvatiti da postoje situacije kad je itekako opravdana. I pokusajmo svi usmjeriti energiju na one koji su nas o jadu zabavili, a ne na Zippa, liberale i ostale koji lamentiraju, jer to nije sustina.
(Uzgred, nisam za vas rekao da ste hedonista, nego da pravilno primjecujete da Zipp to jeste.)
@ perfect stranger
A propos talenata:
http://www.pcnen.com/detail.php?module=16&news_id=200&blog_id=35
@ Lado Tajovic
Bas ne znam cime ste bili isprovocirani za ovakav posljednji nastup. Kao da ste se bas nameracili, a bez ikakvog povoda.
“Jednostavno ljudi su ovdje zaboravili na pozitivnu energiju i da je to ono što pokreće.”
Za ovo ste 100% u pravu. Ali ako zelite da budete konstruktivni, sto se niste osvrnuli na moj prvobitni post (gdje pokusavam diskusiju da skrenem sa besmislenih razmirica), nego nastavljate sa nadgornjavanjem?
I jos nesto. Mnoge ste vi stvari u pravu, i to sam vam hiljadu puta rekao. Ali je pateticno kad uzvisenim tonom sveznajuceg pripovjedaca govorite o crnogorskom simptomu velicine. Samo ga potvrdjujete. I licite na Darka Sukovica.
Zipp-a dozivljavam kao ozbiljnog,stabilnog i prozivljenog covjeka.Do suza me je nasmijao pokusaj da se njemu da savjet “kako treba biti srecan po svaku cijenu”.A da mi, iz 50 i neke…,lamentiramo:Lamentiramo ,u pravu si!
@ biljana koprivica
Ako sam vas pogresno razumio, izvinjavam se. I vjerujem da govorimo o istom, sto je dobro. Pozdrav!
Zipp je odgovorio onako kako najbolje umije i pored pretjeranosti tu je izražena i njegova povodljivost ali… nevermind. Kako ubijediti crnogorske ‘opozicionare’ da se isto ne mjeri kvantitetom nego kvalitetom? Avaj, nego ja bih preporučio Zipp-u za početak bar jednom dnevno a poslije može i rjeđe, mene uvijek oraspoloži. Jeste da ima problema sa engleskim ali;
http://www.youtube.com/watch?v=1loyjm4SOa0
Some things in life are bad,
They can really make you mad,
Other things just make you swear and curse,
When you're chewing life's gristle,
Don't grumble,
Give a whistle
And this'll help things turn out for the best.
And…
Always look on the bright side of life.
[whistle]
Always look on the light side of life.
[whistle]
…
Life's a piece of shit,
When you look at it.
Life's a laugh and death's a joke it's true.
You'll see it's all a show.
Keep ’em laughing as you go.
Just remember that the last laugh is on you.
And…
Always look on the bright side of life.
Always look on the right side of life.
C'mon people, cheer up, hajde Zipp-e,
Always look on the right side of life…
(Come on guys, cheer up!)
Always look on the bright side of life…
Always look on the bright side of life…
(Worse things happen at sea, you know.)
Always look on the bright side of life…
(I mean – what have you got to lose?)
(You know, you come from nothing – you're going back to nothing.
What have you lost? Nothing!)
Always look on the right side of life…
Da zavrsim moje komentarisanje o nasoj svijetloj buducnosti sa izrekama nekih mislilaca. Da pocnem sa ovom na nasem jeziku: ” Iako se svaka zena mogla bolje da uda, nijedna to nije uradila.”
Quote… Unquote:
“Always laugh when you can. It is cheap medicine.”
“Every day I get up and look the Forbes list of the richest people in America. If I'm not there, I go to work.” (Robert Orben)
“Men made counterfeit money; in many cases, money makes counterfeit men.” (S.J. Harris)
“If stupidity got us into this mess, then why can't it get us out?” (Will Rogers) Etc, etc.
E neka smo se lijepo iscaskali, a sad svi na svoja radna mesta, kako na selu tako i u gradu, i da zivimo sretno i zadovoljno do kraja zivota i uzivamo u crnogorskoj idili. Ako slucajno zaskripi, uzmite kakvo sredstvo (Huxley ga je nazivao ‘soma’) i odmah ce proci.
U svetu postoji jedno carstvo,
u njemu caruje drugarstvo,
u njemu je sve lepo, u njemu je sve nezno,
u njemu se sve raduje!
P.S. Barem su saboteri jasnije pokazali svoje pravo lice.
Najzad stigoh da pogledam komentare i, bogami, prijatno sam se iznenadio. Najzad se cuju razliciti tonovi. Ipak ima nade za sve nas (nadam se da ce i ZIPP podijeliti to misljenje).
Ima puno stavova s kojima bih zelio da polemisem – ali nijesu svi jednaki po vaznosti, niti su pisci jednaki po vaznosti – iako svi, naravno, mislimo da smo najvazniji (neki su malo vise “najvazniji” kao npr. nas P.S.).
@Neone, moja jedina zivotna zelja zapravo i jeste da zivim u harmoniji – ali sa svijetom (i sa sobom naravno kao dijelom tog svijeta). Nikave druge “harmonije”, posebno politicke, me ne interesuju –zato sam vam kratko i rekao da – grijesite! I, uzgred, nikad nijesam branio/zastupao ovu Vladu – vec uvijek i iskljucivo drzavu CG. A za mene su to dva potpuno razlicita pojma.
@Vladimire – cijenim vasa razmisljanja, a jos vise vasu humanost, obrazovanje, i zelju da budete objektivni. Medjutim gdje se ne slazemo je vasa tacka 4. – tj “rusenje vrha” – ili revolucije. Naime, tu sam nalik pomalo na ZIPP-a, imam negativno misljenje o revolucijama. Sve su one “pojele svoju djecu”. Izgleda da imate dosta istomisljenika koji iskreno misle da je to jedini put? Medjutim, iskustvo ukazuje da je “lakse mijenjati vlast, nego uvodjiti (pravu) demokratiju”. Jer je taj proces uvodjenja demokratije mnogo duzi i tegobniji. Ali jedini ispravan. Zato i trazim vise vremena za CG.
Drugi razlog, ne manje vazan je, sto taj proces mora da krene od baze, a ne od vrha.
Smijesno je i pomisliti da se demokratija uvodi ukazom – sa vrha. (Ukazom se mogu pokloniti tudje crkve, i okupirati i unistiti prijateljske drzave – ali ne i uvesti demokratija). Bez obzira ko stoji na vrhu. Demokratija moze samo da se osvaja od strane ugrozenih drustvenih grupa. Da li bi u demokratskim USA – crnci i zene (I LGBT) dobili prava da su cekali na poklon Presednika i Kongresa?
Ono sto vas (i druge) pitam je: S kim zelite da zamijenite taj vrh? Sa jednom grupom opsesivnih (iz razlicitih razloga) i ostrascenih opozicionara. Sa Mandicem & co. ?
Ako je jedini cilj, i neobuzdana zelja, opozicije da preuzme vlast (a izgleda da je tako, jer su spojili potpuno suprotne krajeve politickog spektra – tj. ljevicu i krajnju desnicu) – a ne da mijenjaju politicki system i uvode demokratiju (mada su im usta puna demokratije) – onda je tu nesto veoma “trulo”.
Kako mogu gradjanski politicari i ljevicari kao sto su Medojevic i prof. Radulovic (bar tako tvrde) zajedno sa cetnickim vojvodom? I kako bi taj cudan dvojac bez kormilara vladao CG (o SNP mozemo samo da nagadjamo gdje bi zaveslao – sudeci po svemu njihov najveci cilj je da sprijece crnogorski jezik, CPC, himnu, zastavu, I tako dalje tim redom)? Jedan bi vesalo u pravcu demokratije i radnicke internacionale, a drugi u pravcu “carstva dusanova i svetosavlja”. I na sto bi licio njihov “kompromis”? Plasim se da bi ta njihova velika “opoziciona” ljubav nestala u (vladajucem) braku – kao sto se to u zivotu isuvise cesto dogadja.
Po meni (mozda i grijesim?) nece biti boljitka dok se na politickoj sceni ne sakupi dovoljan broj nezadovoljnih gradjana – kojima je stalo do ove drzave. I do buducnosti njihovog potomstva. Dakle jedina prava opozcija kolaiciji DPS & SDP moze biti samo jedna gradjanska demokratska partija za CG – sa dobrim ekonomskim i politickim programom. Nazalost, trenutno nema “vodja” takvog pokreta? Moramo da cekamo da se neko sa dovoljno kvaliteta, licnog integriteta – I mudrosti pojavi i povede borbu za zaista “bolju CG” (ali ne u “bijelim” kosuljama).
A oni kojima je vise stalo do jedne druge drzave, nece moci, u takvoj situaciji, da se svercuju u ime demokratije (naknadna pamet). Zato i ne polemisem sa P.S.-om jer on pripada ovoj grupi. Osim toga P.S. je, bez uvrede, beskrajno dosadan pisac. Nemam vremena, ni zelje, da desifrujem njegove “uvijene poruke” i “bull shit” (“proseravanje” – nije vrijedanje – postoji ozbiljna filosofska knjiga o ovom fenomenu).
Zao mi je sto vecina nije mogla da procita tekst na engleskom koji je poslao(la?) Masa. Cijenim sve ostale komentatore. Mozda je moja slabost (a mozda i prednost?) sto nikoga od vas licno ne poznajem, sto izgleda nije slucaj sa vecinom koji se ovdje pojavljuju. Zato, ponekad, sudeci samo na osnovu teksta, mozda donosim ponekada i pogresne zakljucke.
I da zavrsim sa “glavnim krivcem” ove prepiske – ZIPP-om. ZIPP-e vi ste mi simpaticni i ja zasta mislim da ste posten i dobronamjeran covijek. I lijepo pisete. Nastavite s vasim tekstovima (i s drugim aktivnostima naravno) – mada ja licno mnogo vise volim kada se ne upustate u politiku. Tu vam odmah prestaje razmisljanje i pocinjete sa vasim beskrajnim mrakom u CG – i o CG.
A ja ne volim da neko prica ruzno o onoj koju volim (salim se).
Da malo prafraziram iz one cuvene poeme o dvoje ljubavnika: Majnunu i Layla-i (iz persijanske sufi tradicije): Naime, Majnuna koji je potpuno “trsio” od ljubavi za Laylu, prijatelji su uvjeravali da je Layla ustvari jako ruzna zena – a Majnun je rekao: “Da vi imate Majnunove oci i vi bi vidjeli ljepotu Layle”
A, danas, napolju sija sunce – nazalost svakog sedmog dana y toku ovih dugih, kisnih dukljanskih zima. A ja obozavam sunce, boje i mirise Mediterana – tako da odoh da se suncam. Zasluzio sam.
Uzivam u prirodi. Mozda zato sto priroda nema ama bas nikakvo misljenje o meni, – i mojim razmisljanjima?
I protiv vase zelje, moram da zavrsim ovu dugacku pricu sa jednim citatom:
“I treba da smatramo da je izgubljen svaki dan u kojemu nijesmo bar jednom plesali. I trebamo da nazovemo svaku istinu laznom ako nije pracena sa bar jednim smijehom.”
(And we should consider every day lost on which we have not danced at least once. And we should call every truth false which was not accompanied by at least one laugh. Friedrich Nietzsche).
P.S. Pozdrav V. Ilicu – jednom od rijetkih kojima se izgleda dopada sto, i kako, pisem. Pozdravio bih i Milovana u dalekoj Danskoj (gdje nista vise nije trulo – ali gdje nema vise ni Hamleta). Medjutim, jos nijesam naucio da pisem onim “geek””- vskim, kompjuterskim pravopisom – niti tako dobro vladam staro-crnogorskim (zato sam i vatreni pobornik novog Crnogorskog jezika). Milovane, naravno salim se. Zaista srdacan pozdrav.
Eto ti na, opet moram da se ukljucujem.
Stojanovicu, covjece Boziji, gdje pise ‘revolucija’? Pa gdje ste to kod mene procitali pa mi ga stalno spocitavate? Pa vec sam vam postavljao link na moju stranicu gdje na milion mjesta citiram Kamija (‘Pobunjeni covjek’, vrlo preporucljivo stivo) koji se ubi da napravi razliku izmedju revolucije i metafizicke pobune (covjeka koji ne da da ga jasu).
Mislim da sam dovoljno rekao u tackama 5 i 6 da objasnim 4, pa ne bih previse elaborirao. I ja bih najvise volio da se sve desava demokratskim sredstvima i da vlast mijenjamo na izborima. Ali to u zarobljenom sistemu zaista nije moguce, jer nista ne funkcionise a izbori su pokradeni. I kad to shvatite, jedina opcija vam je bojkot. I upravo zato sto je to jedini smisleni, a principijelni korak napred, a niko ga iz opozicije ni ne pominje ozbiljno, ja sam se odavno odrekao te i takve opozicije. Pa vas molim da mi ni nju ne spocitavate, jer zaista necete to kod mene naci.
Pozdrav!
Poshtovani Danilo,
volim suparnike koji su zaljubljeni u isti ljepoticu CGu, koji je gledaju ZANOSNU&PRKOSNU kako vrcka kukovima, trese njedrima i obecava VRUCU VARENIKU iz obilnih grudi, nekadashnju SIROTINJSKU MAJKU,
a danas MAJKU za odabrane,
a MACEHU za NISHTE&OVE SHTO VRISHTE, bez himne i jezika i drugih neprilika.
VRCKASTA&PRCKASTA je nasha LJUBAVNICA,
ima varenike u njene GRUDI, i za one koji bi rado sisu zubima otkinuli, ali je ona shirokoGRUDA, malo PASTORKE stisne za mOOda da ne stvaraju CHUDA&REVOLUCIJE,
nego chekaju, da porastu,da SISAJU umjereno, da ne grizu SISU i proklinju mlijeko koje konzumiraju od rodjene MAJKE&MACEHE.
Ta LJEPOTICA I NASHA LJUBAVNICA je na svoju GRBACHU, natovarila 42000 drzavnih radnika&sluzbenika, i 10000 opshtinskih i 112000 peMzionera, kojima je prechi svoj PUPAK&SHUPAK od zdravlja i ljepote nashe VOLJENE VRCKALICE&PRCKALICE.
Nema toga chOJka ili kandidata, ODISEJA koji bi mogao nategnut LUK i odapet strelicu,
a da ne pushti vazduh na zadnjicu,
kad POKUSHA, da ga CGa SLUSHA, mnogo JADA, kad svi bjeze od TESHKOGA RADA.
Hiljadu joj naodimo MANA,
svakim danom stize svjeza HRANA,
lijechi se od MINULIH RANA,
a pastorci JAUCHU I PLACHU,
oce da je BACHE U MORACHU.
Srdachan pozdrav,
da je neka ZENSKA, nebi te volio kao supernika,
DANILO JE NASHA DIKA.
Gospodine Stojanovicu, zao mi je sto sam vam beskrajno dosadan, sa mojim “uvijenim pisanjem i proseravanjem”.
Vi ste za mene jako interesantan fenomen i to dobro znate!
Srdacni pozdravi!
Stojanoviću, Crna Gora je danas privatna država i ne može se o njoj razgovarati u drugom kontekstu. Ovo je feud Prve familije.
Nedović kaza;
“Barem su saboteri jasnije pokazali svoje pravo lice.”
I ostavi nas uskraćene za odgovore ko su saboteri, tu bi i pomogao bliži opis ‘pravog’ lica, da ne ostane samo ‘sumnivo’, i šta je sabotirano? Može li se sabotirati ništa? Možda i može ako krenemo u metafiziku. Ovako… ja samo mogu reći:
TATATATIRA
Lado, bas lijepo od vas da ste se javili, pozdrav!
Zahvaljujem, gospodine Nedoviću.
I drugi put, gospodine Nedoviću.
Služimo narodu, gospodine Nedoviću.
Tajovicu,
sami ste se stavili na listu, ja se nisam bavio navodjenjem imena, a nisam ni imao namjeru da vam polazem racune i zadovoljavam vas ‘prekoplotovski pogled’.
Samo istrajno, pozdrav!
gosp. Zipp, ovu djecurliju, ovog lada i vlada, molim lijepo, odstranite sa bloga, pa neka nastave svoje djecije bolesti lijeciti na za to prikladnom mjestu…da su barem zabavni, pa da im covjek i oprosti glupiranje!
Ja se u potpunosti slažem sa Magdalenom. Zato Zipp-e samo naprijed. Ali nisam ja kriv nego ovaj Nedović vazda pokvari zabavu. Jesam li ti govorio, ne sad s tim, ne sad… a on… eto… bruka.
Uh, što me nađe, što me nađe…
Magdalena, vama cmok!