UOCI SKUPSTINSKE RASPRAVE O STRATEGIJI ODBRANE

Jedna vojska, vise arsina

Crnogorska skupstina ce raspravljati o Predlogu strategije odbrane dok u parlamentu Srbije nemaju pravo na to

Uoci danasnje rasprave o Strategiji odbrane, u crnogorskom parlamentu rastu otpori prema usvajanju ovog vaznog vojnog dokumenta. Potpredsednik crnogorskog parlamenta Dragan Kujovic najavio je jos ranije da ce Savetu ministara Srbije i Crne Gore vratiti na doradu Predlog strategije odbrane drzavne zajednice, jer sadrzi odredbu o jedinstvenoj vojsci.

Kujovic je rekao da u Predlogu strategije postoji niz odredaba koje su u suprotnosti s Ustavnom poveljom.

– Formulacija iz Strategije odbrane o jedinstvenoj vojsci odudara od duha Ustavne povelje. Nije rec o jedinstvenoj, vec o zajednickoj vojsci. To je jos jedan pokazatelj da u svesti Vojske jos nista nije promenjeno – ocenio je on.

Jos ostriji je bio drugi potpredsednik crnogorskog parlamenta Rifat Rastoder, koji je rekao da dokument o strategiji odbrane drzavne zajednice „nije za usvajanje, vec za osudu”.

Cinjenicu da ce crnogorski parlament raspravljati o novoj strategiji odbrane a ne i srpski, Milorad Mircic, predsednik Odbora za odbranu i bezbednost Skupstine Srbije ocenjuje kao nelogicnu iz nekoliko razloga. Jedan je svakako i udeo u finansiranju, jer veca drzava clanica ima obavezu da izdvaja 93 odsto, u praksi i vise, sredstava vojnog budzeta. Crnogorci su iz Ustavne povelje izvukli zakljucak da kao drzava clanica unutar svog parlamenta imaju pravo da raspravljaju o novoj strategiji odbrane, a Srbija se tog prava odrice, odnosno kako kaze Mircic, manjinska vlada uzima sebi za pravo da odlucuje.

Po recima Predraga Markovica, predsednika skupstine Srbije, srpski parlament po zakonu nema pravo da raspravlja o Strategiji odbrane posto je to u nadleznosti drzavne zajednice. Stoga je on podelio predlog ovog dokumenta sefovima poslanickih grupa pre pet-sest dana, a njihove primedbe prosledice u Skupstinu SCG kako bi se o njima raspravljalo prilikom usvajanja Predloga strategije odbrane. Naravno, ako je to tacno, onda se postavlja pitanje kako crnogorskom parlamentu zakon daje to pravo. Odbor za odbranu i bezbednost srpskog parlamenta nikada nije raspravljao o vojnim pitanjima, iako Srbija finansira 94 odsto vojnog budzeta.

Do sada je bila praksa da republicki odbor za odbranu i bezbednost na svojim sednicama raspravlja iskljucivo o pitanjima iz domena rada policije i sluzbi drzavne bezbednosti, ali ne i o vojnim pitanjima.

Dodatni problem, stav je Zorana Vucinica, profesora Fakulteta za civilnu odbranu, cine i resenja Ustavne povelje, koje neprimereno potenciraju suverenitet drzava clanica u sferi vojne odbrane, ostavljajuci tako prostor za blokiranje njenog funkcionisanja.

Zato se on pita da li u ovako nepovoljnom politickom i ustavnopravnom ambijentu uopste ima smisla cak i najbolje napisana strategija odbrane kada pri tom postoji i dilema da li je Vojska SCG zaista zajednicka oruzana sila.

Jos od raspada SFRJ pre vise od deset godina nasa zemlja nije strategiju odbrane. Tadasnja strategija ONO i DSZ polazila je od polozaja drzave kao nesvrstane zemlje izmedju vojnih blokova, a to je bio koncept koji je prevazidjen vec krajem osamdesetih godina proslog veka. Tek po donosenju Ustavne povelje, stvorene su pretpostavke za izradu osnovnog dokumenta u oblasti odbrane. Nazalost, po mnogima veliku manjkavost predstavlja to sto ce jos osnovniji i vazniji dokument – strategija nacionalne bezbednosti – ostati u nadleznosti drzava clanica sto je suprotno resenjima u svim ozbiljnijim drzavama.

Nepostojanje jedinstvene bezbednosne koncepcije neminovno ce dovesti do razmimoilazenja u strateskim procenama o opasnostima koje prete. Ovakva razmimoilazenja, isticu analiticari vojnih zbivanja, vec se mogu primetiti u istupima pojedinih politicara i vojnih eksperata To se najbolje vidi i na primeru donosenja strategije odbrane. Naime, taman kad se pomislilo da ce nesuglasice biti ostavljene po strani, a rasprava o ovom dokumentu u Skupstini SCG vec zakazana, doslo je do naglog odlaganja. Isprva je objasnjenje bilo da je to zbog daktilografske greske prilikom prekucavanja. Medjutim, kasnije su poceli da isplivavaju na povrsinu ponovo komplikovani srpsko-crnogorski odnosi, koji ce, ipak, makar kad je rec o ovom vojnom dokumentu, kako nas sa najvisih mesta uveravaju, biti razreseni najkasnije do 5. jula kada je zakazana sednica parlamenta drzavne zajednice.

D. Stevanovic

Politika