Drugi dan konferencije mladih Kosova i Srbije u Bečićima

Piše: Dušan Lopušina

Vecina mehanizama za odgovornost politicara u regionu slabo funkcionise, sto politickim elitama daje mnogo veci prostor da rade ono sto je u njihovom interesu. Civilno drustvo ima gorka iskustva prilikom pokusaja da to promeni, a novinari su ograniceni okvirima uredjivackih politika, koje su zauzdane politikom uopste. Jedan od retkih mehanizama za kontrolisanje odgovornost politicara koji funkcionise je Evropska unija", rekao je Dusan Spasojevic, asistent na beogradskom Fakultetu politickih nauka, na diskusiji o odgovornosti institucija za odrzanje mira i uspostavljanje saradnje, u okviru konferencije mladih Kosova i Srbije "Links", 5. marta u Becicima.

Konferencija koju organizuju Inicijative mladih za ljudska prava sa Kosova i iz Srbije okupila je sto drustveno-politicki aktivnih mladih Kosova i Srbije, s ciljem da se pokaze da je konstruktivan dijalog Beograda i Pristine moguc i neophodan, kao i da stvori nove veze mladih koji ce takav dijalog promovisati.

"Svi dosadasnji pregovori Beograda i Pristine nisu davali rezultate, i desavalo se da medjunarodna zajednica nametne resenja. Dosadasnje pripreme predstojecih razgovora nisu bile otvorene za javnost, jedino se zna koja su nacela dijaloga – da razgovor treba obe strane da priblizi EU, da se prica bez predrasuda o statusu Kosova, da nista nije odluceno dok se svi ne sloze, da ce EU voditi proces. Peti princip je da ce rezultate razgovora javnosti pazljivo  predstaviti moderator Robert Kuper. To znaci da postoji prostor za manipulacije, a govorimo o pregovorima od kojih zavisi sudbina osam miliona ljudi na Kosovu i u Srbiji. Ako za tri meseca prestane finansijsko i politicko manipulisanje kosovskim Srbima, i ako tad vlada Kosova pristupi istinskom dijalogu sa njima i pita ih sta im je potrebno, onda ce slika dijaloga biti potpuno drugacija. Vlada Kosova dosad nije iznela plan kako integrisati kosovske Srbe", rekla je Endjeluse Morina (Engjëllushë Morina), izvrsna direktorka Kosovske inicijative za stabilnost (Iniciativa Kosovare per Stabilitet) iz Pristine.

"Politicari postupaju prema Kosovu kao prema teritoriji na kojoj nema ljudi, rukovode se samo tezom da li je Kosovo nezavisno ili ne. Mediji ne doprinose razvoju istinskog dijaloga, nema emisija gde ljudi mogu da pricaju o svakodnevnim problemima. Moramo da imamo takve medije i programe koji ce suociti ljude sa stvarnim pricama o proslosti i aktuelnim problemima, jedino tako ce i politicari poceti da se bave tim temama. Dotad nece nikad reci stvari koje im ne donose glasove", istakao je Marko Karadzic, komesar za ljudska prava Liberalno demokratske partije i doskorasnji drzavni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.

Na drugom panelu o manjinskim zajednicama na Kosovu i u Srbiji razgovarali su predstavnici Srba sa Kosova i Albanaca sa juga Srbije.

"Jug Srbije, gde je skoncetrisana albanska zajednica, je getoiziran i izolovan od ostatka zemlje. Predstavnici Vlade retko posecuju taj kraj, o kom nemaju informacija i nemaju plan za integraciju manjina, kako da se manjine osecaju kao u sopstvenoj drzavi. Koordinaciono telo za jug Srbije je veoma pasivno. U Presevu nema akademskog obrazovanja Albanaca na maternjem jeziku, a zbog nepriznavanja diploma iz Pristine, psihickog pritiska, zandarmerije koja seta ulicama dok nije ratno stanje ni stanje opasnosti, mladi odlaze odatle", naglasio je Abdula Ahmedi (Abdulla Ahmedi), koordinator kancelarije Inicijative mladih za ljudska prava u Presevu.

"U sredinama gde zive Srbi i ostali nealbanci na Kosovu postoje dve vlasti, sto otezava situaciju. Bez neke razlike, obe vlasti krse ljudska prava. Kosovski zakoni i Ustav sve lepo regulisu, ali je u praksi mnogo drugacije. Ne postuju se pravo na koriscenja jezika, slobodu kretanja, obrazovanje, na povratak manjina. Sve su to ljudi naveli kao veliki problem zasto se ne vracaju na Kosovo. Nedostatak informacija dodatno unosi konfuziju, i sto je najgore, ljudi su navikli na to da zive obespravljeni. Na mesta profesora u Gracanici dosle su poluskolovane osobe, koje nisu sa Kosova. Kad zavrse skole, deca se nigde ne uklapaju", rekla je Dragana Stanic iz Kosovske stratesko-akciona mreze iz Gracanice, koju cini 60 srpskih NVO na Kosovu.

Sef kabineta predsednika opstine Bujanovac Enis Saljihu (Enis Salihu) je naglasio da Albanci iz Presevske doline ocekuju dosta od pregovora Beograda i Pristine:

"Nedostatak investicija i razvojne strategije drze Presevsku dolinu u siromastvu, to se smatra najnerazvijenijim delom Srbije. Srbija je ulozila u izgradnju vojne baze na jugu isto koliko je ulozila za deset godina u opstine Presevo i Bujanovac. Slobodno kretanje ljudi i robe sa Kosova u Presevu suocava se sa mnogim preprekama srpskih zvanicnika koji ne priznaju dokumentaciju Kosova, sto podstice krijumcarenje. Nedostaju odgovarajuci udzbenici u skolama, ne dozvoljavaju se udzbenici iz Pristine i Tirane, a ne nude se odgovarajuce alternative".