Naučnici su pokazali da su pretraživači poput Gugla utacali na ljude i način na koji pamte.

Ljudi menjaju svoji način razmišljanja zbog fascinantnih mogućnosti pretraživača poput na primer Gugla, koji počinje da pamti umesto njih. Ukratko, ljudi više ne moraju da znaju, već samo da znaju gde mogu da saznaju, pokazali su naučnici sa Univerziteta Kolumbija.

Istraživanje predstavljeno u Sajens magazinu, sadržalo je serije eksperimenata. U jednom eksperimentu, ispitanici su dobili informacije koje je trebalo da unesu u računar. Polovini je rečeno da će računar sačuvati informaciju, dok je drugoj polovini rečeno da će biti izbrisana.

Ispitanici se nisu trudili da zapamte informaciju koja je trebalo da bude pohranjena u računar, jer su računali na to da uvek mogu da potraže informaciju. U jednom drugom eksperimentu, pokazalo se da su lako pamtili put do željene informacije i fasciklu u kojoj se nalazi, ali nju nisu pamtili.

– Rezultat je pokazao da je "gde" postalo prioritetno, dok je "šta" zaboravljeno – rekli su naučnici.

Betsi Sparou, psiholog i vođa eksperimenta, rekla je da su ljudi kada bi se suočili sa teškim pitanjem prvenstveno pomislili na kompjuter.

U skladu sa tim, manje su nam sposobnosti da se prisetino informacije, a veće su nam šanse da znamo kako da do njih dođemo.

Ona zaključuje da je internet postao naša dodatna memorija, kojoj možemo pristupiti u svako doba – arena u kojoj možemo pristupiti informaciji pohranjenoj izvan nas samih.

Istraživanje pokazuje da ljudi stvaraju simbiozu sa računarima, a kada nam je internet veza uskraćena, stanje postaje slično gubljenju prijatelja".

Gardijan/trojka.rs