U stručnoj literaturi panična stanja se opisuju kao iznenadni, bezrazložni, snažni i nesavladivi napadi straha i užasa, praćeni drhtanjem, tahikardijom, ubrzanim disanjem, gušenjem, vrtoglavicom ili nesvesticom.

Čoveku se čini da će pasti u nesvest ili da će umreti usled srčanog udara. Takav napad je vrlo dramatičan i verovatno se na njega misli kada se kaže da je panika najstrašniji doživljaj koji čovek može da doživi. Ovakvo osećanje straha se lako vezuje za situaciju u kojoj se javilo, te tako mogu da nastanu različite fobije od ulice, otvorenog prostora, zatvorenog prostora itd.

U želji da vam približimo prirodu ovog poremećaja duše, a i da ukažemo na moguću pomoć, obratili smo se psihijatru, dr Nataši Šikanić. Napomenimo da je reč o poremećaju od koga, narodski rečeno, pate normalne osobe.

Lažna uzbuna

– Panični poremećaj manifestuje se napadima panike, a u periodima bez napada, izraženim strahom od sledećeg napada. Ovaj strah od sledećeg napada, koji je praćen izbegavanjem situacija u kojima se može javiti, ključ je za dijagnostikovanje bolesti. Intenzivno doživljeni strah – panika – kod paničnog poremećaja ne javlja se kao posledica stvarne opasnosti u trenucima kada nam je život vitalno ugrožen, već je neka vrsta lažne uzbune i dolazi iz vedra neba – kaže naša sagovornica

Napad panike ima svoju emocionalnu, fizičku, saznajnu i manifestacionu komponentu. Emotivno se doživljava kao intenzivan strah i panika. Prate ga lupanje srca, nedostatak vazduha, gušenje, preznojavanje, nesvestica, vrtoglavica, drhtavica, „knedle" u stomaku ili grlu… Osoba oseća da joj je „došao kraj", da će umreti, poludeti, pasti u nesvest ili izgubiti kontrolu i na neki način izblamirati se u javnosti. Doživljaj je krajnje neprijatan, osoba zove Hitnu pomoć ili traži pomoć. Napad traje nekoliko minuta, maksimalno pola sata, a vrhunac nastupa vrlo brzo, već za nekoliko minuta. Nakon napada osoba se oseća iscrpljeno i malaksalo.

– Panični poremećaj je često praćen agorafobijom, čime se bitno smanjuje normalno funkcionisanje. Osoba se plaši vožnje autobusom, izlaska na ulicu, gužve, odlaska u supermarket, bioskop… Narušava se kvalitet života, izbegavaju se odlazak na posao i druženje, a u ekstremnim slučajevima osoba ne izlazi iz kuće, ponekad i godinama. Stanje može da komplikuje pojava depresije i alkoholizma – objašnjava dr Šikanić.

Važno rano prepoznavanje simptoma

Lečenje se sprovodi kombinovanom metodom, medikamentima i psihoterapijom, koje, statistički gledano, daju iste rezultate. Uz lekove, koji se u prvo vreme daju da bi se oboleli oslobodio simptoma, sprovodi se psihoterapija kroz koju pacijent uči kako da se konstruktivno odnosi prema bolesti. Pod nadzorom lekara, izazivaju se simptomi panike, gde se osoba navodi da ih ne posmatra u katastrofičnom svetlu – pridajući telesnim reakcijama preveliki, a samom sebi premali značaj. Pored toga, sprovodi se i relaksaciona terapija, gde pacijent uči kako da se opusti i generalno vlada sobom i svojim reakcijama.

– Kada govorimo o izlečenju, 40-50 odsto onih koji se jave na lečenje više nemaju napade panike; oko 40 odsto ima hronične napade panike, ali ne tog intenziteta i mogu da funkcionišu, a 10-20 odsto su hronično na lečenju i kod njih je panični poremećaj kombinovan s poremećajem ličnosti. Važno je što pre prepoznati simptome i obratiti se za pomoć, jer tok lečenja zavisi i od toga koliko dugo bolest već traje. Ova preporuka važi kako za obolele, tako i za lekare – upozorava Nataša.

Ljudi različito reaguju na pojavu panike. Neki se već nakon nekoliko napada javljaju lekaru. Drugi obilaze zdravstvene ustanove godinama, najčešće kardiologe i gastroenterologe pre nego što dođu na pravu adresu, a treći ne urade to nikad, gde bolest ostaje neprepoznata, naročito ako se simptomi „neutrališu" alkoholom. Ponovimo dakle još jednom da je najbolje odmah se javiti stručnjaku za dušu i ne izbegavati situacije koje provociraju napade, jer to nije dobra taktika, pošto se time bolest produbljuje. Naprotiv, postepeno suočavanje sa strahovima, nikako naglo ili odjednom, lekovito je..

Kontrolišite disanje

Ako vas uhvati panika, preporuka je da dišete mirno i kroz nos. Ubrzano disanje koje se javlja u tom trenutku samo pojačava simptome. Kada bi osoba uspela da zatvori usta, ovi bi ubrzo nestali. Nažalost, poslednja stvar koju osoba obuzeta paničnim strahom može da uradi jeste da se – smiri. Zato joj je potrebna pomoć.

Alo