Nije poznato zašto spavamo i šta san znači za našu psihu. Novo istraživanje ipak nam nešto pojašnjava.

Možda će vas iznenaditi, ali stručnjaci još uvek ne razumeju u potpunosti zašto uopšte moramo da spavamo. Zbog toga je vrlo zanimljivo novo istraživanje koje ukazuje na direktnu vezu između stvaranja dugoročne memorije i sna.

Naučnici s "Washington University School of Medicine" otkrili su grupu ćelija u mozgu vinske mušice koje kontrolišu san. Manipulacijom njihovih navika spavanja, naučnici su uspeli da stvore dugoročnu memoriju. Mušice koje su spavale uspele su da održe naučenu informaciju nekoliko dana. San im je omogućio da kratkotrajno pamćenje postane dugotrajno.

Naravno, i oni koji nisu naučnici već duže znaju da postoji veza između sna, sećanja i učenja. Svakome ko je bio neispavan jasno je do kakve zbrke u mozgu dolazi. Ovim istraživanjem potvrđena je teorija sinaptičke homeostaze, koja govori da san deluje kao filter, koji omogućava odmor sinapsa koje neprestano procesuiraju informacije dok smo budni.

Nakon sna možemo osveženi započeti novi dan. Tokom sna mozak filtrira informacije koje treba zapamtiti od onih koje treba odbaciti, i šta će poslužiti na duže staze. Eksperiment s vinskim mušicama je dokazao:

• Mušice u stimulativnom okruženju u kojem mogu puno toga da nauče imaju više sinapsa nego one koje žive u izolaciji.
• Tokom sna, broj i veličina sinapsa se smanjuje. U suštini rešava se splet koji je nastao u mozgu i omogućava novi početak u sledećem razdoblju budnosti.

trojka.rs