Možemo promeniti oblik našeg tela, usporiti znake starenja i da naučiti da kontrolišemo otkucaje srca. Ipak, kada se o plakanju radi, čini se da smo još uvek nemoćni.

Neka nova istraživanja daju odgovore na pitanja koje biološke i kulturne sile stoje iza plakanja, pokazujući da postoje različite vrste suza kao i razlike između načina na koji muškarci i žene plaču.

Žene su biološki programirane da plaču više od muškaraca. Ispod mikroskopa ćelije ženskih suznih žlezda izgledaju drugačije nego muške. Takođe, suzni kanali kod muškaraca su veći nego kod žena tako da će se ženske suze brže razliti po obrazima. "Kod muškaraca su suzni kanali kao velike cevi za vreme oluje," kaže Luan Brizendin, neuropsihijatar sa Kalifornijskog univerziteta.

Društveni uslovi dolaze do izražaja kada je u pitanju impuls zabrane plakanja, kaže Brizendin. Kada iskusimo fizički ili emotivni bol, amigdala, koja je deo limbičkog sistema ili "emotivni mozak", aktivira signale za plakanje. Ako je stimulans dovoljno veliki, energija može da putuje iz emotivnog područja u frontalni. To je trenutak kada disanje preraste u grcanje.

Muškarci obično sprovode neke mehanizme smirivanja samih sebe pre nego što pređu tu granicu plača.

"Dečacima stalno govore da ne treba da plaču: da saviju glavu, da misle o vremenu ili da skrenu pažnju na nešto drugo," kaže dr Brizendin.

Istraživanja pokazuju da testosteron pomaže podizanju praga između emocionalnog stimulansa i prolivanja suza.

Da bi svoje studente na njujorškoj Filmskoj akademiji naučio kako da plaču, profesor Glen Kalison ih podseća da razmotre činjenicu da su još od detinjstva gradili barijere koje su ih sprečavale u tome.Trik je da zamisle bol i tugu neke osobe i onda da se povežu sa preprekama koje je ta osoba sagradila da ne bi plakala, objasnio je on. Realističan način za prikazivanje suza nije da ih pustite već da pokažete borbu sa samim sobom da ne zaplačete.

"Pokušaj suzbijanja plača je poznato osećanje," kaže Kalison, direktor glumačke akademije. "Samo glumci žele da plaču."

Istraživanje suza i procesa plakanja je složeno. Postoje dve vrste suza. Nadražujuće suze pomažu da se operu oči od prašine, prljavštine i nečistoća, a emocionalne suze se stvaraju i realizuju kao odgovor na emotivne stimulanse i fizički bol. Sve suze sadrže proteine, so i hormone između ostalih supstanci, ali emocionalne suze imaju veći nivo proteina, kaže Vilijam Frej, neurolog i biohemičar.

Jedan od hormona u suzama je prolaktin, katalizator laktacije. Baš kao što pomaže u stvaranju mleka, prolaktin takođe pomaže i u stvaranju suza. Dok napune 18 godina, žene imaju 50,60% viši nivo prolaktina u krvotoku nego muškarci.

"Verujemo da je i to jedan od razloga zbog kog žene lakše zaplaču," kaže Frej.

Dosta toga je i dalje nepoznanica. Ljudi su jedina bića koja plaču emocionalne suze, što otežava istraživanje unutrašnjih mehanizama suznih žlezda. Takođe, plakanje nije lako podstaći u kontrolisanom ekperimentalnom okruženju.

Ed Vingerhots, profesor kliničke psihologije, kaže da za prikupljanje suza on ispitanicima pokazuje fotografije ljudi u raznim stanjima kriza, pokušavajući da im izmami suze empatije.

"Mi ne udaramo ljude u oči, već koristimo luk. Za prikuplkjane suza koriste se bočice i epruvete koje držimo kraj obraza ispitanika," kaže dr Vingerhots.

B92