Hrana bogata vlaknima ili celulozom pomaže da organi za varenje rade kako treba, a prema najnovijoj britanskoj studiji, tako se smanjuje rizik od bolesti srca, nekih vrsta raka i dijabetesa.

Istraživanje je obavljeno na 219.000 muškaraca i 169.000 žena u dobi od 50. do 71. godine.

Oni koji su jeli najmanje 26 grama vlakana dnevno imali su 22 posto manji rizik od smrtnosti za razliku od onih koji su jeli najmanju količinu vlakana (13 grama na dan ili manje).

Najveći uticaj na zdravlje imala su vlakna dobijena iz žitarica.

Preporučljivo je da ljudi jedu barem 14 grama vlakana na 1000 kalorija.

Celuloza ili biljno vlakno je najčešća organska materija u prirodi. Ovaj polisaharid je prisutan u svim biljkama, jer on obrazuje strukturu (vlakna) sjemena, korijena, lišća, voća… U sjemenu ili zrnu žitarica celuloza se nalazi na opni koja ga obavija: to su mekinje. U korijenu, listu i voću, celuloza je pomijesana sa biljnom strukturom. Celuloza ulazi u sastav opni biljnih ćelija, odakle i potiče njeno ime. U kombinaciji sa ligninom, ona gradi drvo. Njen molekul je sastavljen iz dugog lanca molekula glikoze, spojenih na taj način da naš pribor za varenje ne može da ga koristi.