Nema precizne dijagnoze laboratorijskih analiza krvi. Uobičajeno je da to rade specijalni aparati, u težim slučajevima ljudi – ručno.

Uzorak krvi koji lekar šalje na analizu dospeva u takozvane protočne citometre. To su automati za ćelije koji su u stanju da optički prebroje i klasifikuju hiljade ćelija u sekundi. Kod komplikovanih bolesti, ovi aparati nisu u mogućnosti da odvoje različite tipove ćelija, kaže informatičar Kristijan Vigand:

„Postoji naravno čitav niz različitih ćelija i njihovih devijacija. Uzmimo na primer leukemiju ili slične bolesti – krvne ćelije se menjaju. A automati koji su konstruisani da brzo broje veliku količinu ćelija, nisu u stanju da precizno sortiraju zdrave i bolesne ćelije. Zbog toga smo primorani da takve uzroke ručno klasifikujemo i detaljno pogledamo."

Kako analiza krvi funkcioniše?

Šef odeljenja za obradu slika i medicinsku tehniku na Fraunhofer institutu za integrisana kola u Erlangenu nalazi se pred mikroskopom. Pod objektivom – preparat kapi krvi. Dodatna ljubičasta boja važi za bela krvna zrnca – leukocite. „Stručno oko" već po mustri koja se stvorila u ovoj kapi krvi može da prepozna o kojem tipu ćelija je reč.

Za detaljnu, diferenciranu krvnu sliku koja se pravi kada postoji sumnja na infekciju, upalu ili bolesti krvi – broji se šest najvažnijih vrsta leukocita: to su limfociti, monociti i tri vrste granulocita. Hematolog, dakle stručnjak za krv i bolesti krvi, analizira 200 ćelija po uzorku krvi. Jednu za drugom, svaku pojedinačno. To je mukotrpan posao.

Nove tehnologije omogućavaju detaljniju i precizniju analizu

Zbog toga su Vigand i njegove kolege informatičari običan mikroskop „pojačali" digitalnom kamerom i ravnim monitorom. U banku podataka su „ubacili" stručno znanje o krvnim zrncima i osmislili softversko rešenje koji mikroskopske slike, upoređuju sa slikama i referentnim naučnim radovima. Rezultat je sistem koji analizira i klasifikuje leukocite i time znatno olakšava posao hematologu.

„S jedne strane skraćuje se vreme rada na uzorku, jer sistem radi automatski. On znači samo treba da stavi pločicu sa preparatom ispod mikroskopa i na kraju pročita rezultat."

Ovaj novi aparat  koji se od oktobra 2010. nalazi na tržištu zove se HEMACAM i u mogućnosti je da za 25 minuta analizira osam uzoraka krvi: „Treba reći da ni ovaj sistem nije stoprocentno precizan. I ovde se dešavaju greške. Mislim da smo dostigli kvotu od 90 odsto, a to je veoma dobro."

Analiza stručnjaka je presudna

Na kraju je ipak čovek taj koji odlučuje da li je klasifikacija bila korektna ili ne. Ako je drugačijeg mišljenja, od algoritama HEMACAM-a, on ponovo pojedinačne ćelije stavlja pod lupu i računarskih mišem ih smešta u drugu grupu – i to pre nego što se završi analiza krvi koja služi za uspostavljanje dijagnoze.

Istraživači trenutno rade na sledećoj generaciji ovih aparata koje će imati još veći kapacitet. Zahvaljujući jednoj ruci – robotu, buduću aparat će moći da analizira 200 uzoraka krvi – preko noći.

Osim toga radi se na sistemu za klasifikovanje ćelija koštane srži. Ukoliko im pođe za rukom, to bi značilo mnogo jednostavnije dijagnostifikovanje anemije i leukemije. Ovaj naučni projekat, koji traje ukupno 30 meseci, nedavno je dobio nagradu za inovacije u medicinskoj tehnici koju dodeljuje nemačko Ministarstvo za nauku i istraživanja.

DW