Parobrod Titanik nije potonuo zbog toga što je plovio prebrzo i zbog toga što je posada uočila santu leda u koju je brod udario kada je već bilo prekasno, nego zbog toga što se kormilar uspaničio i skrenuo brod u pogrešnom pravcu.

Novu verziju je ispričala Lejdi Luiz Paten, unuka drugog oficira na Titaniku, Čarlsa Lajtolera, u knjizi Good as Gold (Zlata vrijedan).

Prema navodima iz knjige, kada je uočio santu leda, prvi kapetan broda Vilijem Mardok je naredio skretanje u desno, ali je kormilar Robert Hičins pogrešno shvatio njegovu naredbu i okrenuo brod u suprotnom pravcu.

Kobna greška je odmah ispravljena, ali je, nažalost, bilo prekasno, jer je brod već udario u santu.

Uslijedila je još jedna greška – plovidba je nastavljena, zbog čega je voda još brže nadirala kroz pukotinu.

Autorkin đed, Lajtoler, je preživio katastrofu i zataškao istinu, jer se plašio da će vlasnici broda bankrotirati, a njegove kolege ostati bez posla.

Lejdi Luiz Paten je pravu istinu o tragediji Titanika čula od svoje bake kada je imala 16 godina, ali da je ona čuvana u tajnosti kako ne bi naudila reputaciji ratnog heroja – njenog djede.

"Moja majka je insistirala da priča ostane u tajnosti, međutim, četrdeset godina kasnije, kada su ona i baka već odavno umrle, shvatila sam da sam jedina osoba koja zna šta se zaista dogodilo te noći 14. aprila 1912. godine kada je Titanik potonuo", kazala je Lejdi Paten.