Na brdu Mašuk, iznad Petigorska u Stavropljskom kraju, tamo gde je u dvoboju poginuo pesnik Mihail Ljermontov, patrolira kozačko konjičko odeljenje Gorećevodske stanice.

 Doduše, samo vikendom, jer to su savremeni kozaci, zaposleni, sa porodicama, a umesto oružja, nose samo debele pletene kožne korbače.

 Ataman Gorećevodske kozačke zajednice Valerij Polmatov (42) kaže da su s Oktobarskom revolucijom i sovjetskim periodom običaji kozaka skoro uništeni, ali da se postepeno obnavljaju, pa kozaci polako ponovo nalaze svoju funkciju. Ova kozačka zajednica tako je odlučila uz dogovor sa gradonačelnikom Petigorska da čuva red i mir na Ljermontovljevim poljima.

"Ovde smo već dve godine i naše prisustvo je veoma korisno. Milicija ima samo automobile, a mi na konjima možemo gde hoćemo. Petigorsk je turističko mesto, turisti ovuda šetaju i njima je mnogo prijatnije da izađu i da vide da postoje takvi odredi koji vode računa o bezbednosti. Ima tu, naravno i egzotike. Leti, kada smo obučeni u naše tradicionalne nošnje-uniforme, vole da se sa nama slikaju", kaže Polmatov.

Za to što rade ne dobijaju nikakav novac od države, kao ni za druge aktivnosti, sve je na dobrovoljnoj osnovi. U budžetima raznih nivoa nema novca odvojenog posebno za kozačke zajednice, pa ni za ovu. "Svi smo dobrovoljci, od lokalne vlasti imamo samo moralnu podršku, ali federalne vlasti, na žalost, nemaju razumevanje za nas", kaže Polmatov.

Zbog toga su osnovali trgovinsko preduzeće kojim se finansiraju i pomažu članovima zajednice. Starije osobe dobijaju besplatne lekove, imaju besplatan gradski prevoz, pruža se pomoć porodicama sa više dece, finansiraju se sahrane, ali i svadbe ukoliko se održavaju po starim kožačkim običajima. Šivenje kozačke nošnje i uniformi takođe se finansira.

Finansira se i njihova, kozačka škola, osnovna škola u kojoj postoje dodatna nastava iz istorije kozaka, istorije pravoslavlja, kozački hor i folklor. Tu školu, odnosno dodatnu nastavu, koja ima zadatak da vaspita decu u skladu s kozačkim običajima i vrednostima, mogu da pohađaju ne samo deca kozaka, već sva koja žele.

Nedavno su, u naporu da nastave tradicije, izdali i knjige "Preporod Gorećevodske kozačke zajednice" i "Kozaci – tradicija, obredi, kalendarski praznici". Filmovi "Kozački krst" i "Sećanje" posvećeni su stradanjima kozaka u vreme revolucije i sovjetske vlasti.

Sredstvima koje zarađuje preduzeće, kao i dobrotvornim prilozima koji ulaze u budžet zajednice upravlja Savet atamana, svojevrsna vlada. A za eventualne sporove unutar zajednice odgovoran je Savet starešina, najstarijih muškaraca u zajednici.

U Stanici Gorećevodska ima oko 600 kozaka, odnosno muškaraca, jer se članovi porodica ne registruju na liste kozačkih zajednica. Ako želite ukupan broj, pomnožite puta tri ili četiri, objašnjavaju. Žene nemaju pravo glasa, i u svim "upravnim organima" su isključivo muškarci.

Valentina Šmukova peva u njihovom šestočlanom horu "Gorećevodski kozaci", ponosu zajednice. Na repertoaru su, naravno, kozačke pesme, a zbog predivnog izvođenja rado su viđeni gosti na lokalnim manifestacijama. "Pesme su deo života kozaka. Prenose se sa kolena na koleno. Kad ne pevamo, kao da smo bolesni. Nije život samo porodica i posao, čovek nešto mora da radi i za svoju dušu da život ne bi bio siv", objašnjava Šmukova.

Ataman Stavropljskog kazačkog okruga terske kozačke vojske Aleksandar Haljko je istovremeno i zamenik Komiteta Stavropljskog kraja za poslove nacionalnosti i kozaka. Navodi da u celom kraju ima 26.500 registrovanih kozaka, bez članova porodice. Po njegovim rečima, postoji saradnja sa vlašću u vidu podrške organizovanju takmičenja kozaka, sportskim klubovima, ali da se želi više. "U duši kozaka je služenje domovini, čuvanje granica, služenje vojske, posebno u elitnim jedicama", kaže Haljko.

Kozaci ne kriju da su u vreme ratova u Čečeniji ratovali kao dobrovoljci, i kako tvrde, nemajući veze sa zvaničnim federalnim snagama. Ne kriju, takođe, da se boje da bi Stavropljski kraj, koji ima 75 odsto ruskog stanovništva, uskoro mogao biti preplavljen emigrantima iz susednih kavkaskih republika, čije je stanovništvo uglavnom muslimansko.

Potpredsednik vlade Stavropljskog kraja Viktor Višinski kaže da vlast očekuje od kozaka da budu "civilizovani i da svoje patriotske funkcije zaštitnika obavljaju zajedno sa zvaničnim organima reda", odnosno milicijom. "Kada je postalo dozvoljeno, pojavili su se kozački odredi koji su počeli da se razvijaju bez određenih čvrstih pravila. Počeli su da im se pridružuju iz koristi oni koji nikada nisu imali veze s kozacima. Mi smo od toga imali više problema nego ozbiljnu podršku, zbog čega je pri predsedniku Rusije osnovan Savet za pitanja kozaka", navodi Višinski.

Po njegovim rečima, odnosi sa kozacima danas su "bolji nego što su bili juče", ali ne i idealni. "Ne želimo patriotske govore, nego da žive kao punopravni članovi građanskog društva ove teritorije, juga Rusije i Severnog Kavkaza", objašnjava Višinski.

Tvrdi da "sada više nema bojazni" da kozaci mogu da krenu u ekstremizam i da su sada na putu da "rade konstruktivno sa državnim strukturama". "Kozaci nisu agresivni, neće poći da osvajaju tuđe teritorije, ali ne žele da im se uzme što je njihovo. Uvek čuvaju svoje dvorište. Mi imamo normalan odnos prema tome. Nek rade, uzgajaju stoku, obrađuju zemlju, nema nikakvih problema", navodi Višinski.

Beta