Eksperti se nadaju da su korak bliže efikasnijem lečenju brojnih oboljenja od čira do karcinoma.

Revolucionarna saznanja belgijskih stručnjaka o strukturi gena svih bakterija koje obitavaju u ljudskoj utrobi mogla bi da pomognu u predviđanju hroničnih intestinalnih bolesti.

Neki naučnici sanjaju o slanju sonde na Mars, drugi o proučavanju morskog dna pomoću robota-podmornice, a jedan tim međunarodnih istraživača odlučio je da se "otisne" tamo gde još nijedan čovek nije "kročio" – oni su uspeli da dešifruju gene svih bakterija koje obitavaju u ljudskoj utrobi.

Možda to nije tako uzbudljivo kao istraživanje svemira ili morskih dubina, ali će detaljno proučavanje stvorenja koja žive u svakom od nas bez sumnje imati dalekosežne implikacije za ljudsko zdravlje.

Stručnjaci se nadaju da bi nova saznanja mogla da pomognu u predviđanju hroničnih intestinalnih bolesti, od čira do karcinoma.

Istraživači su dešifrovali sekvencu DNK hiljada gena bakterija koje u ogromnom broju stalno obitavaju u ljudskoj utrobi.

Ustanovljeno je da oko 1.000 različitih vrsta mikroba može da živi u utrobi zdravog čoveka i da svaka osoba u proseku u sebi ima oko 160 vrsta bakterija od kojih je većina prisutna u organizmu svih ljudi.

Proučavanje ovih bakterija je bio težak zadatak jer mnoge od njih nije moguće uzgajati van prirodnog staništa, zbog čega naučnici najviše i veruju da će njihova otkrića pomoći u boljem razumevanju ljudske biologije.

Procenjuje se da se u utrobi zdravog čoveka nalazi oko 10 triliona ćelija mikroba, što je oko 10 puta više od broja ćelija u ljudskom telu. "Gotovo se ništa ne zna o uticaju tih ‘podstanara’ na naše zdravlje", rekao je Jorun Ras sa Univerziteta "Vrije" u Briselu, jedan od članova međunarodnog tima koji je radio na tom naučnom projektu.

"Nemamo ni najmanju predstavu o tome kako funkcioniše naša utroba pošto je reč o veoma složenom ekosistemu. Mi ne znamo kako taj ekosistem funkcioniše, mada je presudan za naše zdravlje. Ne znamo kako se hrana vari niti kako koja vrsta bakterija radi", istakao je dr Ras.

Prema njegovim rečima, istovremeno su svi genomi bakterija sekvencionisani.

"To je bio ogroman napor jer je to u osnovi najobimnije sekvenciranje koje je dosad urađeno, oko 200 puta teže od sekvenciranja ljudskog genoma", objasnio je dr Ras.

Naučnici su uzeli uzorke fecesa 124 Evropljanina i analizirali njihov DNK, koristeći instrumente koji mogu brzo da dešifruju niz genetskih "slova" u svakom od molekula DNK.

"Više od 99 odsto gena u ljudskoj utrobi pripada bakterijama, što pokazuje da cela ta kohorta sadrži od 1.000 do 1.150 preovlađujućih vrsta bakterija i da svaka osoba ima najmanje 160 takvih vrsta koje deli sa drugima", naglasio je dr Džun Vang sa Biološkog instituta u Šendženu u Kini.

"Naša utroba udomljuje neverovatnu zbirku mikroba. Nijedan poznati ekosistem nije tako gusto naseljen bakterijama kao, na primer, naše debelo crevo. Iznenađujuće je koliko su naše zdravlje i rad tih mikroba povezani", istakao je dr Ras.

Prema njegovoj oceni, istraživanje, čiji su rezultati objavljeni u časopisu "Nejčer" (Nature), u tehničkom smislu bilo je kolosalan posao koji je podrazumevao istovremeno masovno skeniranje mnoštva različitih vrsta mikroba, od kojih su neki novi za nauku i nikada nisu bili proučavani.

Naučnici su koristili najsavremeniju tehologiju sekvenciranja DNK da bi sačinili mapu svih gena bakterijske flore u ljudskoj utrobi. Otkrili su oko 1.000 vrsta bakterija za koje se, kako kažu, jedva zna, a još manje šta je njihova funkcija.

Ljudska utroba je sterilna do rođenja i u prvoj godini života njena flora je podložna velikim promenama sve dok se ne ustali nakon prestanka dojenja.

Sastav flore u utrobi varira tokom ljudskog života i u zavisnosti od eventualnih bolesti.

Naučnici su sebi zadali zadatak da otkriju kako se taj sastav menja i da li postoje bitne razlike između etničkih grupa i regiona u svetu.

RTS