Engleski džentlmen, umetnički savetnik kraljice Elizabete Druge i sovjetski špijun Entoni Blant napisao je u svojoj autobiografiji da je odavanje britanskih tajni vlastima u Kremlju njegova "najveća greška u životu".

Blant je memoare završio neposredno pred smrt 1983. godine, a oni su objavljeni u četvrtak. Britanska biblioteka dobila je rukopis 1984, ali pod uslovom da budu objavljeni posle 25 godina.

Postojanje rukopisa nije bilo tajna, ali on nikada nije izašao u javnost. Sada, kada je objavljen, verovatno će razočarati istoričare jer ne sadrži nikakva senzacionalna otkrića.

Umetnički kritičar Brajan Sjuel, koji je poznavao Blanta, rekao je da je dokument razočaranje, odnosno "pokvašeni vatromet". On je objasnio da Blant zbog lošeg glasa na kome je bio nije mogao da detaljnije istraži događaje o kojima je pisao.

"Nije mogao da uđe u novinske biblioteke. Niko nije želeo da mu pomogne. Na kraju je jednostavno odustao, a šira slika nije ni izbliza igde zapisana", rekao je Sjuel za Asošijejted pres.

Novih detalja u knjizi je jako malo, ali Blant je opisao kako je bio regrutovan u sovjetsku tajnu službu.

Blant je bio ozloglašeni "četvrti čovek" u mreži Britanaca više klase koji su špijunirali za Sovjetski Savez. On, Gaj Bardžis, Kim Filbi i Donald Meklin bili su studenti na univerzitetu u Kembridžu tokom tridesetih godina prošlog veka, a u špijunažu su ušli iz idealističkih razloga, podstaknuti borbom protiv fašizma.

Blanta je regrutovao harizmatični Bardžis, koji ga je nagovorio da se ne učlanjuje u komunističku partiju, što su tada radili mnogi studenti.

Bardžis je već tada radio za sovjetsku tajnu službu, a naređenja su mu bila da se primiri i da se zaposli u britanskoj vladi.

"Gaj je bio izuzetno ubedljiva osoba i on me je uverio da bih više dobra mogao da uradim ako bih mu se priključio u poslu. Atmosfera u Kembridžu bila je izuzetno nabijena, a entuzijazam za bilo kakvu antifašističku aktivnost bio je tako veliki da sam napravio najveću grešku u životu", napisao je Blant.

Tokom Drugog svetskog rata Blant je radio za britansku vojnu tajnu službu MI5 i odavao je tajne Sovjetima. Memoari ne otkrivaju detalje njegovih špijunskih aktivnosti i ne otkrivaju imena ruskih veza.

Blant je napisao da je posle rata pokušao da ostavi špijuniranje, nastavivši karijeru istoričara umetnosti kao dvorski stručnjak za slike, što je posao koji je obavljao i za kralja Džordža Šestog i njegovu ćerku, Elizabetu Drugu.

"Istina je da sam izgubio iluzije o marksizmu, ali i Rusiji. Lično sam se nadao da više ništa neću čuti od svojih ruskih prijatelja i da ću se vratiti svom normalnom akademskom životu. Naravno, nije bilo tako jednostavno, jer je postojala činjenica da sam znao da su Gaj, Donald i Kim i dalje aktivni", napisao je Blant.

Bardžis i Mejklin su bili britanske diplomate koji su pobegli u Moskvu 1951. godine, kada im je Filbi otkrio da će Mejklin biti brzo otkriven. Blant je rekao da mu je veza iz Rusije savetovala da i on prebegne, što nije učinio.

"Bilo mi je vrlo jasno da ću radije rizikovati bilo šta u ovoj zemlji nego što ću otići u Rusiju", naveo je on.

Blant i Filbi bili su osumnjičeni da su sovjetski špijuni, ali su izbegli otkrivanje. Blant je napisao da je uspeo da iskoristi svoje veze u MI5 da bi ušao u Bardžisov stan i sklonio dokumenta koja povezuju njega i Filbija sa slučajem.

Filbi je nastavio da radi za britansku tajnu službu za inostranstvo MI6 sve do 1963. godine, kada je i on prebegao u Moskvu. Blanta je konačno otkrio Majkl Strejt, Amerikanac koga je Blant regrutovao tri decenije ranije.

Blant se poverio britanskim vlastima, ali je pomoću informacija koje je imao uspeo da ubedi nadležne da ga ne otkriju javno, tako da je zadržao svoju vitešku titulu i nastavio da radi kao kraljičin savetnik za umetnine.

On je napisao da je "naivno" verovao da priča nikada neće izaći u javnost. Tadašnji premijer Margaret Tačer javno ga je 1979. godine razotkrila kao sovjetskog špijuna, posle čega mu je oduzeta titula.

Blant je naveo da je razmišljao o samoubistvu, ali da je na kraju odlučio da bi bilo kukavički da ostavi svoju porodicu u prijatelje u "dvostrukom šoku samoubistva i otkrića koja bi usledila odmah potom".

Prema sopstvenom priznanju, utehu je posle toga našao u "viskiju i posvećenom radu".

Beta