Naše interpretacije snova mnogo su manje donkihotovska potraga za skrivenom istinom nego ono što stvarno jesu.

Mnogi noću s oduševljenjem sanjaju verujući da njihovi snovi traju satima, iako se većina njih odvija tek nekoliko minuta. Isto je tako mnogo onih koji veliki značaj pridaju svojim noćnim vizijama.

U stvari, u najnovijoj studiji objavljenoj u američkom naučnom časopisu „Journal of Personality and social Psychology" navodi se da ogromna većina ljudi u tri veoma različite zemlje (Indija, Južna Koreja i Sjedinjene Američke Države) veruje da njihovi snovi otkrivaju značajne i sadržajne skrivene istine.

Na osnovu ove studije, 74 odsto Indijaca, 65 odsto Južnokorejaca i 56 odsto Amerikanaca ima staromodna frojdovska shvatanja o snovima kao o portalima za ulazak u podsvest.

Međutim, posle višegodišnjih proučavanja i istraživanja mozga koja su pokazala da je većina naših svakodnevnih saznanja posledica složenih, ali primetnih međusobnih odnosa između proteina i neurona i drugih većinom nekontrolisanih ćelijskih aktivnosti, kako inače racionalne osobe mogu ozbiljno da shvataju snove? Na kraju krajeva, moždana aktivnost jeste tajanstvena – svojim većim delom – ali je u velikoj meri predvidiva.

Autori pomenute studije, psiholozi Keri Morvedž sa univerziteta Karnegi Melon i Majkl Norton sa Harvarda, ponudili su nekoliko teorija. Na osnovu jedne, u snovima se često javljaju poznati ljudi i mesta, što znači da nismo voljni potpuno da ih odbacimo. S obzirom na to da ne možemo da povežemo sadržaj snova sa njihovim spoljašnjim izvorom – jer izgleda da se taj sadržaj spontano pojavljuje iznutra – ne možemo ni da ga objasnimo onako kako objašnjavamo slučajne misli koje sa javljaju u toku sati koji prethode buđenju.

Ako vam se desi da sedite i razmišljate o bombi koja je eksplodirala u vašoj kancelariji, možda ćete pomisliti: to je zbog sinoćnjeg filma. Međutim, tumačenje snova nije tako jednostavno. Pomislićemo da je film možda podstakao snove ili da predosećamo nekakav napad. Činjenica je da volimo da tumačimo snove i da im na taj način dajemo značenje.

Ljudi su po pitanju snova iracionalni, kao i kod mnogih drugih stvari. Donosimo glupe zaključke na osnovu besmislenih informacija, recimo, u slučaju rasne pristrasnosti, pogrešnog shvatanja statističkih podataka ili – snova.

Da bi ilustrovali našu kolektivnu ludost, Morvedž i Norton navode jednu od najpoznatijih modernih studija, rad psihologa Amosa Tverskog i Danijela Kanemana objavljen 1974. u časopisu „Sajens". U svojoj raspravi dvojica naučnika razmatraju eksperiment u kome se od subjekata tražilo da odrede procenat afričkih zemalja zastupljenih u UN. Pre nego što su išta odgovorili, pred njihovim očima istraživač je okrenuo točak sreće koji se zaustavio na nekom broju između 0 i 100. Ispitanici su bili skloni da odaberu broj koji nije daleko od onog na točku, iako on nije imao nikakve veze sa afričkim zemljama.

Tokom decenija koje su usledile sprovedeno je bezbroj eksperimenata koji su potvrdili da većina nas pravi takozvanu uporišnu grešku, odnosno donosi odluke u velikoj meri na osnovu nesrodnih informacija, kao što je to bio slučaj sa brojem koji se pojavio na točku. Ovim mogu da se objasne naši glupi izbori zasnovani na istim takvim informacijama, ali i razlog zbog koga toliko značenja i značaja pridajemo našim snovima.

Ipak, pomenute odluke nisu nužno loše. Ovo potvrđuju konačna otkrića studije: kada sanjamo da se dobre stvari događaju našim prijateljima, veća je verovatnoća da ćemo reći da snovi imaju smisao nego kada je situacija obrnuta – kada imamo snove o lošim stvarima povezanim sa našim prijateljima. Slično ovome, veći značaj pridajemo snovima u kojima su naši neprijatelji kažnjeni, a manji onima u kojima naši neprijatelji izlaze kao pobednici.

Ukratko, naše interpretacije snova mnogo su manje donkihotovska potraga za skrivenom istinom nego ono što stvarno jesu – postojani kvalitet ljudi koji se ogleda u optimističkom načinu razmišljanja.

Politika