Dok se njemački lideri pripremaju da ove godine proslave 20-godišnjicu pada Berlinskog zida, jedan čovjek je od njegovih ostataka razvio unosan biznis.

Folker Pavlovski ima skladište puno ostataka Berlinskog zida spakovanog u kutijama, koje prerađuje i prodaje turistima kao suvenire.

Osim ostatke zidova, on prodaje i moderne razglednice i majice sa ostalim atrakcijama Berlina.

"Za mene Zid je proizvod poput ostalih. To je biznis", kaže za Rojters ovaj bivši građevinski radnik, koji zarađuje za život prodajući njegove ostatke.

Berlinski zid dugačak 106 kilometara izgrađen je 1961. godine da bi razdvojio Zapadni od Istočnog Berlina. Njegova namena je bila da prelaz između Zapadnog i Istočnog Berlina učini restriktivnijim.

Posle Drugog svetskog rata, Berlin, kao i ostatak Nemačke, bio je podeljen u četiri sektora. Sovjetski Savez, Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Francuska su kontrolisali svaki svoj deo Berlina. Sovjetski sektor je bio daleko najveći.

Sektori, koje su kontrolisali Amerika, Britanija i Francuska postali su 1949. godine deo Zapadne Nemačke, dok je sovjetski sektor pripao Istočnoj Nemačkoj.

U početku, građanima Berlina je bilo dozvoljeno da se slobodno kreću između sektora, međutim, sa napredovanujem Hladnog rata, slobodan protok građana bivao je sve restriktivniji.

Granica između Istočne i Zpadne Nemačke je bila zatvorena 1952, jedino u Berlinu je u to vreme bila još otvorena. Oko dva i po miliona Istočnih Nemaca je prešlo na Zapad između 1949. i 1952. godine.

Tokom godina, koje su usledile, više od 70 građana DDR-a je poginulo prilikom pokušaja prelaska Berlinskog zida, a do obeležavanja 20. godišnjice trebalo bi da bude završen i centralni spomenik žrtvama poginulim pri pokušaju prelaska Zida. 9. novembra 1989. Berlinski zid je otvoren za slobodan protok ljudi, a ubrzo potom je skoro potpuno srušen.

Te noći 9. novembra 1989. godine opštu euforiju ponovnog ujedinjenja Pavlovski je video kao dobru priliku za biznis.

"Sve je počelo kada sam ugledao jednog čoveka kako prodaje na buvljaku fragment Zida. Pomislio sam: Ja mogu bolje od njega", ističe ovaj 52-godišnjak.

Ubrzo on je uspeo da kupi oko 300 metara Zida, čiji je svaki segment bio težak 2,6 tona i visok 3,6 metara. Sada on obezbeđuje 90 odsto suvenira na tržištu.

I njegova supruga i kćerka rade zajendo sa njim, a ima ga toliko da će mu zalihe potrajati još desetine godina.

Prema njegovim rečima, tražnja je i dalje velika, ali su turisti probirljivi, pa ne žele samo deo Zida već i atraktivno pakovanje.

"Pakovanje je sve", kaže Pavlovski, koji sada segmente Zida stavlja u akrilne ramove ili ih posebnom tehnikom stavlja u plastični globus, koji dodaje na razglednicu.

On ističe da se bolje prodaju oni delovi koji su se nalazili na zapadnoj strani Zida jer su na njima bili ispisani raznobojni grafiti.

"Prodaja je opala dosta proteklih nekoliko godina", kaže on i dodaje da je to zbog toga što ima manje turista iz inostranstva.

Pavlovski kaže da se seća kako ni sam nije verovao kada je na televiziji gledao pad Berlinskog zida.

I dan danas voli da pogleda dokumentarac ili izložbu o padu Zida i periodu Hladnog rata u Nemačkoj.

"Volim da pogledam neobičan dokumentarac o Zidu na televiziji, ali ne razmišljam o tome sve vreme. Ja se bavim Zidom već 20 godina, ja proizvodim suvenire od Zida. To je moj biznis", kaže Pavlovski.

Rojters