Sunce se trenutno nalazi na dugoročnom vrhuncu aktivnosti koja traje već gotovo stoleće, ali ostaje enigma kad će se okončati.

Sposobnost Sunca da štiti našu galaksiju od štetnih kosmičkih zraka mogla bi da znatno oslabi u ranim dvadesetim godinama ovog veka, taman "na vreme" da ugrozi zdravlje američkih kosmonauta kad se budu vratili na Mesec.

I poput 11-godišnjeg ciklusa pojava sunčevih pega i solarnih "munja", aktivnost Sunca doživljava dugoročne promene koje traju i po nekoliko decenija.

Sunce na dugoročnom vrhuncu aktivnosti

Sunce se trenutno nalazi na dugoročnom vrhuncu aktivnosti koja traje već gotovo stoleće, ali ostaje enigma kad će se okončati. Da bi to otkrili, grupa naučnika koju predvodi Hoze Obre iz švajcarskog Federalnog instituta za tehnologiju u Dibendorfu analizirala je 66 dugoročnih vrhunaca Sunčeve aktivnosti u proteklih 10.000 godina – kako su registrovani u kolebljivom nivou retkih izotopa kao što je berilijum-10 u ledenoj kori sa Grenlanda.

A oni su formirani u trenutku kad su kosmički zraci "razbili" jezgra atoma kiseonika i azota u Zemljinoj atmosferi. Stvaranje ovih izotopa bilo je na vrhuncu u vreme neaktivnosti Sunca kad su slabije solarne oluje omogućile da više kosmičkih zraka uđe u solarni sistem i pogode Zemlju.

Na osnovu trajanja ranijih snažnih aktivnosti Sunca i činjenice da postojeća traje već 80 godina, naučnici su proračunali da će najverovatnije potrajati između 95 i 116 godina i izražavaju sumnju da će se okončati negde oko stote godine trajanja.

Podaci o sunčevom zračenju i sjaju u toku 20. veka pokazuju da oni postaju nešto slabiji kad je ono manje aktivno pa se postavlja pitanje da li bi dugotrajnija redukcija aktivnosti mogla pomoći da se uspostavi neka vrsta protivteže globalnom zagrevanju?

Smanjenjem aktivnosti protiv teža globalnog zagrevanja?

Nismo te sreće, tvrdi Najdžel Vajs, astrofizičar sa Univerziteta Kembridž, inače član Obrijevog naučnog tima.

"I dok postoji grubo podudaranje između perioda vrlo slabe aktivnosti između 1645. i 1715. godine i osrednje aktivnosti u periodu snižavanja prosečne temperature koji je trajao od kasnog 16. do sredine 19. veka, što je neke naučnike nagnalo da tvrde da postoji uzročno-posledična veza, ova korelacija bi mogla biti i čista koincidencija" – zaključio je Vajs.

On je takođe ukazao da promene u sunčevoj aktivnosti ipak malo utiču na promene u njegovom zračenju i blještavilu.

Ako sunčeva svetlost u decenijama koje slede postane nešto slabija, to bi, smatra Vajs, zagrevanje koje će nastati zbog čovekove aktivnosti reduciralo za samo 0.1 stepen Celzijusa.

"To bi bilo primetno ali bi predstavljalo više blagu nadu nego značajnu temperaturnu promenu. To nije ništa u poređenju sa globalnim zagrevanjem, sada posledicom emisije gasova koji u atmosferi izazivaju efekat ‘staklene bašte'" – upozorio je Vajs.

Sunčeva oluja kod astronauta izaziva rak i neplodnost

Sve ovo će, upozoravaju naučnici, dramatično uticati na astronaute. Izvan zaštite Zemljinog magnetnog polja, oni će biti izloženi snažnom dejstvu kosmičkih zraka koji ulaze u sunčev sistem jer je smanjen uticaj "sunčevih oluja" a sve to kod astronauta izazvaće rak i neplodnost.

Astrofizičar Dejvid Hatevej iz Centra za kosmičke letove "Maršal" u Hantsvilu, u državi Alabama, naglašava da postoje snažni dokazi o "sunčevom ćutanju" u prošlosti ali je skeptičan kad je reč o pokušaju ekipe naučnika da predvide sledeće Sunčevo "preteće ćutanje".

"Znamo da će se to dogoditi ali je nemoguće precizno predvideti kada će se Sunce ‘razbesneti’ posle ‘ćutanja'" – upozorio je Hatavej u izjavi za časopis "Astronomy today".