Naučnici su utvrdili da proljeće dolazi skoro dva dana ranije, a takođe i ostala tri godišnja doba, ali još ne znaju zašto je došlo do toga.

U proseku se, prema nalazima naučnika, najtopliji dan godine u umerenim oblastima pomerio unapred za nešto manje od dva dana, što se dogodilo i sa najhladnijim danom u godini.

Aleksandar Stajn, sa univerziteta Berkli u Kaliforniji, i njegove kolege kažu da su zabrinjavajuće posledice tog pomeranja godišnjih doba, iako još nisu jasne.

"Sva godišnja doba stižu ranije. Ona su i toplija", rekao je Stajn čiji je tim proučavao podatke o temperaturi u proteklih sto godina i iz toga izvukao te zaključke.

Efekti mogu da se vide i na severnoj i na južnoj hemisferi. Ovi nalazi objavljeni su u časopsu "Nejčer", a Stajnov tim smatra da je su promene povezane sa globalnim zagrevanjem i verovatno posledica delovanja čoveka.

Promena početka godišnjih doba je uznemirujuća jer je nije predvideo ni jedan kompjuterski model promena klime, kaže Stajn.

Neke stvari kao sto je topljenje leda nešto ranije, stvaranje leda nešto kasnije u toku godine na primer su očekivane, ali ne i da najtopliji dan u godini bude ranije, rekao je Stajn.

Stajnov tim je utvrdio da je temperatura Zemlje između 1850. i 1950. imala jednostavnu pravilnost po kojoj je najtopliji dan na severnoj hemisferi oko 21. jula, dok je potom, između 1954. i 2007. godine, temperatura bila na vrhuncu 1,7 dana ranije.

Najviša temperatura dolazi oko mesec dana posle solisticija, trenutka kada Sunce dostiže svoju najveću ugaonu udaljenost u odnosu na ekvator.

Ova nova shema ukazuje na to da je planeta izgubila nešto što pomaže da taj proces traje duže, ali naučnici još ne znaju šta je to što utiče na reakciju Zemlje na Sunce.

"Ako se menja način na koji Zemlja reaguje na Sunce, želeli bismo to da znamo. Zabrinuti smo da možda propuštamo neki važan proces", rekao je Stajn.

Beta