Prosto se ukočite od panike kad vidite zmiju, makar i na televiziji? Vaši strahovi, odnosno fobije, spadaju među one češće.

Samim tim, njihove korene je lakše pronaći i eliminisati. Šta mislite, kako li je tek onima koji, primera radi, imaju fobiju od drveća, bicikala, seksa, gravitacije ili belog luka?

Termin fobija (grč. phobos: strah, beg) se po definiciji odnosi na "skupinu simptoma iracionalnih i onesposobljavajućih strahova uzrokovanih određenim predmetima, osobama ili situacijama". Fobije se najčešće pojavljuju u detinjstvu i tokom odrastanja, ali na površinu mogu isplivati u bilo kom životnom dobu i nešto su češće kod žena nego kod muškaraca.

Tek oko 20 odsto fobija kod odraslih nestaje samo od sebe, a za one teže je neophodna terapija. Pojedine fobije deluju više nego uvrnuto, ali psiholozi i psihijatri smatraju da sve one koren vuku iz prethodnih loših iskustava, odnosno trauma, koje na prvi pogled ne možemo da prepoznamo.

Uzevši u obzir staru izreku "Koliko ljudi, toliko ćudi", strahovi se stalno množe i pojavljuju se novi, ponekad i krajnje čudni. Tako je, na primer, u SAD sve rasprostranjenija arahibutirofobija, odnosno strah da vam se puter od kikirikija ne zalepi za nepce.

Iako ta fobija možda deluje pomalo komično, neke druge su zaista specifične i teške. Strah od seksualnog odnosa, to jest genofobija, može potpuno da parališe osobu pri samoj pomisli na seks.

Kakva panika nastaje kod osoba koje pate od dendrofobije, odnosno straha od drveća, kada se silom prilika nađe u šumi, to samo one znaju.

Neke od fobija same po sebi deluju krajnje čudno. Jedna od njih je strah od dugih reči, odnosno hipopotomonstroseskvipedaliofobija (da, dobro ste pročitali), koja se definiše kao trajan i neobičan strah od dugih reči.

Njen koren je najčešće u problemu s disleksijom (teškoćama u čitanju i pisanju), ali, iskreno govoreći, već i samo njeno ime može, čak i onima koji ne pate od ovog problema, da utera strah u kosti, s obzirom na to da ta reč ima 34 slova.

Što se Srbije tiče, normalni smo koliko i ostatak sveta. Doduše, ovakve specifične fobije kod nas je teško naći, a razlog leži u činjenici da se one ne evidentiraju onoliko koliko na Zapadu.

Primera radi, psiholozi i psihijatri na Zapadu sva svoja iskustva objavljuju u sijaset stručnih časopisa, što kod nas nije slučaj, objašnjava psiholog psihoterapeut Nebojša Jovanović, dodajući da se ljudski um vezuje za najčešće asocijacije, a odatle dolaze i ti strahovi.

"Fobija ima funkciju da čoveku zamaže oči. Što se tiče neobičnih fobija, njih ovde ima ni manje ili više nego u svetu. Problem je u tome što naši stručnjaci o njima malo pišu", kaže Jovanović.

Korene takvih fobija gotovo je nemoguće generalizovati, pošto potiču iz individualnih iskustava. Kako god one se leče. Potrebno je samo na vreme prepoznati ih i otići kod lekara, savetuje "Alo" i daje spisak najčudnijih fobija:

Ablutofobija – strah od pranja i kupanja, Aliumfobija – strah od belog luka, Ambulofobija -strah od hodanja, Autofobija – strah od samoga sebe, Barofobija – strah od gravitacije, Dekstrofobija – strah od predmeta sa vaše desne strane, Dendrofobija -strah od drveća, Didaskaleinofobija – strah od odlaska u školu, Eufobija – strah od dobrih vesti, Fobofobija – strah od straha, Gamofobija – strah od braka, Geliofobija – strah od smeha, Genofobija – strah od seksa, Itifalofobija – strah od erekcije, Kakofobija – strah od ružnoće, Kaliginefobija – strah od lepih žena, Katoptrofobija – strah od ogledala, Korofobija – strah od plesanja, Kurlofobija – strah od klovnova Ombrofobija – strah od kiše, Optofobija – strah od otvaranja jednog oka, Papafobija – strah od pape, Penterafobija – strah od tašte, Pteronofobija – strah od golicanja perjem, Triskaidekafobija – strah od broja 13, Zeusofobija – strah od boga.

Alo