Američka anketa pokazala da je 80 odsto anketiranih u stanju da navede sve osnovne sastojke čuvenog hamburgera, dok samo 60 procenata zna za jednu od deset zapovesti – "ne ubij"

Amerikanci znaju mnogoviše o dodacima koji ulaze u sastav Mekdonaldsovog "bigmeka" nego o biblijskih deset zapovesti, pokazalo jenajnovije istraživanje. Anketa koju je sprovela agencija "Kelton riserč" pokazala jeda je 80 odsto od hiljadu anketiranih u stanju da navede sve osnovne sastojke čuvenog hamburgera.

Međutim, samo 60 odsto ispitanika zna za jednu od deset zapovesti – "ne ubij". Oko 45 procenata pamti zapovest "poštuj oca i majku", dok ih čak 62 odsto zna da kiseli krastavčići ulaze u sastav "big meka".

Brza hrana je, uostalom, postala sinonim za jela koja imaju previše masti i soli. Međutim, sada se u industriji brze hrane pojavljuje nešto novo – što bi moglo da promeni takvu asocijaciju. To, zapravo, pokazuje i izveštaj iz američkog restorana "Posno i zeleno".

Kad se pomene brza hrana, većina ljudi pomisli nahamburgere i pržene krompiriće, na hranu bogatu mastima isolju koja je ipak prihvaćena širom sveta i koja je poslužila i kao inspiracija za film "Deset zapovesti", na temu o zaljubljenosti Amerikanaca u hamburgere.

Alarm se, ipak, već oglasio. Uspaničeni zbog naglog porasta broja umrlih od različitih vrsta karcinoma, američki naučnici su sačinili listu, neku vrstu "vodiča kroz hranu i piće" koji ljude upoznaje sa opasnostima koje vrebaju.

Povod za hitno delovanje je zvaničan podatak američkog Nacionalnog instituta za borbu protiv raka da su loša i pogrešna ishrana, ali i fizička neaktivnost, uzrok trećine smrtnih slučajeva od raka, ali još uvek nije pronađena direktna veza između specifične vrste hrane i određene vrste karcinoma.

U isto vreme, jedan novi restoran u južnoj Kaliforniji sada pravi mali prodor u veliko tržište brze hrane. Restoran je nazvan "Posno i zeleno" i specijalizovan je za, navodno, zdravu organsku brzu hranu, a njegov osnivač je Migel Paterson.

"Najveći uzroci zbog kojih se ljudi danas razbolevaju i ne hrane se zdravo jesu komfor i vreme", tvrdi Paterson. U njegovom restoranu služe se salate, proteinski šejkovi i laka hrana. Sve što se ovde nudi potiče iz lokalnih bašta i gajeno je bez đubriva, pesticida i aditiva. Hrana takođe nema masti i soli. "Ime je ‘Posno i zeleno’. Mi jedemo posno i mislimo zeleno", tvrdi ovaj vešti kulinar. Reklamne poslovne kartice su napravljene od semenki divljeg cveća. Kutije za hranu su biorazgradive, kao i viljuške i kašike. "Osamdeset odsto kašika, viljušaka i noževa napravljeni su od krompirne mase. Mogli biste da ih ispržite i pojedete", obaveštava goste Paterson.

Restoran "Posno i zeleno" već planira da se širi. I ko zna, možda bi mogao i da promeni način na koji mislimo o brzoj hrani.

Politika