Potrošnja crnog napitka u Evropi kreće se od 20 kilograma po osobi za godinu dana u Finskoj, do Britanije i Češke, gde je potrošnja kafe znatano manja i iznosi dva kilograma po glavi stanovnika na godišnjem nivou. Sociolozi i psiholozi tvrde da kafa igra veliku ulogu u socijalnim životima ljudi.

Širom Evrope postoji mnogo različitih tipova kafe. Svaka zemlja ima svoju karakterističnu vrstu, posebno ime za ovaj napitak, način na koji se ona služi i posebnu ulogu u kulturi nacije. Ako želite da popijete kafu u Napulju, poručuje se sospeso, u Švedskoj fika, a u obe zemlje ispijanje kafe ukazuje da ste na pauzi. U Malagi kafa s mlekom poznata je pod imenom nube (u prevodu oblaci), dok u Belorusiji kafu smatraju afrodizijakom.

Gajenje kafe nije počelo na Starom kontinentu, veću Etiopiji. Odatle je kafa putovala do Arabije u 13. veku, da bi 1517. stigla do Turske, gde je i dan danas poznata pod nazivom kava. Odatle je kafa prešla kratak put do Venecije, gde je prva šoljica ovog napitka poslužena 1615, to je i godina kada počinje širenje kafe po Evropi.

Sicilijanac Frančesko Prokopio de Kolteli zaslužan je što je kafa ušla na tlo Francuske, tačnije, Pariza. Kafa pod njegovim imenom, Prokopio, postala je poznata nakon sastanka pokretača francuske revolucije. Konačno, ovo stimulativno piće, koje povezuju s progresivnim razmišljanjem, dovelo je do pokretanja milanskog magazina Il kafe – 1764.

Pitanje je šta kafa predstavlja za današnje Evropljane? Stručnjaci tvrde da je kafa direktno povezana sa aspektima socijalnog ponašanja. Stoga, nađete li se u Atini i neko vas pozove na kafu, budite spremni za višesatno, obično dva do četiri sata, ćaskanje i ogovaranje.

U Antverpu, u Belgiji, kao i većem delu Evrope, „odlazak na kafu" znači sastati se sa nekim radi viđanja, čak i kada se ne konzumira kafa. Švedska fika takođe znači „izaći s nekim zajedno", kao i u Britaniji.

U Turskoj, međutim, kafe-sastanak obično ima mnogo značajniju notu. Napitak se obavezno služi tokom sastanka dveju porodica kada se „veća" o braku. U Belorusiji, u drugu ruku, kafe-sastanak ima posebnu draž, a napitak posebno svojstvo afrodizijaka.

Iako je kafa rasprostranjen napitak širom Evrope, ona se ne služi na isti način u svim zemljama. Italijani i Portugalci su jedini koji piju „dugu" kafu, s tim što su Italijanu za nijansu komplikovaniji.

Čuvena je rimska čokoladna kafa ili mini-kapućino. Mini jer su ljudi u tom području poznati kao škrtice.

U Malagi kafa ima beskonačan broj imena prema srazmeri mleka i kafe koji se mešaju.

U Grčkoj, Bugarskoj i Turskoj, kafa se pije vruća, a poslednjih nekoliko godina u modu ulazi i frape. U ovim zemljama, kao i u Napulju, mogu se sresti starije dame koje uz šoljicu kafe razgovaraju. Kafa je veoma moderna u Francuskoj i često je vezuju za stres pariskog načina života.

U poređenju sa ostatkom Evrope, posebno sa zapadnim delom, balkanski mentalitet se izdvaja od ostatka sveta, ponajviše uverenošću da ništa ne treba puno raditi, da će stvari kad-tad doći na svoje. Nigde ne treba žuriti.

Primeni li se ovo na kafu, postavlja se pitanje kako jednom Balkancu objasniti da se kafa pije s nogu, u dva poteza za šankom? Jednom rečju, nikako. Kultura ispijanja kafe pretvorila se u stvarno zabavan i koristan običaj, posebno ako se praktikuje za vreme radnog vremena. Ispijanje kafe je ritual. Prva jutarnja kafa je za buđenje, većdruga je za priču. Gorka, slatka, sa ili bez mleka, nije bitno, zavisi od ukusa, bitno je sedeti, pričati, zapaliti cigaretu i uživati.

Danas