Rusko-američki tim istraživača sastavio je 80 odsto genoma davno izumrlog dlakavog mamuta. Eksperti su izvukli DNK iz dlake ove životinje iz ledenog doba, a pojedini naučnici veruju da će jednog dana biti moguće vratiti u život ovu vrstu.

Pronađena u Sibiru ispod velikih slojeva leda, u idealnim uslovima za očuvanje dlake koja je odličan izvor za dobijanje DNK. Utvrđeno je da je mlađi mamut napunio 20.000 godina, a stariji čak 60.000 godina.

Genetski kod je otkrio da su mamuti mnogo bliži današnjim slonovima nego što se ranije mislilo. Naučnici su uporedili genetski niz mamuta i afričkog slona, njegovog bilskog rođaka. Analiza je pokazala da je razlika samo 0,6 odsto, otprilike upola manje nego između čoveka i šimpanze. S obzirom na to da su se geni mamuta i slona razdvojili pre gena čoveka i majmuna, došlo je do interesantog otkrića da geni slona evoluiraju mnogo sporije nego geni čoveka i majmuna.

Mužjaci mamuta su bili visoki tri metra, a ženke nešto niže. Zubi su im bili dugi i zaobljeni, a dužina dlaka je dopirala oko 90 centimetara ispod stomaka. Dosad je ukupno nađeno 40 ostataka mamuta, a entuzijasti već dugo sanjaju da koriste prastare DNK tragove kako bi vratili u život izumrle vrste.

Dešifrovanjem ovog genoma mogli bismo, u teoriji, da skupimo podatke koji bi jednog dana pomogli drugim istraživačima da vrate dlakavog mamuta u život ubacivanjem jedinstvenog DNK u genom današnjeg slona – kaže profesor Stefan Šuster, koji je sprovodio istraživanje na Univerzitetu Pensilvanija.

Ipak, većina naučnika je skeptična po tom pitanju.

"To je kao da pokušavate da sastavite auto sa 80 odsto delova, a znate da su neki delovi već polomljeni. Čak i kada bismo imali ceo genom, opet bismo teško napravili razliku šta je prava mutacija, a šta greška u DNK nizu, i to je praktično nepremostiv problem. Na kraju bismo bili pred izazovom kako da konstruišemo veštački gen", kaže Džeremi Ostin sa Univerziteta Adelajda.

Mamuti čiji su ostaci korišćeni u projektu nađeni su u Sibiru ispod velikih slojeva leda. Jedan je bio star 20.000 godina, a drugi čak 60.000

24 sata