Zavist je jedno od najrasprostranjenijih osjećanja, ali istovremeno i ono koje pokazujemo s najvećim oklijevanjem.

Od sedam smrtnih grehova, zavist je jedini zbog kojeg ćemo se uvek osećati loše (za razliku od, na primer, proždrljivosti). Dok mi sikćemo i zelenimo, neko niže uspehe i dobija ono što bismo želeli za sebe: novac, ugled, omiljenost. A sama činjenica da preziremo nekoga zbog onoga što sami nismo uspeli da postignemo, čini nas još neuspešnijim u sopstvenim očima.

Istorija nam kazuje da je ova ružna pobuda bila pokretač nekih veoma značajnih događaja. Mikelanđelo je unajmljen da islika Sikstinsku kapelu na zahtev arhitekte Bramantea koji se nadao da Mikelanđelova darovitost neće toliko da zablista ako se okuša u poslu u kome nije imao mnogo iskustva.

Tako i mi danas pokušavamo da naudimo onima kojim azavidimo, i gotovo uvek na sopstvenu štetu. Zašto? Onaj koji zavidi želi po svaku cenu da osujeti objekat svog prezira i pro tome gubi moć zdravog rasuđivanja. Ne kaže se bez razloga "slep od zavisti". Zavidljive osobe obično smatraju da tuđ uspeh nezaslužen, dok svoj ističu kao potpuno opravdan.

Psiholozi tvrde da zavist nastaje iz nesigurnosti. Kad razočarani u sopstvenu vrednost uočavamo priželjkivane sposobnosti u drugima. Ali, to je samo jedna strana medalje. Zavist, kao i mnoge druge mane, činineizbrisivi deo ljudske prirode. Prisutna je i u biblijskim pričama i grčkim mitovima. Kain je ubio Avelja jer je bio ljubomoran na pažnju koju je Bog poklanjao njegovom bratu. Vrhovno božanstvo Grka Zevs toliko je zavideo savršenosti i sreći ljudskih bića da je rešio da ih razdvoji. zato svako od nas mora da traži svoju drugu polovinu.

Tu dolazimo do ključne stavke u pokušaju da objasnimo zavist. Ne zavidi se toliko na uspehu, koliko na sreći i ispunjenosti. Po tvrdnjama Platona, Sokrat je postao žrtva optužbi moćnih demokrata samo zbog zavisti koju je izazivala njegova mudrost.

Verovatno najslavnija priča na temu zavisti je ona o Mocartu i Salijeriju. Iako se zasniva na pukim ogovaranjima, ona su bila dovoljna da nadahnu ruskog pesnika Puškina da 1830. napiše kratku dramu u stihovima. U ovom komadu Salijeri, pun zavisti prema mladom muzičaru, naručuje od njega rakvijem s namerom da ga posle izda kao svoj.

Zavist je nešto što prati osobe obdarene posebnim darom. I ne zavide im uvek oni koji ga nemaju, Naprotiv, izgleda da nadarene osobe iz suparništva crpe snagu za nove uspehe. Tako je međusobna zavist podstakla Verdija i Vagnera da stvaraju remek-dela.

Čuveni filozof Bertrand Rasel kaže da je zavist jedan od najjačih uzroka ljudske nesreće. To je opšti i možda najlošiji deo ljudske prirode. Ne samo da je zavidljiva osoba nesrećna zbog svoje zavisti, već želi i da nanese zlo drugima.

Iako negativna, za Rasela je zavsit bila pokretačka snaga iza uspostavljanja demokratskog sistema i moramo je istrpeti ukoliko želimo da dostignemo viši stepen socijalne pravde.

Za mnoge sociologe je zavist prema moći i bogatstvu onih koji drže vlas bila ta koja je dovela do rušenja starih i uspostavljanja novih političkih sistema kroz istoriju. Težnja ka jednakosti zapravo je pokušaj da osujetimo druge da imaju više od ostalih.

Ma koliko se trudili, ne možemo da umanjimo značaj zavisti u krojenju ljudske sudbine. Ona je duboko usađena u pore civilizacije i utiče na naše postupke mnogo više nego što bismo želeli da priznamo. Možda ne možemo da je otklonimo, ali možemo da se potrudimo da budemo oni kojima će drugi zavideti.

Zabavnik