"Traži se konobar sa zdravim zubima!" Jedan od najluksuznijih hotela u Crnoj Gori, na Budvanskoj rivijeri, imao je, između ostalog i ovakav zahtjev kada je birao novo osoblje.

Ime hotela sada nećemo pominjati, pomenućemo samo da smo za to saznali od predstavnika agencije za posredovanje prilikom zapošljavanja iz Beča, a koja ima svoju ispostavu u Kragujevcu.

Posle žestokih kritika koje su uputili i vlasnici hotela i austrijska agencija, pošto je rangiranje potencijalnih konobara po zdravim zubima moglo da ispadne kao neka vrsta diskriminacije, bura se stišala, ali zahtev menadžmenta hotela, predočen internim putem, ipak je ostao.

Iz Kragujevca su u Crnu Goru poslati konobari sa svim zdravim, lepim i belim zubima.

Kao i u ovom slučaju, specifični zahtevi poslodavaca, pogotovo inostranih, često se ne saopštavaju zvanično, pa je verovatno da se mnogi koji tragaju za poslom nađu pred nerešivom enigmom – kako za dan ili dva popraviti i izglancati zube čiju smo higijenu zanemarivali godinama!? A u Srbiji je, kad je reč o dentalnoj higijeni, stanje sve lošije.

Prema podacima Nacionalnog instituta "Dr Milan Jovanović Batut", u odnosu na period od pre šest godina, broj onih koji redovno posećuju stomatologa drastično je smanjen, čak za 16 procenata, a kod zubara redovno ide svega 15 procenata stanovništva.

Istraživanje na temu Zdravlje stanovnika Srbije, koje je sprovelo Ministarstvo zdravlja, pokazalo je da gotovo 10 procenata odrasle populacije u Srbiji nema nijedan zub, a čak 25 odsto je onih kojima nedostaje deset zuba.

Kragujevački stomatolog, specijalista oralne medicine i parodontologije Tomislav Grujičić u razgovoru za "Politiku" iznosi obespokojavajući podatak, sa kojim su, nažalost, kako kaže, upoznati samo stručnjaci.

Kako navodi, parodontopatija (progresivno oboljenje potpornog tkiva zuba) najrasprostranjenija je bolest u Srbiji.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 80 procenata svetske populacije starije od 30 godina boluje od nekog oblika parodontopatije.

"Slično je i u Srbiji. Bolest se javlja još kod dece, najčešće u pubertetu, a razvija se i do terminalnog stadijuma, što je trajni gubitak zuba", kaže Grujičić.

Ukoliko se zubi redovno ne peru, ostaci hrane se akumuliraju u parodontalnim "džepovima", vremenom kalcificiraju i pretvaraju u zubni kamenac.

Kamenac se u "džepu" pretvara u patološki supstrat, što dovodi do zapaljenja tkiva i topljenja kosti. Nakon tog procesa, kaže Grujičić, zub ispada sam.

"Najvažnija je preventiva, a ona podrazumeva pranje zuba posle svakog obroka, i to pravilno, najmanje tri minuta. Adekvatna četkica se podrazumeva, ali je poželjno koristiti i pomoćna sredstva kao što su zubni konac i čačkalica. Ukoliko se ne vodi računa o oralnoj higijeni, zub gubi potporu i posle nekog vremena može se dogoditi da ispadne sam", napominje Grujičić.

Kragujevački stomatolog, međutim, kaže da higijena zubnog aparata ima i svoje ekonomske indikacije. Popravka zuba danas nije nimalo jeftina, pa zdrave, lepe i bele zube, kao onaj konobar s početka priče, ne može da ima svako. Pogotovo ne u Srbiji.

Politika