Tehnološki postupak provere ispravnosti sudijske odluke na teniskim igralištima prvi put stavljeno pod naučnu sumnju. Da li je, zaista, nepogrešivo?

Unutra ili napolju Teniseri se bez gunđanja saglase sa svakom sudijskom procenom, ako je potkrepljena snimkom "sokolovog oka". Da li je dotični tehnološki postupak, zaista, nepogrešiv?

Bujicom žustrih reči obasuti su nedavno, uoči najuglednijeg svetskog nadigravanja na igralištima Vimbldona u Londonu, izumitelji veoma brze kamere koja ponovljenim prikazivanjem spornog prizora podržava ili opovragava prethodnu ocenu glavnog presudioca u visokoj stolici. Pol Hokins i Dejvid Šeri su osporavanje doživeli na Univerzitetu Kardif.

Ne želimo da ljudi poveruju da tehnološko pomagalo može biti uporište u izricanju teških odluka, objašnjava naučnik Hari Kolins, jedan od potpisnika članka objavljenog u "Spisima Nacionalne akademije nauka" (SAD). Sama naprava, opremljena računarskim programom, uhvati svaki let loptice ma koliko brzo prozujala pre nečijim očima. Izvorno je smišljena da obogati televizijsko praćenje sportskih takmičenja. Pre dve godine, međutim, Međunarodni teniski savez (ITF) odobrio je da je presuditelji koriste u određivanju da li je loptica pogodila ili nije belu liniju.

Od prvih dana "sokolovo oko" je predmet sporenja, naročito u odlučujućim odmeravanjima snaga. Prošle godine je u završnom dvoboju na Vimbldonu između prvog i drugog na svetu, Rodžera Federera i Rafaela Nadala, prevagnulo jednim milimetrom na stranu potonjeg, iako su glavni sudija, gledaoci i Švajcarac smatrali da je loptica odskočila izvan međe igrališta.

Hari Kolins i drugopotpisani Robert Evans pokušali su da proračunaju koliki su izgledi da "sokolovo oko" ne vidi uvek jasno, uprkos obećanjima prozvođača opreme da je prosečna pogreška jedva 3,6 milimetara. A to se izvanredno uklapa u međunarodna teniska merila koja iziskuju tačnost u granicama od pet milimetara.

Stoga su zasukali rukave i pretražili podatke nastojeći da ustanove kako su razbacani tragovi udaraca u jednom setu. Procenili su da je greška ima prirodnu raspodelu, na osnovu čega su sračunali uobičajeno odstupanje od 4,5 milimetra. I zaključili su da je "sokolovo oko" moglo da zgreši u presuđivanju da li je linija dotaknuta ili nije.

Prvopotpisani je razjasnio da je prirodna raspodela udaraca odabrana zato što stvarna nije poznata, a to je, uostalom, veoma dobro naučničko oruđe u drugim izračunavanjima. Jednom od tvoraca, Polu Hokinsu, ponudio je da članak dopuni tehničkim pojedinostima rečene skalamerije, što je on smesta odbio izjaviši da je na svim proverama do sada pokazala stopostotnu tačnost, da nikada nije uočen ni najjsitniji propust, osporivši primeljivost prirodne raspodele u ovom slučaju. Pogreška od 3,6 milimetara se pojavljuje kada se u razmatranje uzmu odskakanje loptice podanje od linije igrališta.

Ali Hari Kolins je uporan upozoravajući da "sokolovo oko" mora drugačije da bude baždareno, da uračunava propuste koju su sastavni deo ma koje igre. Zato predlaže da se na dobrobit gledalaca pogreške grafički prikazuju na televizijskim ekranima, na šta mu se Pol Hokins narugao rekavši da to za njegovu baku nema nikakvu važnost.

U Međunarodnom teniskom udruženju nisu nimalo voljni da prizivaju "poželjne nevolje", kako opisuju moguće promene na "sokolovom oku". Uostalom, sprava nije namenjena javnom podučavanju pravilima igre. Stjuart Miler, rukovodilac naučnog i tehničkog odeljka, naglašava da se ona ionako koristi s vremena na vreme, samo u okolnostima kada teniser zahteva proveru.

I Hari Kolins i kardifski istraživači su saglasni da su pred "sokolovim okom" svetli dani u sportu, jer će se smanjiti broj nasumičnih grešaka. Nema sumnje da je već do sada povoljno uticalo na tenis, a većina ljudi smatra da jednostavno nezamenljivo.

Stefan Vukašin

Politika