Prije 150 godina u Londonu je prvi put pomenuta naučna ideja koja i danas izaziva kontroverze, iako je u međuvremenu postala opšteprihvaćena.

Riječ je o teoriji evolucije britanskog prirodnjaka Čarlsa Darvina.

1. jula 1858. godine, naime, na sastanku biološkog društva Linean u Lodonu pročitan je njegov rad u kojem je prvi put izložena teorija o prirodnoj selekciji kao ključnom mehanizmu za preživljavanje i evoluciju biljnih i životinjskih vrsta.

Darvin je tu teoriju detaljno razradio punih godinu i po dana kasnije, kada je objavio knjigu "Poreklo vrsta".

Evolucija za revoluciju

U današnje vreme je opšteprihvaćeno da je teorija evolucije u nauci predstavljala pravu revoluciju kada je objavljena, sredinom XIX veka.

Ideja da biljne i životnjske vrste nastaju i nestaju prirodnom selekcijom – tako što preživljavaju oni koji su u stanju da se prilagode sredini – predstavljala je radikalni raskid sa do tada dominantnim stavom da je biljke i životinje stvorio Bog.

Ipak, na današnji dan pre 150 godina, kada je teorija prvi put izložena, niko nije primetio koliko je ona revolucionarna.

Profesor genetike na Univerzitetskom koledžu u Londonu Stiv Džons za BBC objašnjava da je Darvin na toj ideji o evoluciji, ili kako ju je on zvao "nasleđvanje sa promenama" radio duže od 20 godina:

"Nameravao je da napiše ogromnu knjigu u kojoj bi tu teoriju razradio do najsitnijih detalja, a onda je iznenada dobio pismo od osobe koju uopšte nije poznavao, od naučnika Alfreda Rasela Volasa, koji je živeo na Dalekom istoku. Volas je u tom pismo jasno izneo iste ideje koje je u glavi imao Darvin, i Darvin je bio očajan. U pismu koje je u to vreme poslao jednom prijatelju žalio se da je ‘uništena originalnost’ njegove ideje. Brojni naučnici bi danas požurili da tu teoriju objave pod svojim imenom. Ali Darvin je bio džentlmen – priznao je da je Volas imao iste ideje kao on, pa su zajedno napisali rad koji je na današnji dan pre 150 godina prvi put pročitan u Londonu", kaže Džons.

Knjiga je, ipak, bila presudna

Ni Čarls Darvin ni Alfred Rasel Volas nisu prisustvovali čitanju tog rada u biološkom društvu Linean.

Štaviše, niko se od prisutnih posle čitanja nije previše uzbudio; tek godinu i po dana kasnije, kada je Darvin objavio knjigu "Poreklo vrsta", postalo je jasno koliko je teorija važna.

Ali. kako se desilo da prvi rad u kojem je izložena teorija evolucije prodje tako nezapaženo? Profesor Džons za BBC kaže:

"Ljudi ponekad ne shvataju neke stvari. Znate, ja sam napisao neke izuzetno važne radove o puževima, ali niko to nije primetio. Još uvek čekam", kaže on.

Za vek i po, koliko je prošlo od tog skromnog sastanka u Londonu, pronadjeni su nebrojeni dokazi koji potvrđuju Darvinovu teoriju. Ipak, i dan danas ima onih koji je poriču – uglavnom sa verske tačke gledišta.

Pojednostavljeno rečeno, oni smatraju da je biljke, životinje i čoveka stvorio Bog, a ne evolucija.

Nema suprotnosti

Profesor Stiv Džons, međutim, kaže da teorija evolucije i verska ubeđenja zapravo nisu u suprotnosti jedno sa drugim:

"Čovekovo fizičko telo se na planeti pojavilo kroz isti mehanizam koji je doveo do nastanka vinske mušice. Ključno je to da, za razliku od čoveka, ni vinska mušica ni čovekoliki majmun nemaju duhovnu dimenziju, ili, ako hoćete, duhovnu suštinu. Teorija evolucije sa tom duhovnom dimenzijom nema nikakve veze; Darvin to nikada nije tvrdio. Mislim da ljudi koji negiraju teoriju evolucije ne nanose štetu nauci – oni sa naukom zapravo nemaju nikakve veze – ali mislim da nanose štetu onome do čehga im je stalo, a to je najčešće religija. Ako deci govore laži, a upravo to čine, zašto bi im deca verovala bilo šta drugo?"

Stiv Džons inače, na jugu Engleske istražuje zašto se u poslednjih 20 godina u tom regionu povećao broj puževa sa odredjenom šarom na ljušturi. Kaže da veruje da je to zbog globalnog otopljavanja, kojem se lakše prilagodjavaju puževi sa takvim šarama.

Ako pokaže da je to tako, bio bi to još jedan dokaz Darvinove teorije o prirodnoj selekciji.

BBC