Rijetki su turisti koji će propustiti turu "Tragom Adolfa Hitlera" u Minhenu, gradu u kojem je nastala Nacistička partija i izvršen neuspio pokušaj državnog udara, u istoriji poznat kao "Pivnički puč", iz 1923. godine, 10 godina prije no što je Hitler postao kancelar Njemačke.

Turisti peške obilaze mesta koja su bila značajna za Hitlera i o kojima danas većina građana Minhena ne zna skoro ništa, poput pivnice Hofbrojhaus, u kojoj je 1918. godine firer održao svoj prvi politički govor.

U neposrednoj blizini pivnice je još jedna – Šelingsalon – u koju je Hitler često navraćao, ali retko kad plaćao račun.

Hitler se iz rodnog Braunaua, u Austriji, preselio u Minhen 1913, pred početak Prvog svetskog rata.

U tom gradu, turisti mogu da prate njegov trag, od početaka do trenutka kada je postao firer Trećeg rajha.

Erik Lerke (57), američki državljanin i dugogodišnji stanovnik Minhena, radi kao vodič za jednu lokalnu agenciju koja organizuje ture Trećeg rajha.

"Želeli smo da otkrijemo nešto više o Hitleru", izjavila je agenciji DPA, posle ture, jedna Irkinja, koja je u Minhen doputovala sa suprugom da bi tu provela vikend.

Među ostalim turistima u grupi je i porodica s dvoje dece iz Alabame, a tu su i nekoliko mladih Amerikanaca i tri starije Portorikanke.

Bo Vilijams (22), student istorije iz Vašingtona, rekao je: "Prilično je zanimljivo obići mesta na kojima je Hitler boravio."

Većina posetilaca je obišla i memorijalni centar na mestu gde se nalazio koncentracioni logor Dahau, nedaleko od Minhena.

"Mnogi turisti se, posle svega, pitaju kako je Hitler došao na vlast. E pa, sad im je jasno kako", kaže Ralf Luenstrot, jedan od vlasnika turističke agencije.

Vilma (60) iz Portorika priznaje: "Mnogo sam čitala o tome i nikako nisam mogla da shvatim kako su Nemci mogli da slede takvog čoveka. Sada, posle ture, mnoge stvari su mi jasnije".

Lerke, koji je živeo u Nemačkoj više od 30 godina, pokušava da objasni strancima na koji način razmišljaju savremeni Nemci i zašto oni nisu zainteresovani za turu nazvanu "Hitlerovim stopama".

On najpre pokazuje posetiocima fotografije Hitlera kao odojčeta i slike koje je firer, osrednji umetnik, izradio za razglednice, pa objašnjava da je vođa Trećeg rajha bio vatren obožavalac opera Riharda Vagnera.

Obilazak počinje u centru grada, Marijenplacu, odakle put vodi ka Kenihsplacu, mestu gde je bilo sedište Nacističke partije i gde su često držani zborovi – pivnici Hofbrojhaus u kojoj je Hitler usavršavao retoriku, a 1920. godine osnovao Nacističku partiju.

Hitler je 1923. godine odlučio da, po uzoru na Musolinijev marš na Rim, pokrene svoj marš na Berlin pa je sa svojim pristalicama iz pivnice Birgerbrojkeler krenuo ka bavarskom Ministarstvu odbrane, gde su se sukobili s vojskom i policijom.

Pokušaj puča, kasnije nazvanog "pivničkim" ili "minhenskim", propao je, a Hitler je ubrzo uhapšen i u zatvoru je proveo skoro godinu dana.

Ta pivnica je srušena pre nekoliko decenija, ali turisti mogu da obiđu zgradu nekadašnjeg Ministarstva, na koju su članovi Nacističke partije bili postavili spomen ploču u znak sećanja na svoje saborce poginule u sukobu sa snagama bezbednosti.

Stariji građani Minhena još se sećaju vremena kada je ploča bila tu pošto su morali da salutiraju kada su prolazili kraj nje.

Oni koji su mrzeli Hitlera izbegavali su da prolaze ispred zgrade, već su išli okolnim putem, nazvanim "aleja vrdalama".

Prema Lerkeovim rečima, savremeni Nemci s nelagodnošću razmišljaju o vremenu nacizma – zato su retki oni koji se odlučuju za "Hitlerovu turu".

Lerke objašnjava posetiocima da se Nemci suočavaju sa svojom nacističkom prošlošću prilično suzdržano i podseća da je tek 2000. godine pokrenut program za novčanu nadoknadu ljudima koje su nacisti dovukli iz pola Evrope da bi u Nemačkoj bili primoravani da ropski, besplatno rade u fabrikama ili na njivama.

U palati izgrađenoj za Hitlera, koja gleda na Kenihsplac, turisti se dive veličanstvenom stepeništu od crvenog mermera.

Palata, u kojoj se danas nalaze pozorište i muzička škola, jedna je od retkih zgrada koje su podigli nacisti, a koja još postoji.

"Gde je Nemačka danas?" – pita Lerke i odmah odgovara: "Odgovor je jednostavan – Nemačka je danas deo Evropske unije. Ali, ceh za taj uspeh je plaćen milionina ljudskih života".

DPA/Tanjug