Čuveni falsifikator slika, Holanđanin Gert Jan Jansen, čiji su se radovi do 1990-ih godina nalazili u mnogim svjetskim umjetničkim kolekcijama, izlaže u holandskom zamku Zejst radove Pikasa, Matisa, Gogena, Botera i Apela koje je krivotvorio.

Jansen je 1994. godine uhvaćen i poslat u pritvor u francuskom gradu Orleanu, nakon što je napravio pravopisnu grešku u lažnoj potvrdi o autentičnosti jedne Šagalove slike, ali nikada nije osuđivan, "u nedostatku dokaza".

Kada je uhapšen, policija je kod njega zaplenila 1.600 slika, a gotovo sve su bile falsifikati. Uspeo je, kako navodi AFP, da dobije odobrenje suda da spase kolekciju kako je ne bi uništila vlaga u skladištu komesarijata u Orleanu.

Gert Jan Jansen, rođen 1943. godine, čovek je diskretne pojave – sede kose i sa malim naočarima za vid. Ne odriče se svoje reputacije "majstora među falsifikatorima 20. veka" i njome se koristi da bi privukao kupce i radoznale.

Njegova metoda se nije promenila, osim što danas stavlja sopstveni potpis na slike.

Taj bivši student istorije umetnosti i samouki slikar počeo je "karijeru" imitirajući stil umetnika koje je voleo i koristio propuste u katalozima posvećenim tim likovnim umetnicima.

"Neophodno je da ih volim. Da ih ne volim, ne bih bio u stanju da ih kopiram", kaže Jansen koji danas slobodno izlaže svoje radove.

Uprkos očiglednom daru za kopiranje tuđih radova, posao falsifikatora nije bio lak i bio je slabo plaćen. "Treba mnogo vremena i pokušaja da bi se napravila slika tako da liči na delo nekog poznatog umetnika", kaže Jansen.

Redovno je ipak "otkrivao" nepoznata dela slikara i time bio u stanju da uzdrma tržište umetnina.

Jansen je ispričao da je mnogo toga naučio od stručnjaka aukcijskih kuća.

"Donosio bih im slike za koje kao nisam bio siguran, a oni bi uvek govorili da su autentične. Pitao bih ih na osvnou čega su to zaključili i beležio njihove odgovore misleći na iduću sliku", priseća se falsifikator.

Na pitanje zašto se posvetio kopiranju tuđih slika, on pominje svoju ljubav prema slikarstvu i umetnicima čije je slike pokušavao da proda u svojoj maloj galeriji u Amsterdamu.

"Nisam mogao da platim stanarinu, struju. Viđao sam da je roba kod mojih kolega ponekad sumnjiva. A pošto su kupci to tražili…"

Kada je shvatio da prodaja u galeriji ne ide baš najbolje i da ima talenta za falsifikovanje, Jansen je rešio da se time i bavi.

Počeo je da potpisuje postere litografija Karela Apela i porodaje ih kao originale. Kasnije je uradio svoj prvi Apelov falsifikat i prodao ga za dobru cenu.

Ohrabren tim uspehom, drugi falsifikat je poslao u London a aukcijska kuća je fotografiju tog rada poslala Apelu koji je rekao da to jeste original. Gvaš je prodat za rekordnu cenu.

"Muzičaru koji izvede Bahovu sonatu mi aplaudiramo. Ali kad ja izvedem Pikasovu sonatu, mene hapse", požalio se uz širok osmeh.

Falsifikator i trgovac, Jansen trvdi da je i umetnik. Na izložbi u Zejstu nalaze se, kako kaže, i neki njegovi lični radovi inspirisani njujorškim grafitima.

Upitan da li ponekad ima želju da proveri da li bi opet uspeo da prevari stručnjake, odgovorio je odrično. "Ne, jer danas mogu slobodno da slikam i izlažem", rekao je Jansen.

AFP/Mondo