Endru Votson tvrdi da je razuman život užasavajuće rijetka pojava, i nema načina da se to potkrijepi. Nasuprot tome čuje se da je naša galaksija kosmičko stanište mnogih razumnih stvorenja, a to je podložno dokazivanju.

Veoma usavršeni svemirski i zemaljski teleskopi maltene svakog dana snime pokoju planetu oko zvezde koja se ne zove Sunce. Iako se ispostavi da ih je mnogo sličnih Zemlji, veoma su mali izgledi da tamo daleko prebivaju razumna stvorenja.

U članku objavljenom u poznatom časopisu "Astrobiologija" profesor Endru Votson sa Univerziteta Ist Anglija (Velika Britanija), oslanjajući se na matematički obrazac, dokazuje da je razviće inteligentnog života ishodište malog broja isprekidanih koraka.

I ranije je evoluciono kretanje korišćeno u naučnim razmatranjima, sada ga dotični član Kraljevskog društva, učenik proslavljenog Džejmsa Lavloka koji je smislio čuvenu pretpostavku da je naša planeta živi organizam (hipoteza Gaja), vidi kao ograničavajući činilac. Nastanjivanje Zemlje (i verovatno drugih životodavnih svetova) okončaće se s povećanjem Sunčevog isijavanja (bleštavilo). Kao i većina zvezda, s proticanjem svojeg trajanja u glavnom nizu zračenje se pojačava, otprilike, za 25 odsto u poređenju s vremenom nastanka naše planete.

Nezavisni koraci

Za najviše milijardu godina prosečna temperatura na Zemlji porašće na 50 Celzijusovih stepeni, pretvarajući je u nepodesnu za boravak.

Kada se ograničeni vek opstajanja života uključi u pretpostavku nazvanu "korak po korak", uočava se da su bila nužna približno četiri glavna evoluciona iskoraka da bi se pojavila razumna stvorenja na našoj planeti.

Ove stepenice obuhvataju: nastanak jednoćelijskih organizama otprilike pola milijarde godina posle uobličenja planete, višećelijskih milijardu ili milijardu i po kasnije, ćelije usavršene za određene zadatke iz kojih su se oblikovali složeni oblici života sa odgovarajućim organima milijardu godina nakon toga i ljudski jezik dodatnu milijardu godina docnije.

Svaka je u saglasju s ključnim prelazima opaženim u arheološkim nalazima.

Endru Votson procenjuje da je ukupna verovatnoća da se razumni život razvije posledica verovatnoća svakog od neophodnih koraka, i on u svojem predviđanju dodeljuje deset ili manje postotaka izgledima da se evolucioni koraci dogode u nekom od razdoblja (epohe). Ispostavlja se da je verovatnoća nastanka razumnog života itekako skromna – niža od 0,01 odsto u četiri milijarde godina. Čak i ako se začne, potrajaće veoma kratko u poređenju s dugovečnošću matične planete. Iz matematičkih proračuna koje je izveo proizilazi da je svaki evolucioni korak nezavistan od ostalih, što upućuje na pretpostavku da je svaki morao da se desi odvojeno.

Nedokazivo i dokazivo

Postupak je namerno pojednostavljen da bi se stekla približna matematička predstava zbivanja koja se može naknadno raščlaniti.

Ugledni britanski naučnik ukazuje da su pojedini sudbonosni koraci možda nepovratno promenili biosferu (sav živi svet), uzimajući za primer da su biljke fotosintezom uticale na stvaranje vazdušnog omotača s kiseonikom, a to je nužan uslov za razviće složenog kopnenog života.

Kada se takav prelaz jednom zbio, svaki sledeći evolucioni korak morao je da se odigra u prisustvu kiseonika ograničavajući povoljne prilike za nastanak života bez sagoravanja ovog gasa.

Iz rečenog proističe da su veoma retke planete na kojima su se razvila složena stvorenja kadra da se zapitaju šta se dešava sa evolucijom i da na to potraže odgovor. Mogu li udaljene napredne civilizacije da nadžive pojačano isijavanje (bleštavilo) svoje zvezda?

Endru Votson smatra da je takav ishod moguć: matematički obrazac koji je on osmislio predskazuje da će takva bića učiniti sve da u kosmosu pronađu novo stanište za vlastiti opstanak.

Nesvakidašnje promišljanje nije, svakako, prošlo bez opaski. Cenjeni astrobiolog Set Šestak iz SETI instituta (Potraga za vanzemaljskim civilizacijama) naglašava da mi zbilja znamo samo za jedan oblik razumnog života. A to znači da nismo u stanju da na temelju te činjenice prosudimo kolika je verovatnoća da on postoji na drugim planetama, ako nismo potpuno uvereni da razumemo sve bitne evolucione procese.

Čovečanstvo se suočava s dva oprečna gledišta: Endru Votson tvrdi da je razuman život užasavajuće retka pojava, i nema načina da se to potkrepi; nasuprot tome čuje se da je naša galaksija kosmičko stanište mnogih razumnih stvorenja, a to je podložno dokazivanju.

Politika