Najnovije istraživanje u uglednom časopisu "Nauka" objelodanjuje da što više para date u dobrotvorne svrhe i prijateljima, srećniji ste.

Psihologija

Evo zagonetke: nesrećni ste što ga nemate, ali kad ga dobijete, bićete srećniji ako ga poklonite. Šta je to? Prema istraživanju koje je, upravo, objavio ugledni časopis "Nauka" (Science), odgovor je – novac. Što više para date u dobrotvorne svrhe i prijateljima, srećniji ste.

"Shvatili smo da sreća i novac idu ruku pod ruku", objašnjava Robert Bisvoz-Dajner, psiholog u Centru za primenjenu pozitivnu psihologiju u Koventriju (Velika Britanija), koji nije učestvovao u ovom izučavanju. Poznato je da što više stvore, ljudi su u proseku srećniji (mada je dejstvo izrazito malo, posebno među onima koji imaju dovoljno novca da zadovolje svoje osnovne potrebe).

Sledeći korak predstavlja: Koliko sreće kupuje? Kako bi mogao da kupi sreću?

Da bi se izišla nakraj s pomenutim uzvišenim pitanjima, Elizabet Dan, psiholog na Univerzitetu Britanska Kolumbija u Vankuveru (Kanada), i dvoje saradnika upitali su izabrane učesnike koliko zarađuju, kako troše novac i da li su srećni. U uzorku od 632 Amerikanca istraživači su našli da se, u proseku, blizu deset odsto mesečnih prihoda troši na nešto što ona označava tzv. prosocijanim trošenjem ili poklonima drugima i davanjem u dobrotvorne svrhe.

Srećniji kad poklone

Sveukupno trošenje nije bilo u vezi sa srećom, ali prosocijalno trošenje jeste. Učinak dolara potrošenog na druge bio je sličan po važnosti zarađenom dodatnom dolaru u prihodima. Zatim su uporedili zadovoljstvo 16 zaposlenih u jednoj bostonskoj kompaniji pre i nakon što su dobili dodatne pare uz platu od svojih poslodavaca (od 3.000 do 8.000 dolara): ponovo su dobrovoljci koji su potrošili veći deo svoje nagrade na druge bili srećniji.

Oba istraživanja nisu dokraja rastvetlila da li trošenje novca na prijatelje, zaista, čini srećnim ili da li su srećni oni izdvajaju više za svoje prijatelje.

Jednog jutra ispitivači su grupi od 46 visokoškolaca dali koverte sa pet ili 20 dolara sa zadatkom da ih potroše na sebe ili na prijatelje. Na kraju dana studenti koji su poklonili novac bili su srećniji od onih koji su ga utrošili na sebe. Ukupan zbir koji su primili i potrošili nije se odrazio na sreću.

Nije u pitanju Bil Gejts koji daruje milione dolara, u igri su prilično skromni iznosi novca, naglašava Elizabet Dan. Svako bi podneo da pokloni malo više novca nego što to, inače, čini. Tužna poruga krije se u tome što, kada ljudi počnu da posmatraju pare kao put do sreće, manje je verovatno da će ih poklanjati.

Robert Bisvoz-Dajner ističe, međutim, da ispitivanja kako ga je zamislila Elizabet Dan ne može odgovori na pitanje koliko još novca ljudi treba da potroše da bi unapredili svoju sreću. Da li to važi za siromašne, kao i za bogate?

Veličanje čovekočjublja

Proučavanje koje je krajem minule godine objavio Centar za proučavanje čovekoljublja na Univerzitetu Indijana (SAD) pokazuje da siromašni doprinose većim postotkom svojih godišnjih primanja dobrotvornim ustanovama nego bogati, ali koliko ih to čini srećnim još nije poznato.

Nacionalni pregledi (ispitivanja) obelodanjuju da dobrovoljno davanje, verovatno, nije odlučujući činilac sreće: Amerikanci su na vrhu svetske lestvice u izdvajanjima u dobrotvorne svrhe po stanovniku, ali zaostaju u sreći za škrtijim zemljama, kao što su Holandija i Velika Britanija.

Elizabet Dan, naprotiv, kaže da nalazi "potvrđuju našu pretpostavku više nego što smo se usuđivali da sanjamo". Učinak trošenja na druge je, po svemu sudeći, sličan delovanju vežbanja koje se može iskazati istog trena i dugoročno. Kada jednom daruje, to može učiniti čoveka srećnim jedan dan; ako mu postane način života, moglo bi izazove trajne promene. Zato se ona nada se da će, možda, jednog dana dotično razmišljanje podstaći političare da veličaju čovekoljublje, što može da učini stanovništvo nesebičnim i srećnim.

Ekonomista Endru Osvald sa Univerziteta Vorvik (Velika Britanija) smatra da će rezultati Elizabet Dan iznenaditi većinu poznavavaca ekonomije koji drže da trošenje na sebe pruža najveću sreću. To je zagonetan ishod koji nećete pronaći u udžbenicima ekonomije, dodaje on, uz primedbu da se istraživanje mora u istovetnom obliku sprovesti na većem uzorku, blizu hiljadu ispitanika, da bi bilo potpuno ubedljivo.

Politika