Karl Loter, zatvorenik koji je radio u bolnici u koncentracionom logoru Mathauzen nije imao problem da se seti kada je prvi put video doktora Ariberta Hajma da ubija čoveka.

To je bilo 1941. godine, kada je jedan osamnaestogodišnji Jevrejin poslat u logorsku bolnicu zbog infekcije stopala.

Hajm je zatvoreniku, umesto da se pozabavi njegovim stopalom, dao anesteziju, otvorio ga, kastrirao, odvojio jedan bubreg, a drugi odstranio, ispričao je Loter. Doktor je, takođe, žrtvi odsekao glavu i sterilisao je, "kako bi mogao da je pokazuje".

"Glava mu je bila potrebna zbog žrtvinih savršenih zuba", prisetio se Loter i dodao da je "od svih doktora u Mathauzenu, Hajm bio najužasniji".

Uprkos svim strahotama koje je učinio, Hajm je uspeo da izbegne suđenje, a iz njegovog dosijea je misteriozno nestao deo koji se bavi vremenom u Mathauzenu. Hajm je danas jedan od najtraženijih nacista, optuženih za ratne zločine.

Loter, svedok Hajmovih zverstava, bio je u Mathauzenu zbog svoje borbe na strani komunista u Španskom građanskom ratu. On je prvi put svedočio protiv Hajma 1950. godine i ta izjava je bila deo naloga za Hajmovo hapšenje, u koji je agencija AP imala uvid.

Austrijske vlasti su te godine poslale nalog za njegovo hapšenje američkim vlastima u Nemackoj, koje su se isprva složile da ga predaju, ali su nakon toga Austrijancima rekle da ne mogu da mu uđu u trag.

Šta se kasnije desilo nije poznato, ali se 1958. Hajm, očigledno, osetio dovoljno sigurnim da kupi stambeni blok u Berlinu, koji se sastojao od 42 jedinice i koji je iznajmljivao. Nakon toga se preselio u Baden-Baden i otvorio ginekološku kliniku i to na svoje ime. Hajm je nastavio da živi od rente od berlinskih stanova sve dok 1979. njegove zgrade nisu konfiskovale nemačke vlasti.

Hajm je pristupio lokalnoj nacističkoj partiji 1935, tri godine pre nego što je Nemačka anektirala Austriju. Kasnije se pridružio Vafen SS-u, borbenom ogranku zaštitnog odreda SS Štucštafela i raspoređen je u oktobru 1941. u Mathauzen.

Kako su svedoci potvrdili u istrazi, Hajm je u to vreme blisko sarađivao sa SS farmaceutom Erihom Vasickim na "groznim eksperimentima kao što je ubrizgavanje raznih supstanci u srca jevrejskih zatvorenika da bi videli koja će ih najbrže ubiti".

Međutim, dok je Vasicki priveden pred lice pravde 1946. i osuđen na smrt, zajedno sa ostalim logorskim medicinskim osobljem i komandantima, Hajm nije bio među njima.

Nemačka je 1961. pokrenula istragu protiv njega, ali kada su vlasti konačno došle da ga uhapse u septembru 1962. godine, nisu u tome uspele, jer je on, verovatno tajno obavešten o tome, pobegao.

Hajm bi danas imao 93 godine i "mi imamo dobar razlog da verujemo da je još živ", rekao je direktor jerusalimskog Centra Simon Vizental, koji je ovih dana obajvio listu najtraženijih nacista. Dokaz za to je i činjenica da niko nije tražio nasledno pravo na njegovu imovinu.

Hajmov advokat u Frankfurtu Fric Štajnaker rekao je da i dalje zastupa "begunca", ali da se "s njim nije čuo poslednjih 20 godina". Upitan da li misli da je Hajm mrtav, on je samo odgovorio: "Ne znam."

Vizentalov centar, takođe, planira da ovog leta, zajedno sa Nemačkom i Austrijom, sprovede kampanju u Južnoj Americi, tokom koje bi ponudio 310.000 evra nagrade za hapšenje Hajma.

AP/Beta