Prvi kanal ruske državne TV prikazao, povodom 12. aprila, Dana kosmonautike, dokumentarni film o letu prvog kosmonauta svijeta Jurija Gagarina i  sovjetskim mladićima, članovima prvog kosmičkog "Zvjezdanog odreda"

Odred je činilo dvadesetak mladića kojima je legendarni kosmički konstruktor, Sergej Koroljev, rukovodilac svih sovjetskih programa osvajanja kosmosa, obećao da će odleteti u kosmos.

No, sudbina je htela drugačije. Gagarin, German Titov, Pavel Popovič, Valentina Tereškova postali su nacionalni heroji, dok Zajkin, Filatov, Kartašov i Nelibov nikada nisu videli Zemlju iz kosmosa pa su pali u zaborav, podseća Tanjug

Grigorij Nelibov, na primer, bio je među šest najboljih kandidata sposoban da se suprotstavi izazovima kosmosa. Posle odlaska iz odreda, život mu se sasvim promenio. Nije se mogao naći u profesiji.

Anatolij Kartašov sada živi blizu KIjeva. Otišao je iz odreda jer nije mogao da izdrži opterećenja kojima su bili podvrgnuti kosmonauti na vežbama. Na jednom od testova "preživljavanja" umalo nije stradao. Iako je važio za odličnog pilota, iz zdravstvenih razloga mu je zabranjeno da leti.

No, prvi trag u kosmosu je utabao Gagarin 12. aprila, obletajući brodom "Vastok" Zemlju za 108 minuta. Tada je to bio podvig, a sada kosmonauti van broda provedu po šest časova i rade kao pravi monteri.

Tog aprila, u 9.07 časova, po moskovskom vremenu, prvi put u svetu sa poligona Tura-Tam (kosmodom Bajkonur) izveden je u orbitu oko Zemlje kosmički brod-satelit "Vostok"čiji su sistemi funkcionisali automatski.

Sergej Koroljov je smatrao, da čovek ne treba da se meša u rad motora, u sistem orijentacije i ostalu mehaniku. Jedva su ga kolege ubedile da predvidi i mogućnost prelaska sa automatskog na ručni režim pilotiranja.

Gagarin je održavao radio vezu sa centrom za upravljanje letom, pratio svetlosnu signalizaciju na tabli, kontrolisao odvajanje rakete-nosača i "Vastok" je izašao u zadatu orbitu i ušao u bestežinsko stanje. Gagarin je probao da u tom stanju konzumira hranu i pije vodu.

U 10.25 časova, 108 minuta po izlasku u orbitu, trebalo je da počne najsloženija etapa – prizemljenje. Gagarin je pažljivo pratio uredaje koji su očitavali pritisak kočionog motornog uređja. I taj pritisak počeo je naglo da pada.

Aparat za spuštanje Vostoka poceo je da se lagano trese, sa spoljne strane dopirala je buka, koja se povećavala zajedno sa opterećenjem. Nakon uključivanja kočionog motornog uredaja trebalo je da usledi odvajanje aparata za spuštanje od odseka sa uredajima.

Međutim, to se nije dogodilo.

Brod se zavrteo kao cigra. Brzina okretanjaje bila oko 30 stepeni u sekundi. Došlo je do, kako je kasnije Gagarin izjavio državnoj komisiji, tumbanja – sa veoma velikom brzinom rotiranja, tako da u takvoj situaciji jednostavno nije bilo šanse da kosmonaut uspešno katapultira.

Tu cinjenicu u Sovjetskom savezu su dugo krili jer se smatralo da prizemljenje van broda nije baš za hvalu. Tek sa desetak minuta zakašnjenja došlo je ipak do odvajanja. Aparat za spuštanje prestao je da se vrti i usmerio se put Zemlje.

Gagarin se, međutim, suočio sa novom nevoljom. Iza iluminatora je dopirala buka, aparat se tresao, a otvori su bili "zatvoreni" plamenom. Gagarin je poveravo da gori.

Na taj plamen, koji je izazvan trenjem korpusa letelice o atmosferu za vreme spuštanja, kasnije su navikli.

Za vreme prvog leta sve je bilo novo i činilo se da je plamen opasnost. Kada je brzina aparata amortizovana, na visini od oko četiri kilometra, otvorio se padobran. Nesto ranije, otprilike na visini od 7.000 metara, otvorio se luk i kosmonaut se katapultirao zajedno sa sedistem.

Jurij Gagarin se spustio na Zemlju u 10.55 časova po moskovskom vremenu, nedaleko od sela Smelovka u Ternovskom rejonu Saratovske oblasti gde ga je ugledala seljanka, krsteći se u čudu spodobi u skafanderu.

Gagarin je bio u duši covek od akcije. Želeo je da leti.

Vlasti su se plašile za čoveka-legendu. S teškom mukom 1967. godine dobio je mesto rezerve Vladimira Komarova, kosmonauta kome je povereno isprobavanje novog broda "Sojuz".

Taj let je okončan tragično, posto se za vreme ateriranja nije otvorio padobran.

Aparat za spuštanje je velikom brzinom "zaronio" u zemlju i zapalio se. Vladimir Komarov je poginuo, a 11 meseci kasnije i Gagarin.

Tragedija, koja se desila njegovom drugu, nije pokolebala Gagarina da napusti letove u nebo. On je nastavio sa obukom. Čak je insistirao da, kao pilot-lovac, uspostavi svoje letačke navike.

Dana 27. marta 1968. godine, na školskom avionu UTI MiG-15 sa iskusnim instruktorom Vladimirom Serjoginom, Gagarin se vinuo u nebo.

U 10.30 je, međutim, izgubljena veza sa avionom, a njegov MiG je kasnije, s mrtvim pilotima, pronađen prikovan za zemlju.

Tanjug