Proces globalnog otopljenja najbolje je pratiti u uslovima gdje temperatura silazi do minus 50 stepeni Celzijusa, zaključili su ekolozi Krasnojarskog kraja, koji su u centru sibirske tajge izgradili laboratoriju za izučavanje parnog efekata.

Neobično zdanje koje se pruža iznad gluve tajge na visini od 304 metra moguće je uočiti izdaleka. U donjem delu laboratorije nalazi se podzemni bunker opremljen najsavremenijim aparaturama za ispitivanje atmosfere.

Već godinu dana u toj stanici naučnici mere sadržaj atmosfere iznad sibirskih šuma. Cilj tih eksperimenata je naučno dokazivanje da tajga može da spasi planetu od globalnog otopljenja.

"Tako brzih promena nikada nije bilo od vremena nestanka dinosaura kada su širom planete aktivirani vulkani. Sada na te promene utiče čovek, industrija, automobili", kaže naučni rukovodilac laboratorije za izučavanje parnih efekata, Sergej Verhovec.

Do takvih dokaza nije teško doći, naglašava ruski stručnjak. Samo jednim pritiskom dugmeta glavni inženjer merne stanice Aleksandar Cukanov dobije sliku sastava vazduha u rasponu od 300 metara.

Sva zagadjenja koja padaju na takvu visinu isključivo su proizvodi čovekove delatnosti. Posebno pažnju u eksperimentima ispitivanja sastava vazduha izazivaju sadržaji štetnih gasovi ugljenika.

Oksidi stižu u atmsoferu i u suštini zbog njih se stvara parni efekat. Sve u vezi globalnog otopljenja u vezi je s izbacivanjem oksida ugljenika, smatraju ruski stručnjaci. U delu izučavanja globalih klimatskih procesa Sibir predstavlja ogromno belo platno.

Sada naučnici mogu da prate teritoriju na milion kvadratnih kilometara.

Globalno otopljenje se u sibirskoj tajgi praktično ne oseća. Kao i pre 100 godina zimi u tom delu Rusije temperature se spuste i do minus 50 stepeni Celzijusa. Ipak, to je najbolje mesto za izučavanje parnog efekta.

Atmosfera nad tajgom je uzorak čistote vazduha na našoj planeti i u takvim uslovima sve se najbolje vidi i mogu da se procene promene klime na Zemlji, smatraju naučnici.

Posle posmatranja dugog godinu dana naučnici su spremni da naprave prve zaključke. Na zemlji je postalo toplije, prosečna temperatura se povećala za dva stepena, ali, da nije tajge taj pokazatelj bi bio znatno viši, ističu ruski naučnici.

"Iako povećanje od dva stepena nije veliko povećanje, takav stepen otopljenja povlači za sobom ozbiljne posledice. To su suše, požari i razne stihije", podvlači Sergej Verhovec. Naučnici smatraju da su uzroci zagadjenja, izmedju ostalog, i veliki gradovi.

Medjutim, nisu to samo ruski gradovi. Verhovec navodi da su stručnjaci van Rusije došli do podataka da šesti deo evropskih zagadjenja gutaju upravo sibirske šume. No, kako je istakao, do pravih podataka će se doći kada se pojavi cela mreža sličnih stanica za merenje zahadjenja.

Prema sadašnjem planu, kako je rekao Verhovec, treba da se izgradi tridesetak takvih laboratorija.

Vesti