Budvanin Savo Petković (74) kuvar je u penziji, ali je u svojoj bogatoj kuvarskoj karijeri radio i u ekipi koja je kuvala za doživotnog predsjednika bivše SFRJ Josipa Broza Tita.

U „Titov tim" dospeo je na preporuku svog prijatelja i ličnog Brozovog kuvara Martina Ćoze, od koga i zna najviše detalja o Titovim gurmanskim afinitetima, jer je on kao kuvar-pomoćnik predsednika viđao veoma retko.

Za državni vrh SFRJ Savo je spremao u Beogradu, na Brionima, Crnoj Gori, hrvatskom ostrvu Lapad.

Učestvovao je i u pripremanju prijema stranih ambasada u Beogradu, a kuvao je i na brodu „Jugoslavija" kao kuvar UN u Egiptu.

Tito nije bio izbirljiv. Voleo je riblje specijalitete, a još više kuvanu jagnjetinu. Dolazio je često u kuhinju da jede pečenje s panja. Tada je jeo prstima uz obilje rena i senfa, priča Savo Petković.

Sećam se da je jednom bio oduševljen mojim telećim medaljonima sa pečurkama i francuskim garnirom od povrća na Žabljaku, priseća se Savo.

Petković kaže da od Josipa Broza osoblje nikada nije dobilo grdnju ili bar ne neposredno. Mnogo stroža bila je njegova supruga Jovanka.

Jovanka je bila opasna za osoblje, znala je i da bude gruba zbog sitnica. Bila je i veoma probirljiva u pogledu hrane i načina usluge. Tito je, međutim, bio veseo i voleo je šalu.

Pio je viski i francuski konjak. Najmoćniji bračni par u tadašnjoj zemlji služila su dva posebna konobara, uvek – jedan Tita, drugi Jovanku. Zbog predostrožnosti čitava ekipa kuvara i posluge bila je organizovana po principu kontrole osoblja.

Obezbeđenje i za hranu

Pre pripreme jela za Tita i njegove saradnike, u kuhinju su ulazili stručnjaci za proveru namirnica. Jedan čovek je sa pincetom uzimao po uzorak od svake namirnice i odnosio ih na proveru. To se dešavalo pre svakog obroka i odvijalo se vrlo brzo – dodaje Savo.

Sećam se i druge kontrole kada je jedan s nekim detektorom na leđima proveravao kako hranu, tako i nas od glave do pete, a potom i sve aparate za pripremu hrane.

Namirnice koje su pripremane u Beogradu, donošene su iz diplomatskog magacina, koji je bio u Knez Mihailovoj ulici, a u magacin su stizale iz celog sveta.

Za doček Nove godine, koji se dugi niz godina organizovao u Izvršnom veću u Beogradu, u pripremi hrane učestvovalo je 30 kuvara, seća se naš sagovornik, koji je radni vek proveo u četiri hotela "Mažestku" i "Ekscelzioru" u Beogradu, u budvanskoj "Avali" i "13. maju" – objektu Saveznog SUP-a u Bečićima.

Kuvarski posao je lep – kaže Savo.

Pravi profesionalci to umeju da cene. I danas pomažem mladim kolegama, a kada sam počeo da radim u Avali, direktor je imao platu od tadašnjih 37.000 dinara, a ja 55.000. Voleo sam tu Jugoslaviju jer mislim da su ljudi bolje živeli – završava svoju neobičnu priču ovaj vedar i vitalan gospodin, uz napomenu da su mu supruga Mara i deca (Dragana, Tanja i Saša) uvek bili najveća podrška.

Glas Javnosti