Na hercegnovskoj rivijeri raste oko 250 biljnih vrsta. Poznavaoci kažu da je to najraznolikiji biljni svijet sa obje strane Jadrana.

U privatnim vrtovima i parkovima ovog grada decenijama rastu i radjaju drvo banane, avokada, biber drvo, kanarska i feniks palma i druge egzotične vrste.

U ovom delu Boke Kotorske zahvaljujući povoljnoj klimi odomaćile su se mnoge biljke sa svih kontinenata.

Danas ne treba putovati u daleke krajeve, Kinu, Japan ili Južnu Ameriku, da bi se nabavila retka biljka, jer se na evropskom tržištu može kupiti ili naručiti skoro sve što se poželi. Crna Gora najviše uvozi iz Italije, zatim iz Francuske i Španije, prenosi Beta.

Do Drugog svetskog rata hercegnovska rivijera je bila poznata po privatnim vrtovima sa egzotičnim biljem, lepo oblikovanim i dobro održavanim. O njima su brinuli stručni baštovani, mnogi stalno zaposleni.

Poznati hrvatski prirodnjak i profesor Zagrebačkog sveučilišta Vale Vouk 1936. godine je posetio Herceg Novi i za park hotela "Boka" kazao da je "Botanički vrt Jadrana," jer je tada samo u njemu pobrojao skoro 200 biljnih vrsta.

Isticali su se vrtovi Anteljevića, Komnenovića, Jankovića, Sekulovića, Berberovića i drugih novskih porodica.

Porodica Anteljević koja je imala rudnike zlata u Južnoafričkoj Republici pre Drugog svetskog rata zapošljavala je radnika čiji je isključivi posao bio održavanje pošljunčanih staza u vrtu porodične kuće na Toploj.

Od polovine prošlog veka više pažnje posvećivano je javnim zelenim površinama i parkovima, a privatni vrtovi su manje-više zanemarivani. Manje se sadilo novih vrsta, a njihovo održavanje je uglavnom bilo u nadležnosti samih vlasnika.

Potreba za stručnim oblikovanjem i uredjenjem privatnih vrtova ponovo se pojavila pre tri-četiri godine, od kada su na hercegnovskoj rivijeri izgradjene vile vredne i po nekoliko miliona evra.

"Interesovanje za uredjenjem vrtova ponovo je naglo poraslo poslednjih godina," kaže pejzažni arhitekta Vesna Vidić, jedna od vlasnica firme za projektovanje i uredjivanje vrtova "Primavera" iz Herceg Novog.

"U trendu su minimalistička rešenja vrtova i geometrijske forme", navodi Vidić i dodaje da je želja vlasnika da sade već odrasle i formirane biljke, kako bi efekat bio vidljiv odmah na početku.
Investitori uglavnom zahtevaju mediteransko bilje u vrtu. Insistiraju na vrstama koje cvetaju najveći deo godine, što s obzirom na podneblje nije nemoguće.

Za "odrasle" egzotične vrste treba i više platiti. Tako se cene pojedinih vrsta palmi kreću i do nekoliko hiljada evra.

Nedavno se u crnogorskim medijima pojavila vest da je za maslinu staru jedan vek i izvadjenu u Baru, kupac platio 10.000 evra i presadio je u svoj vrt.

Cena projektovanja i uredjenja novog vrta ili terase kreće se od 500 do 15.000 evra, kažu u "Primaveri".

Posla za baštovane ima dosta, uz paradoks da je u Herceg Novom više školovanih inženjera hortikulture i pejzažne arhitekture, nego baštovana. Danas interesovanje mladih ljudi za baštovanstvo skoro da ne postoji. Poljoprivredna škola u Baru imala je u planu da otvori smer za hortikulturu, ali nije bilo zainteresovanih svršenih osmoškolaca.

Ni za obuku za baštovane koji organizuje hercegnovski Biro rada za nezaposlena lica nije bilo velikog zanimanja, kaže voditeljka projekta pejzajžni arhiktekt Milica Berberović.

Posle godina zanemarivanja, hercegnovski vrtovi ponovo cvetaju. Mnogi još ne shvataju da se u njima može ubrati i dobra zarada.

Beta