Neki od mitova stvarani vjekovima i danas uporno istrajavaju

Maljavi muškarci su snažniji

Jevrejski narodni junak Samson izgubio je svoju snagu kad mu je Dalila odsekla kosu. Bila je to lepa priča, i dugo je istrajavalo verovanje da muškarčeva snaga i muževnost počivaju u njegovoj kosi. Ali, to je samo legenda. Kosa je već mrtva kad jednom izbije iz kože i zbog toga ona ne može ništa da doprinese snazi njenog vlasnika.

Ljudi koji mogu da budu hipnotisani su slaboumni

U stvari, slaboumne, pokorne osobe najmanje su podložne hipnozi. Najbolji subjekti su one osobe koje mogu da usmere svoje misli u nekom određenom pravcu, a ta sposobnost je atribut visoke inteligencije. Drugo, pogrešno verovanje je da neka osoba može da bude hipnotisana nesvesno ili protiv svoje volje. To ne može da bude učinjeno bez subjektove saradnje. Isto tako, nije moguće ubediti neku osobu pod hipnozom da učini nešto što joj je inače odvratno ili nije u saglasnosti sa njenim karakterom.

Muškarci imaju jedno rebro manje od žene

Činjenica je da muškarci i žene imaju potpuno isti broj rebara – 12. Zabluda je verovatno nastala zbog izveštaja u knjizi. Postanje da je Bog izvadio jedno rebro iz Adama dok je ovaj spavao i da je od njega načinio Evu.

Mada se muškarčeve i ženine kosti u većini slučajeva razlikuju u veličini, samo u jednom slučaju, ponekad postoji i brojčana razlika – trtični ili repni pršljen. Žene često imaju u svojoj trtičnoj kosti jedan pršljen manje od muškaraca.

Ženin mozak je manji od muškog

Uzimajući u obzir proporcionalne veličine tela, težina mozga kod oba pola otprilike je ista. Veličina mozga varira samo u proporciji sa težinom, stasom, starošću i rasom. Ne postoje, međutim, nikakvi dokazi da veličina mozga ima veze sa inteligencijom njenog vlasnika.

Slaba brada – slab karakter

Postoji mišljenje da osobe sa slabo razvijenom bradom nemaju jak karakter. Međutim, to mišljenje nema nikakvog pokrića u činjenicama života. Pruski kralj Fridrih Veliki, britanska kraljica Viktorija, čuvene sestre Bronte – svi su oni imali slabo razvijene brade, ali su bili snažne ličnosti. Zabludu je, izgleda, podstakla sklonost ranih poslenika lepe književnosti ka reljefnom opisivanju svojih likova. Neki bokser, na primer, ili beskrupulozni poslovni magnat počašćavani su „snažnom, isturenom bradom", dok je neki kriminalac opisivan kao osoba sa „niskim čelom i blisko primaknutim očima". Kriminolozi kažu da ne postoje takve stvari kao što su „kriminalne crte lica". Proučavanje ljudskih lica kao odraza karaktera nije nikakva nauka već najobičnije praznoverje.