Filozofi koji su se prvi "uhvatili u koštac" s pitanjem "šta je život" nisu više sami, jer su im se pridružili naučnici koji pokušavaju da definišu život manipulišući njime, tražeći ga na drugim planetama ili, pak, kreirajući ga u laboratorijama.

U junu jedna grupa naučnika je uspela da zameni genetski identitet bakterije s genetskim identitetom jednog drugog mikroba, drugi su pokušavali da "izgrade" život iz obične izgrebotine, naučnici NASA su ga tražili na drugim planetama, mada nisu bili sigurni kako bi on izgledao, a neki futuristi prosudjuju da su roboti postali toliko humani, da bi se mogli smatrati novom formom živih bića.

I tako, dok naučnici pomeraju granice u biologiji, astronomiji i robotici, glavno pitanje ostaje: "Šta je to, u stvari, život ?".

Ovog leta u predgradju Vašingtona istaknuti profesori sa instituta "DŽ. Kreg Venter", ključni "igrači" u mapiranju ljudskog genoma, zamenili su lance DNA dve bakterije, promenivši tako njihov genetski identitet. Taj potez je celom svetu pokazao da ljudska mogućnost da manipuliše životom može dovesti i do njegovog stvaranja.

Naučnici s "Ventera" sada traže patent za izvodjenje sasvim novog eksperimenta: pokušavaju da stvore novu bakteriju tako što će u duplju nekada urinarnog trakta bube ubaciti gene. Naučnici ne vide to kao kreiranje života, već kao "modifikovanje života da bi se dobile njegove nove forme".

Naučnici širom sveta se udružuju u pokušaju da odu mnogo dalje. Oni pokušavaju da kreiraju život uz pomoć hemikalija, podražavajući tako nastanak života na planeti Zemlji, i kažu da im je još potrebno tri do deset godina.

Za njih, pa i za naučnike s "Ventera", nove životne forme koje je kreirao čovek znače nove energetske izvore, mehanizme koji ne zagadjuju životnu sredinu i medicinu koja će spasiti mnoge živote. Za ostale takvo otkriće znači potpuno razumevanje kako je život nastao i počeo na Zemlji.

"Mišljenja smo da će sledeći život proisteći iz nečije laboratorije", kazao je za Asošieted pres Dejvid Dimer sa Univerziteta u Kaliforniji, profesor biohemije i jedan od ključnih ljudi koji je pokušao da stvori život. Ukoliko bi, medjutim, pitali Dimera šta je zapravo život, on bi odgovorio da ga je lakše opisati, nego definisati.

Naime, za Dimera i druge naučnike poput njega život zahteva ćeliju s genetskim materijalom, sposobnost da se razmnožava, da pretvara hranu u vodu i da se razvija kroz prirodnu selekciju.

Direktor Astrobiološkog instituta u Kaliforniji NASA Karl Pilčer kaže da je naučnicima u Institutu, koji se bave proučavanjem ektremnog života na Zemlji, mnogo lakše da kažu šta život nije.

"Možda sada nemamo odgovor, ali polako napredujemo", dodao je on.
Nacionalna akademija nauka je objavila izveštaj o "čudnom životu" u kome upozorava NASA da se ne fokusira samo na vodu. "S obzirom da se potraga za životom u solarnom sistemu širi, vrlo je važno da se zna šta se tačno traži", piše u izveštaju.

Pomenuti izveštaj je naveo ljude iz NASA da se pri traženju novih formi života "ne fokusiraju toliko na ugljenik", mada se za njega često kaže da je "kičma života na Zemlji".

Istaknuti futurista Rej Kurcvel veruje da će do 2029. godine mašine prevazići veštačku inteligenciju i da će se približiti ljudskoj.

"Ključno pitanje da li neko nebiološko telo ima pravo da uradi nešto u stvari je u vezi s tim da li je ono razumno ili ne, odnosno da li ima osećanja", kaže Kurcvel.

Mnogi naučnici kažu da odgovor na pitanje "Šta je život?" nije lako naći.
"Problemom ‘šta je život’ biologija se bavi već 400 godina, a to pitanje vodi teološkom pitanju "da li je život poseban i da li smo mi posebni’, priča Art Kaplen sa Univerziteta u Pensilvaniji.

On kaže da će u ovom veku definicija života biti u centru političkih i socijalnih debata, kao što su i pitanja abortusa ili istraživanje embrionskih ćelija.

AP/Mondo