Mont Everest je privukao hiljade avanturista koji su želeli da se popnu na najviši vrh sveta. Džef Klep je, medjutim, tamo otišao zbog otpada koji alpinisti ostavljaju za sobom.

Inspirisan dokumentarcem o smeću na Mont Everestu, Klep je 2004. godine otputovao u Nepal i pokupio ogromne količine bačenih boca s kiseonikom.

Osnovao je kompaniju koja preradjuje taj aluminijumski otpad i od njega pravi sjajna zvona, posude i razne ukrase, navodi AP. Klepov cilj je da ljude inspiriše da se više potrude, počiste smeće za sobom i doprinesu očuvanju prirodne sredine.

"Jedan čovek može da mnogo da učini", kaže četrdesetosmogodišnji Džef Klep.

Ono što je nekada pokrenuto kao neobična ideja, danas nosi ime "Zvona s Everesta". Klep je do sada prodao 35 zvona, a najjeftiniji komad košta 1.500 dolara.

Zasipanje Mont Everesta smećem počelo je i pre nego što su se ser Edmund Hilari i Šerpas Tansing Norgej prvi popeli na vrh planine, 1953. godine. Hilari je priznao da je na gomili ostavio boce s kiseonikom, kontejnere s hranom i pocepane šatore, u kampu u podnožju planine.

Poput Edmunda Hilarija, gotovo se svi alpinisti oslanjaju na kiseonik zato što vazduh na vrhu Mont Everesta sadrži samo jednu trećinu kiseonika u odnosu na vazduh na nivou mora. Godinama, stotine boca se nagomilalo uz bačenu alpinističku opremu i drugo smeće.

Rik Vilkoks iz Itona, država Novi Hempšir, video je izmedju 500 i 600 boca s kiseonikom, dok se peo na vrh planine 1991. godine. Uobičajena je praksa da alpinisti odbacuju opremu kako bi u povratku sa vrha bili lakši. "Kada morate da birate izmedju života i opreme, birate život i za sobom ostavljate opremu", kaže Vilkoks.

Prilike su se poslednjih godina promenile i napori za čišćenje planine visoke 8.710 metara uključuju ušpesan program za prikupljanje bačenih boca kiseonika. Vlada Nepala sada traži od ekspedicija da plate za smeće koje ostavljaju za sobom. Zahvaljujući tome, otpada je manje, a problem je pod kontrolom, kaže Dibas Birkam Šah iz nepalskog planinarskog udruženja.

Džefa Klepa je na osvajanje vrha Mont Everesta inspirisao dokumentarni film Nešenel džiografika o smeću na Everestu, za koji neki kažu da je "najviše djubrište sveta". Prema njegovim rečima, kupci vole da nabave jedinstveni umetnički predmet, a posebno kada znaju da je njihova kupovina doprinela očuvanju prirodne sredine.

Kada mu za nekoliko godina ponestane boca za zvona i ukrase, Klem ih više neće dopremati u SAD, već planira da otputuje u Nepal i nauči lokalno stanovništvo da samo prikuplja otpad i od njegove prodaje zaradjuje novac.

Beta